https://lat.sputnikportal.rs/20260704/tri-zemlje-vode-antirusko-kolo-u-evropi-i-spremaju-novu-prevaru-video-1200884560.html

Tri zemlje vode antirusko kolo u Evropi i spremaju novu prevaru /video/

Tri zemlje vode antirusko kolo u Evropi i spremaju novu prevaru /video/

Sputnik Srbija

Iako u Evropi ima glasova da se treba vratiti dijalogu s Rusijom, ostaje dominanta rusofobna i ratoborna struja koja sanja o strateškom porazu Rusije, a kako... 04.07.2026, Sputnik Srbija

2026-07-04T22:22+0200

2026-07-04T22:22+0200

2026-07-04T22:24+0200

rusija

rusija

rusija – politika

evropa

nemačka

francuska

velika britanija

analize i mišljenja

svet sa sputnjikom

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/01/1200884831_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_2c58a0e5b72473b502fe7b9c06d307ca.jpg

U ovom momentu je očigledno da ključnu ulogu ima takozvana koalicija voljnih koju čine ove tri zemlje, ali one imaju toliko duboke unutrašnje probleme da njihov agresivan odnos prema Rusiji delom ima za cilj i da skrene pažnju sa ogromnih unutrašnjih problema koje imaju, posebno Britanija.„Ona postaje zemlja trećeg sveta gde više od 20 odsto stanovništva živi u dubokom siromaštvu a takozvana srednja klasa je manje-više nestala. Francuska ima svoje probleme s tim što je Makron u ovom momentu čovek koji ima verovatno najnižu političku podršku od završetka Drugog svetskog rata, a i Mercova situacija nije ništa bolja“, opisuje situaciju diplomata.I Nemačka je, napominje Paić, poslednjih godina zapala u velike probleme, pre svega zbog toga što je lišena jeftinih energenata iz Rusije. S druge strane je sledila Bajdena, a sada i Trampa u pokušaju da bude na liniji zemalja koje se protive jačanju uticaja Kine, tako da sve te tri zemlje pokušavaju da kroz mobilizaciju stanovništva zbog takozvane ruske pretnje ublaže unutrišnje pritiske pod kojima se nalaze.Hteli bi neku novu prevaruPaić komentariše i predloge za rešenje ukrajinske krize koji stižu iz Evrope, počev od ideje nemačkog kancelara Fridriha Merca da je prvo neophodan prekid vatre a tek onda pergovori.„To je u stvari ideja nekog novog Minskog sporazuma da se napravi predah da se Ukrajina ponovo naoruža, da se malo prestroji, da vojna industrija Zapada dobije predah jer su njihovi arsenali oružja dosta ispražnjeni. Na kraju krajeva, Amerikanci već imaju ozbiljnih problema da vode ograničeni sukob sa Iranom. Da ne govorimo o tome da Rusija raspolaže zaista najsavremenijim oružjem“, konstatuje sagovornik Sputnjika, uz ocenu da je nezamislivo da Rusija u ovom momentu pristane na primirje i time da Ukrajini predah u momentu kada svi na Zapadu priznaju da je ruska vojska u ozbiljnom zamahu a da linije ukrajinske odbrane popuštaju.Na Zapadu su, kako ističe, svesni da Rusija i Putin ne mogu da ulaze u dogovore te vrste tim pre što i događaji na liniji SAD i Irana pokazuju da zapadna strana apsolutno nije kredibilan partner, da ona povremeno pravi kobojagi kompromise ali da iza toga opet stoji pokušaj da se nametnu njihovi bazični interesi i ciljevi - ista je stvar sa Ukrajinom.Obični Evropljani ne žele da ratuju s RusimaPaić dodaje da uvek treba imati na umu da se u Ukrajini zapravo vodi proksi rat između Rusije i Zapada, ali i napominje da sami Evropljani ne žele direktno da ratuju s Rusima.„Mislim da u ovom momentu u Evropi, među stanovništvom ove velike tri zemlje, nema mnogo raspoloženja da se ulazi u rat sa Rusijom. Nemačka mnogo preti, ali ona ima velike probleme, jer ukoliko bi uveli obavezni vojni rok oko 30 odsto vojnika bili bi muslimani u koje oni nemaju poverenja. Britanija praktično nema vojsku, ona nikad nije imala veliku stajaću vojsku ali ona je ta koja ima kapacitet podrivanja, izazivanja inicidenata. Njihove jedinice SAS u stvari su jako prisutne u Ukrajini a svi ukrajinski napadi na Krimsko polostrvo, na rafinerije, na pogone za proizvodnju oružja imaju britanski pečat.