https://lat.sputnikportal.rs/20260704/oprez-pad-cene-energenata-nece-smanjiti-inflaciju-niti-kamatne-stope-video-1200944042.html
Oprez: Pad cene energenata neće smanjiti inflaciju, niti kamatne stope /video/
Oprez: Pad cene energenata neće smanjiti inflaciju, niti kamatne stope /video/
Sputnik Srbija
Podizanje referentne kamatne stope od strane Evropske centralne banke povećaće mesečne rate kredita indeksiranih u evrima, ali će se indirektno sigurno odraziti... 04.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-04T10:07+0200
2026-07-04T10:07+0200
2026-07-04T10:07+0200
ekonomija
ekonomija
energija sputnjika
analize i mišljenja
referentna kamatna stopa
finansije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/1d/1189488637_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_bf53145e63616c22fd57a6a94b97294f.png
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje finansijski konsultant, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić koji zato savetuje na oprez pri zaduživanju.Dosadna kao stenicaPovećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) sa 2,0 na 2,25 odsto koje je počelo da se primenjuje pre dve nedelje, posledica je rasta infalcije od 2,6 odsto, što je zbog zbivanja na Bliksom istoku, rasta cene energenata i, na osnovu toga, druge robe.Bez obzira na to što je u međuvremenu cena energenata pala, ne može se računati na smanjenje referentne kamatne stope, jer je inflacija dosadna kao stenica, slikovit je Vasić.„Ako poraste za tri meseca _ da bi se vratila na polaznu tački treba dva do tri puta više vremena. Dakle, ako je porasla za tri meseca, možete da računate na šest ili devet meseci. I to govorim i zbog građana, ali pre svega zbog privrednika koji donose odluke o uzimanju kredita, da nema izvesnosti da će se smanjiti referentna kamatna stopa u narednih šest do devet meseci. Čak i ako inflacija ide silaznom putanjom, neće se spustiti kamata sve dok se inflacija ne vrati na onu tačku na kojoj je bila“, objašnjava ovaj dugogodišnji bankar.Rat nas nije uplašioDa u Srbiji nismo skloni oprezu na koji upućuje Vasić ukazuje podatak Udruženja banaka Srbije da su uprkos dešavanjima na Bliskom istoku ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju aprila ove godine bili su 4.508 milijarde dinara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na mart.Krediti pravnih lica iznosili su oko 2.371 milijardu dinara, a dug stanovništva bankama iznosio je oko 2.039 milijardi dinara. Među kreditima stanovništva gotovinski su bili veći 1,8 odsto, potrošački čak 5,1 odsto, stambeni 1,4 odsto, zajmovi za refinansiranje 0,6 odsto i poljoprivredni 1,8 odsto.Rezultati aprilske ankete NBS o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u prvom tromesečju pooštrile standarde za dugoročne kredite privredi, dok za kratkoročne nije. Kratkoročni krediti za likvidnost i obrtna sredstva činili su dve trećine novoodobrenih kredita privredi.Na pitanje koliko će viša referentan kamatna stopa ECB uticati na mesečnu ratu na kredite indeksirane u evrima, kakvi su uglavnom stambeni u Srbiji, Vasić prvo ukazuje na podatak da je u Srbiji oko 97 odsto kredita indeksirano u evrima i sa varijabilnom kamatnom stopom. Kada Evropska centralna banka podiže cenu novca, onda taj varijabilni deo kamatne stope zvani euribor raste i onda raste i mesečna rata kredita.Nevelik rast kamata, ali...Kaže da je nemoguće dati precizan odgovor koliko će taj rast sada iznositi.„U svakom slučaju, samo podizanje referentne kamatne stope za tih 25 baznih poena, na 2,25 odsto, bi moglo da se reflektuje u konačnoj mesečnoj rati na kreditu od 50. 000 evra uzetom na 20 godina, za nekih oko sedam evra mesečno više, u zavisnosti kad ste uzeli kredit, koliko ste ga platili. Ovo je gruba procena. Znači, za kredit od 100. 000, to vam je duplo, negde oko 14 evra. I sad ljudi kažu: Pa dobro, nije to tako strašno. Nije strašno, ali to množite sa brojem meseci, puta 12, pa onda ispadne da je to ipak nekih 150-160 evra u godini dana“, navodi Vasić.A vama, kako dodaje, plata ne poraste za 160 evra tako da vi faktički iz vaših postojećih prihoda oduzimate još jedan deo koji niste možda planirali.On, međutim, ukazuje na to da će podizanje referentne kamatne stope indirektno uticati na sve nas, dakle i na one koji nemaju kredite.„Ekonomija je sistem spojenih sudova. Ako vi radite u nekoj firmi, ta firma uzima kredit koji je skuplji to znači da će obazrivije investirati, da će usporiti aktivnost, da će racionalnije koristiti novac. I to znači da će možda vaša povišica izostati u nekom narednom mesecu. Ili usporavanje privredne aktivnosti sa skupljim novcem može da dovede i do usporavanja i aktivnosti te firme“, objašnjava ovaj finanijski konsultant.Realnost je takva da morate da uzmete lek, inače inflacija ode u nekom smeru koji ne treba. A s druge strane imate nuspojave. Banke postanu opreznije za davanje kredita, investitori postanu obazriviji. I mi kupci kao potrošači postanemo obazrivi.Dva faktoraNa pitanje kako onda tumači podatak da smo se uprkos globalnoj krizi zbog rasta cene energenata i inflacije i dalje više zaduživali, Vasić to objašnjava sa dva faktora. Jedan su krediti za mlade, za prvu nepokretnost koja je dovela do tražnje tih kredita.Drugo je ona mera da ako vam je plata do 100. 000 dinara, imate pravo na kamatu najviše do 7,5 odsto, kod jedne domaće banke. Zato je dobar deo građana svoje kredite preformulisao, refinansirao, pa i uzeo veće iznose zato što je kamata niža od onih dozvoljenih 7,5 post. Nije to mala razlika - tri, četiri, pa čak i pet odsto u apsolutnom iznosu.Uz to, građani Srbije su zaštićeni Zakonom o zaštiti korisnika u slučaju većeg rasta euribora koji predviđa način obračuna njihove gornje granice u ovoj i narednoj godini.Na istorijskom minimumuDa je situacija sa kreditima u Srbiji pod kontrolom ukazuje i podatak da su nenaplativi krediti, oni kod kojih otplata kasni obično 90 i više dana, na istorijskom minimumu od oko 2,3 posto ukupnih bankarskih plasmana. Samo pre deset godina taj udeo je iznosio 21 odsto.Najnovije istraživanje Evropske investicione banke (EIB) o bankarskom kreditiranju, koje je objavljeno ovih dana, pokazalo je da je Srbija među zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope čiji bankarski sektor beleži naročito stabilne rezultate i visoku profitabilnost.Kreditna tražnja i dalje je na visokom nivou, pre svega zahvaljujući stanovništvu i potražnji za stambenim i potrošačkim kreditima, navodi se u izveštaju EIB-a za prvo polugodište 2026. godine.Savet finansijskog stručnjakaNa pitanje da li bi, na primer, stambeno pitanje u ovom trenutku rešavao isključivo kreditom ili krov nad glavom kupovao za keš, ovaj finansijski konsultant smatra da je najbolje optimizovati taj odnos, da neka rezerva keša mora da se ostavi sa strane za ne daj Bože- imate starije roditelje, decu, možda će im zatrebati novac za nešto.„Moj savet je zadržite deo novca, ako možete taj novac reinvestirajte na nekoj drugoj strani. S vremena na vreme saldirajte kredit, odnosno smanjite glavnicu kako biste ga pre otplatili ili bar smanjili kamatu koju plaćate banci. U godini dana možete do 10. 000 evra da smanjite glavnicu bez da platite penal. I to je jedna od varijanti“, kaže Vasić u Emisiji Energija Sputnjika.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, energija sputnjika, analize i mišljenja, referentna kamatna stopa, finansije
ekonomija, energija sputnjika, analize i mišljenja, referentna kamatna stopa, finansije
Oprez: Pad cene energenata neće smanjiti inflaciju, niti kamatne stope /video/
Podizanje referentne kamatne stope od strane Evropske centralne banke povećaće mesečne rate kredita indeksiranih u evrima, ali će se indirektno sigurno odraziti na sve nas. Čak i ako inflacija u međuvremenu krene nizbrdo nije izvesno da će u naredni šest do devet meseci doći do smanjenja osnovne kamate.
