https://lat.sputnikportal.rs/20260704/planeta-gj-3378b-mozda-je-jos-slicnija-zemlji-nego-sto-se-mislilo-1200981247.html
Planeta GJ 3378b možda je još sličnija Zemlji nego što se mislilo
Planeta GJ 3378b možda je još sličnija Zemlji nego što se mislilo
Sputnik Srbija
Jedno od najboljih mesta za potragu za životom izvan Sunčevog sistema možda se nalazi praktično u našem kosmičkom susedstvu. Planeta GJ 3378b, prvi put... 04.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-04T23:00+0200
2026-07-04T23:00+0200
2026-07-04T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/0f/1193714008_0:364:784:805_1920x0_80_0_0_ae06645c43a11b3efaa33308c3844aca.jpg
Reč je o takozvanoj super-Zemlji – planeti većoj od Zemlje, ali dovoljno maloj da, prema dosadašnjim saznanjima, ima stenovit sastav. Upravo su takvi svetovi među najzanimljivijim kandidatima u potrazi za životom, jer je Zemlja za sada jedina poznata planeta koja ga podržava.Nova serija detaljnih posmatranja potvrdila je da se GJ 3378b i dalje nalazi na idealnoj udaljenosti od svoje zvezde da bi na njenoj površini mogla da postoji tečna voda – jedan od osnovnih preduslova za život kakav poznajemo. Istovremeno, procena njene mase značajno je precizirana: umesto ranije procenjenih 5,3 Zemljine mase, sada se smatra da ona iznosi oko 2,3 Zemljine mase.To znači da je mnogo verovatnije da je reč o stenovitoj planeti. Kako se nalazi na svega 25 svetlosnih godina od Zemlje, GJ 3378b postaje još privlačniji kandidat za buduća istraživanja njene potencijalne nastanjivosti.Prema timu koji je predvodio astronom Pol Robertson sa Univerziteta Kalifornije u Irvinu ova planeta spada među potencijalno najsličnije egzoplanete poznate u solarnom susedstvu u krugu od 10 parseka.„To je jedan od naših najbližih kosmičkih suseda. Dvadeset pet svetlosnih godina zvuči kao veliki put, ali Mlečni put je širok oko 100.000 svetlosnih godina, tako da je, u tom smislu, ovo praktično naše prvo susedstvo“, istakao je Robertson.Potraga za svetovima koji bi mogli da podrže životJedno od najvećih pitanja savremene astronomije jeste da li je Zemlja jedinstvena u svojoj sposobnosti da bude dom života.Naučnici još pokušavaju da utvrde koje su sve osobine neophodne da bi neka planeta bila nastanjiva. To uključuje tip zvezde oko koje kruži, arhitekturu čitavog planetarnog sistema, prisustvo atmosfere, moguću tektonsku aktivnost i brojne druge faktore.Neke od tih karakteristika mnogo je teže otkriti od drugih, pa istraživači najčešće počinju od takozvane nastanjive zone.To je oblast oko zvezde u kojoj temperatura omogućava postojanje tečne vode na površini planete. Ako je planeta suviše blizu zvezde, voda isparava; ako je suviše daleko, ona se ledi.Robertson kaže da je njihova mantra: 'Prati vodu'.Sledeće važno pitanje odnosi se na sastav same planete.Poznato je da stenovite planete mogu biti pogodne za život, jer je Zemlja jedan takav primer.Da li život može postojati i na drugim tipovima svetova, još uvek nije poznato. Zbog toga su upravo stenovite planete najvažniji kandidati u potrazi za nastanjivim svetovima.GJ 3378b privukla je pažnju astronoma kada je prvobitna analiza pokazala da oko svoje zvezde obilazi za 24,73 dana, što ju je smeštalo pravo u nastanjivu zonu.Iako je to znatno kraće od Zemljine godine, crveni patuljci su mnogo hladniji i slabije sijaju od Sunca, pa se njihova nastanjiva zona nalazi znatno bliže zvezdi.Ipak, jedno pitanje ostalo je otvoreno – stvarna masa planete.Oko pet Zemljinih masa predstavlja približnu granicu između dve različite kategorije egzoplaneta. Ispod te vrednosti svetovi su najčešće stenovite super-Zemlje, dok su iznad nje verovatniji mini-Neptuni – gasovite planete sa gustim atmosferama.Početna procena od 5,3 Zemljine mase nalazila se upravo na toj granici, pa je jedan od glavnih ciljeva novog istraživanja bio da se ona što preciznije odredi.Preciznija merenja donela ohrabrujuće rezultateIstraživači su koristili čitav niz instrumenata sa Zemlje i iz svemira, pažljivo prateći gotovo neprimetno „ljuljanje“ zvezde izazvano gravitacionim uticajem planete.Astronom Majkl Endl sa Univerziteta Teksas u Ostinu kaže da je preciznost najbitnija. Zahvaljujući tim merenjima, naučnici su uspeli da mnogo preciznije odrede i masu i orbitu GJ 3378b.Ispostavilo se da planeta kruži nešto bliže svojoj zvezdi nego što se ranije mislilo, završavajući jedan obilazak za 21,45 dana. I pored toga, ona se i dalje nalazi unutar nastanjive zone.„Ova super-Zemlja prima oko 90 odsto zračenja od svoje zvezde koliko Zemlja dobija od Sunca, tako da se nalazi upravo u idealnoj zoni“, kaže Robertson.Zaista želimo da saznamo da li smo sami u UniverzumuNova procena mase od 2,3 Zemljine mase dodatno učvršćuje pretpostavku da je reč o stenovitoj super-Zemlji.Ipak, to ne znači da je GJ 3378b zaista nastanjiva. Da bi tečna voda mogla trajno da postoji na površini planete, neophodna je atmosfera. Bez nje bi voda brzo isparila ili se izgubila u svemirskom vakuumu. Za sada ne postoji način da se sa sigurnošću utvrdi da li GJ 3378b poseduje atmosferu.Dodatni problem predstavlja činjenica da su crveni patuljci znatno aktivniji od Sunca. Oni često proizvode snažne baklje i izbacivanja koronalne mase, koja mogu postepeno da „oduvaju“ atmosferu planeta koje im kruže u neposrednoj blizini.Ipak, uprkos tim neizvesnostima, novo istraživanje svrstava GJ 3378b u sam vrh liste planeta koje bi trebalo detaljno ispitivati u potrazi za mogućim znacima života, prenosi RTS.„Krajnji cilj su biosignature. Zaista želimo da saznamo: Da li smo sami u Univerzumu?Još smo u fazi istraživanja našeg kosmičkog susedstva i pokušavamo da pronađemo planete oko najbližih zvezda, jer će upravo na njima biti najlakše otkriti eventualne biosignature. Ova planeta nas dovodi korak bliže tom cilju i pomaže nam da bolje upoznamo svoje najbliže kosmičke susede, kao i da otkrijemo koji bi od njih mogli biti pogodni za život“, dodaje astronom Majkl Endl.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, svemir
nauka i tehnologija, društvo, svemir
Planeta GJ 3378b možda je još sličnija Zemlji nego što se mislilo
Jedno od najboljih mesta za potragu za životom izvan Sunčevog sistema možda se nalazi praktično u našem kosmičkom susedstvu. Planeta GJ 3378b, prvi put identifikovana 2024. godine u orbiti oko crvenog patuljka GJ 3378, mogla bi biti još sličnija Zemlji nego što su početna posmatranja nagoveštavala.
Reč je o takozvanoj super-Zemlji – planeti većoj od Zemlje, ali dovoljno maloj da, prema dosadašnjim saznanjima, ima stenovit sastav. Upravo su takvi svetovi među najzanimljivijim kandidatima u potrazi za životom, jer je Zemlja za sada jedina poznata planeta koja ga podržava.
Nova serija detaljnih posmatranja potvrdila je da se GJ 3378b i dalje nalazi na idealnoj udaljenosti od svoje zvezde da bi na njenoj površini mogla da postoji tečna voda – jedan od osnovnih preduslova za život kakav poznajemo. Istovremeno, procena njene mase značajno je precizirana: umesto ranije procenjenih 5,3 Zemljine mase, sada se smatra da ona iznosi oko 2,3 Zemljine mase.
To znači da je mnogo verovatnije da je reč o stenovitoj planeti. Kako se nalazi na svega 25 svetlosnih godina od Zemlje, GJ 3378b postaje još privlačniji kandidat za buduća istraživanja njene potencijalne nastanjivosti.
Prema timu koji je predvodio astronom Pol Robertson sa Univerziteta Kalifornije u Irvinu ova planeta spada među potencijalno najsličnije egzoplanete poznate u solarnom susedstvu u krugu od 10 parseka.
„To je jedan od naših najbližih kosmičkih suseda. Dvadeset pet svetlosnih godina zvuči kao veliki put, ali Mlečni put je širok oko 100.000 svetlosnih godina, tako da je, u tom smislu, ovo praktično naše prvo susedstvo“, istakao je Robertson.
Potraga za svetovima koji bi mogli da podrže život
Jedno od najvećih pitanja savremene astronomije jeste da li je Zemlja jedinstvena u svojoj sposobnosti da bude dom života.
Naučnici još pokušavaju da utvrde koje su sve osobine neophodne da bi neka planeta bila nastanjiva. To uključuje tip zvezde oko koje kruži, arhitekturu čitavog planetarnog sistema, prisustvo atmosfere, moguću tektonsku aktivnost i brojne druge faktore.