“Paić napominje da se evropske zemlje i finansijski jako iscrpljuju u podršci Ukrajini pa predlozima o prekidu vatre pokušavaju da i same dobiju neki predah i da se vojno i kadrovski konsoliduju za eventualni direktni rat sa Rusijom, ali da ne treba zaboraviti da i Rusija ima svoju crvenu liniju posle koje će morati da odgovori podstrekačima sukoba.Duboki koreni antiruske politikeIstoričar dr Miloje Pršić podseća da politika Evrope prema Rusiji ima duboke korene a da je njena suština u uverenju da onaj ko ima kontrolu nad zapadnim delovima nekadašnje Ruske imperije, odnosno današnjom teritorijom Ukrajine, može da računa da će u perspektivi da ovlada Rusijom i razdrobi je.„Kontinuitet takve politike traje veoma dugo, bar dva veka. Rusi to perfektno znaju i prepoznaju tok poteza koje povlače zapadnjaci. Tu su samo u pitanju nijanse – Zapad konstantno radi na podrivanju Ruske Federacije… Putin je na to više puta ukazivao, recimo, na obećanje Zapada da se neće širiti na istok i da neće primati nove članice. Ništa od toga nije poštovano. Zapad ne poštuje ni reč, ni ono što je potpisao – klasična prevara.“Uprkos nadanjima Zapada, silni paketi sankcija prema Rusiji nisu dali nikakve rezultate – Evropa se samo odrekla jeftinih energenata.„Posledice su velike ali kad se uđe u to kolo, kad hoćete da uđete u rat, kad ste krenuli tim putem, onda je teško povući se.“Pršić napominje da ne samo da se sa Zapada dostavlja oružje Ukrajini nego sad prave i zajedničke fabrike dronova, iako se zapadne zemlje čuvaju da sa svoje teritorije ne naprave neku akciju prema Rusiji jer bi to značilo eskalaciju sukoba a Rusiji dalo pravo da odgovori.„Kao što je Iran uradio s američkim bazama u zalivskim zemljama - on je imao pravo da gađa objekte odakle je napadana teritorija Irana. Zapad veoma vešto izbegava da sa Rusijom dođe do toga. Ove provokacije koje se dešavaju sa ukrajinskim donovima, te Poljska, te Litvanija, to se sve radi ne bi li se uvukla Rusija… Nemci i Britanci u međuvremenu isporučuju Zelenskom neke elemente osiromašenog uranijuma što je veoma opasno. Zelenski gađa nuklearnu centralu Zaporožje u nekoliko navrata, gađa autobuse pune dece, gađa jedan internat, optužuje Belorusiju - pogledajte kuda sve to vodi.“Podele u Evropi oko evropskog puta UkrajinePaić dotle ukazuje na rastuće podele u Evropi, ne samo oko odnosa prema Rusiji, već i prema Ukrajini, što se odlično vidi na pitanju njenog mogućeg prijema u EU, protiv čega su ne samo Slovačka i Mađarska već sada i Poljska.Jasno je, kaže on, da je to pre svega geopolitičko pitanje.„Ukrajina je toliko velika i značajna da bi bila prva linija odbrane prema Rusiji. Ne mora da uđe u NATO, ali time što bi ušla u EU postiglo bi se isto. A zemlje koje su protiv ukrajinskog članstva to čine iz više razloga: obnova Ukrajine će biti ogroman teret za njene zapadne sponzore i ulaskom u EU većinu fondova koja bi se delila na novije zemlje člnanice progutala bi Ukrajina. S druge strane, Ukrajina bi bila zemlja s najvećim teritorijom u EU i zbog svojih prirodnih pa i ljudskih resursa. Treće, Ukrajina ima i značajan izlaz na Crno more i time je zemlja koja praktično blokira ruski prilaz Crnom moru, pre svega Krimu. Glavni razlog je ipak što bi Ukrajina vukla najveći deo sredstava i bila rangirana u nivou Nemačke, Velike Britanije i Francuske. A još bi tu bila s oreolom da je zaustavila Rusiju. Mislim da je to vrlo opasna igra i da je dobro da postoje zemlje koje se protive njenom ulasku.“Istovremeno apsurdno je, dodaje Paić, da članstvo Ukrajine u EU gura zemlja koja je iz Unije izašla – Velika Britanija.„To je sve veliko licemerije, interesi vodećih zapadnih zemlja su ogoljeni, a to je da se Rusija što je moguće više oslabi, da se satera u ćošak da bi Zapad mogao da čereči taj prostor kako njemu odgovara“, kaže na kraju Paić uz poruku da se takav scenario, uprkos njihovim željama, neće dogoditi.Pogledajte i:

evropa

nemačka

francuska

velika britanija

2026

Vesti

sr_RS

rusija, rusija – politika, evropa, nemačka, francuska, velika britanija, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom