https://lat.sputnikportal.rs/20260704/revolucija-u-medicini-usporeno-napredovanje-bolesti-stivena-hokinga-u-eksperimentima-na-pacovima-1200972913.html
Revolucija u medicini: Usporeno napredovanje „bolesti Stivena Hokinga“ u eksperimentima na pacovima
Revolucija u medicini: Usporeno napredovanje „bolesti Stivena Hokinga“ u eksperimentima na pacovima
Sputnik Srbija
Međunarodni tim biologa uspeo je da uspori napredovanje amiotrofične lateralne skleroze — teške i smrtonosne bolesti nervnog sistema od koje je bolovao i... 04.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-04T18:23+0200
2026-07-04T18:23+0200
2026-07-04T18:23+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
bolest
stiven hoking
društvo
život
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1d/1182097032_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_f478edf198ca45057b78feca991405f8.jpg
Kako naučnici objašnjavaju, mehanizmi i uzroci nastanka amiotrofične lateralne skleroze ostaju misterija za neurofiziologe i genetičare; međutim, kod svih osoba obolelih od ove bolesti, nervne ćelije počinju da proizvode neuobičajeno velike količine proteina TDP-43. Vremenom, ti proteini izlaze iz neurona i formiraju toksične naslage koje ubijaju nervne ćelije i podstiču napredovanje bolesti. Naučnici su u prošlosti pokušavali da naprave lekove koji bi razgradili ove naslage proteina TDP-43, ali su ti pokušaji propali jer taj protein igra ključnu ulogu u funkcionisanju svih ćelija u organizmu, a svako ometanje njegove aktivnosti dovodi do fatalnih posledica. Ovi neuspesi podstakli su naučnike da prouče strukturu proteina i pokušaju da identifikuju karakteristike koje doprinose stvaranju toksičnih naslaga, a da pritom ne ometaju unutarćelijske funkcije proteina. Da bi to postigli, naučnici su uporedili strukture različitih oblika proteina TDP-43 pronađenih u moždanim ćelijama zdravih osoba, pacijenata obolelih od amiotrofne lateralne skleroze i više vrsta životinja, uključujući pacove. To je omogućilo biolozima da identifikuju mali segment u okviru takozvanog C-kraja ovog proteina, koji je imao ključnu ulogu u stvaranju naslaga, a čije uklanjanje nije učinilo protein TDP-43 nefunkcionalnim. Vođeni ovim konceptom, naučnici su stvorili kratki molekul HL20 koji blokira ovu specifičnu oblast TDP-43 proteina i sprečava formiranje naslaga. Naknadni eksperimenti na miševima pokazali su da je primena molekula produžila životni vek glodara sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom, poboljšala njihovu pokretljivost i sprečila masovni gubitak neurona. Naučnici su zaključili da ovo daje nadu da bi lek i njegove buduće verzije mogli pomoći u usporavanju napretka bolesti kod ljudi. Amiotrofična lateralna skleroza je teška, neizlečiva bolest centralnog nervnog sistema koja dovodi do paralize udova i atrofije mišića. Pacijenti obično umiru od respiratorne insuficijencije dve do pet godina od postavljanja dijagnoze. Samo su britanski astrofizičar Stiven Hoking i njegov zemljak, gitarista Džejson Beker, uspeli da izbegnu tu sudbinu zahvaljujući drastičnom usporavanju napredovanja bolesti.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, bolest, stiven hoking, društvo, život
nauka i tehnologija, bolest, stiven hoking, društvo, život
Revolucija u medicini: Usporeno napredovanje „bolesti Stivena Hokinga“ u eksperimentima na pacovima
Međunarodni tim biologa uspeo je da uspori napredovanje amiotrofične lateralne skleroze — teške i smrtonosne bolesti nervnog sistema od koje je bolovao i britanski astrofizičar Stiven Hoking, koristeći eksperimentalni lek HL20, koji neutrališe toksične naslage proteina TDP-43, saopštila je pres-služba Univerziteta u Arizoni.
„Postojeći, već odobreni lekovi pružaju samo neznatno olakšanje pacijentima. Postavili smo sebi jednostavno pitanje na koje niko prethodno nije pokušao da odgovori: postoji li određeni deo proteina TDP-43 koji ubija neurone i može li se bolest suzbiti blokiranjem tog dela, a da se pritom ne naruši normalna funkcija proteina?”, rekao je profesor na Univerzitetu u Arizoni Singlung Vang.
Kako naučnici objašnjavaju, mehanizmi i uzroci nastanka amiotrofične lateralne skleroze ostaju misterija za neurofiziologe i genetičare; međutim, kod svih osoba obolelih od ove bolesti, nervne ćelije počinju da proizvode neuobičajeno velike količine proteina TDP-43. Vremenom, ti proteini izlaze iz neurona i formiraju toksične naslage koje ubijaju nervne ćelije i podstiču napredovanje bolesti.
Naučnici su u prošlosti pokušavali da naprave lekove koji bi razgradili ove naslage proteina TDP-43, ali su ti pokušaji propali jer taj protein igra ključnu ulogu u funkcionisanju svih ćelija u organizmu, a svako ometanje njegove aktivnosti dovodi do fatalnih posledica. Ovi neuspesi podstakli su naučnike da prouče strukturu proteina i pokušaju da identifikuju karakteristike koje doprinose stvaranju toksičnih naslaga, a da pritom ne ometaju unutarćelijske funkcije proteina.
Da bi to postigli, naučnici su uporedili strukture različitih oblika proteina TDP-43 pronađenih u moždanim ćelijama zdravih osoba, pacijenata obolelih od amiotrofne lateralne skleroze i više vrsta životinja, uključujući pacove. To je omogućilo biolozima da identifikuju mali segment u okviru takozvanog C-kraja ovog proteina, koji je imao ključnu ulogu u stvaranju naslaga, a čije uklanjanje nije učinilo protein TDP-43 nefunkcionalnim.
Vođeni ovim konceptom, naučnici su stvorili kratki molekul HL20 koji blokira ovu specifičnu oblast TDP-43 proteina i sprečava formiranje naslaga. Naknadni eksperimenti na miševima pokazali su da je primena molekula produžila životni vek glodara sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom, poboljšala njihovu pokretljivost i sprečila masovni gubitak neurona. Naučnici su zaključili da ovo daje nadu da bi lek i njegove buduće verzije mogli pomoći u usporavanju napretka bolesti kod ljudi.
Amiotrofična lateralna skleroza je teška, neizlečiva bolest centralnog nervnog sistema koja dovodi do paralize udova i atrofije mišića. Pacijenti obično umiru od respiratorne insuficijencije dve do pet godina od postavljanja dijagnoze. Samo su britanski astrofizičar Stiven Hoking i njegov zemljak, gitarista Džejson Beker, uspeli da izbegnu tu sudbinu zahvaljujući drastičnom usporavanju napredovanja bolesti.