Neke od tih karakteristika mnogo je teže otkriti od drugih, pa istraživači najčešće počinju od takozvane nastanjive zone.
To je oblast oko zvezde u kojoj temperatura omogućava postojanje tečne vode na površini planete. Ako je planeta suviše blizu zvezde, voda isparava; ako je suviše daleko, ona se ledi.
Robertson kaže da je njihova mantra: 'Prati vodu'.
„To je jedna stvar koja je neophodna svakom poznatom obliku života na Zemlji, pa je zato to prvo što tražimo kada pokušavamo da pronađemo okruženja koja bi mogla da podrže život“, dodaje.
Sledeće važno pitanje odnosi se na sastav same planete.
Poznato je da stenovite planete mogu biti pogodne za život, jer je Zemlja jedan takav primer.
Da li život može postojati i na drugim tipovima svetova, još uvek nije poznato. Zbog toga su upravo stenovite planete najvažniji kandidati u potrazi za nastanjivim svetovima.
GJ 3378b privukla je pažnju astronoma kada je prvobitna analiza pokazala da oko svoje zvezde obilazi za 24,73 dana, što ju je smeštalo pravo u nastanjivu zonu.
Iako je to znatno kraće od Zemljine godine, crveni patuljci su mnogo hladniji i slabije sijaju od Sunca, pa se njihova nastanjiva zona nalazi znatno bliže zvezdi.
Ipak, jedno pitanje ostalo je otvoreno – stvarna masa planete.
Oko pet Zemljinih masa predstavlja približnu granicu između dve različite kategorije egzoplaneta. Ispod te vrednosti svetovi su najčešće stenovite super-Zemlje, dok su iznad nje verovatniji mini-Neptuni – gasovite planete sa gustim atmosferama.
Početna procena od 5,3 Zemljine mase nalazila se upravo na toj granici, pa je jedan od glavnih ciljeva novog istraživanja bio da se ona što preciznije odredi.
Preciznija merenja donela ohrabrujuće rezultate
Istraživači su koristili čitav niz instrumenata sa Zemlje i iz svemira, pažljivo prateći gotovo neprimetno „ljuljanje“ zvezde izazvano gravitacionim uticajem planete.
Astronom Majkl Endl sa Univerziteta Teksas u Ostinu kaže da je preciznost najbitnija.
„Da biste pronašli planete male mase, uvek tragate za izuzetno slabim signalima. Ako vaši instrumenti nisu dovoljno precizni, nećete ih otkriti. Jednostavno ne možete“, dodaje on.
Zahvaljujući tim merenjima, naučnici su uspeli da mnogo preciznije odrede i masu i orbitu GJ 3378b.
Ispostavilo se da planeta kruži nešto bliže svojoj zvezdi nego što se ranije mislilo, završavajući jedan obilazak za 21,45 dana. I pored toga, ona se i dalje nalazi unutar nastanjive zone.
„Ova super-Zemlja prima oko 90 odsto zračenja od svoje zvezde koliko Zemlja dobija od Sunca, tako da se nalazi upravo u idealnoj zoni“, kaže Robertson.
Zaista želimo da saznamo da li smo sami u Univerzumu
Nova procena mase od 2,3 Zemljine mase dodatno učvršćuje pretpostavku da je reč o stenovitoj super-Zemlji.
Ipak, to ne znači da je GJ 3378b zaista nastanjiva. Da bi tečna voda mogla trajno da postoji na površini planete, neophodna je atmosfera. Bez nje bi voda brzo isparila ili se izgubila u svemirskom vakuumu. Za sada ne postoji način da se sa sigurnošću utvrdi da li GJ 3378b poseduje atmosferu.
Dodatni problem predstavlja činjenica da su crveni patuljci znatno aktivniji od Sunca. Oni često proizvode snažne baklje i izbacivanja koronalne mase, koja mogu postepeno da „oduvaju“ atmosferu planeta koje im kruže u neposrednoj blizini.
Ipak, uprkos tim neizvesnostima, novo istraživanje svrstava GJ 3378b u sam vrh liste planeta koje bi trebalo detaljno ispitivati u potrazi za mogućim znacima života,
prenosi RTS.
„Krajnji cilj su biosignature. Zaista želimo da saznamo: Da li smo sami u Univerzumu?Još smo u fazi istraživanja našeg kosmičkog susedstva i pokušavamo da pronađemo planete oko najbližih zvezda, jer će upravo na njima biti najlakše otkriti eventualne biosignature. Ova planeta nas dovodi korak bliže tom cilju i pomaže nam da bolje upoznamo svoje najbliže kosmičke susede, kao i da otkrijemo koji bi od njih mogli biti pogodni za život“, dodaje astronom Majkl Endl.