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje finansijski konsultant, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić koji zato savetuje na oprez pri zaduživanju.
Povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) sa 2,0 na 2,25 odsto koje je počelo da se primenjuje pre dve nedelje, posledica je rasta infalcije od 2,6 odsto, što je zbog zbivanja na Bliksom istoku, rasta cene energenata i, na osnovu toga, druge robe.
Bez obzira na to što je u međuvremenu cena energenata pala, ne može se računati na smanjenje referentne kamatne stope, jer je inflacija dosadna kao stenica, slikovit je Vasić.
„Ako poraste za tri meseca _ da bi se vratila na polaznu tački treba dva do tri puta više vremena. Dakle, ako je porasla za tri meseca, možete da računate na šest ili devet meseci. I to govorim i zbog građana, ali pre svega zbog privrednika koji donose odluke o uzimanju kredita, da nema izvesnosti da će se smanjiti referentna kamatna stopa u narednih šest do devet meseci. Čak i ako inflacija ide silaznom putanjom, neće se spustiti kamata sve dok se inflacija ne vrati na onu tačku na kojoj je bila“, objašnjava ovaj dugogodišnji bankar.
Da u Srbiji nismo skloni oprezu na koji upućuje Vasić ukazuje podatak Udruženja banaka Srbije da su uprkos dešavanjima na Bliskom istoku ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju aprila ove godine bili su 4.508 milijarde dinara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na mart.
Krediti pravnih lica iznosili su oko 2.371 milijardu dinara, a dug stanovništva bankama iznosio je oko 2.039 milijardi dinara. Među kreditima stanovništva gotovinski su bili veći 1,8 odsto, potrošački čak 5,1 odsto, stambeni 1,4 odsto, zajmovi za refinansiranje 0,6 odsto i poljoprivredni 1,8 odsto.
Rezultati aprilske ankete NBS o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u prvom tromesečju pooštrile standarde za dugoročne kredite privredi, dok za kratkoročne nije. Kratkoročni krediti za likvidnost i obrtna sredstva činili su dve trećine novoodobrenih kredita privredi.
Na pitanje koliko će viša referentan kamatna stopa ECB uticati na mesečnu ratu na kredite indeksirane u evrima, kakvi su uglavnom stambeni u Srbiji, Vasić prvo ukazuje na podatak da je u Srbiji oko 97 odsto kredita indeksirano u evrima i sa varijabilnom kamatnom stopom. Kada Evropska centralna banka podiže cenu novca, onda taj varijabilni deo kamatne stope zvani euribor raste i onda raste i mesečna rata kredita.
Nevelik rast kamata, ali...
Kaže da je nemoguće dati precizan odgovor koliko će taj rast sada iznositi.
„U svakom slučaju, samo podizanje referentne kamatne stope za tih 25 baznih poena, na 2,25 odsto, bi moglo da se reflektuje u konačnoj mesečnoj rati na kreditu od 50. 000 evra uzetom na 20 godina, za nekih oko sedam evra mesečno više, u zavisnosti kad ste uzeli kredit, koliko ste ga platili. Ovo je gruba procena. Znači, za kredit od 100. 000, to vam je duplo, negde oko 14 evra. I sad ljudi kažu: Pa dobro, nije to tako strašno. Nije strašno, ali to množite sa brojem meseci, puta 12, pa onda ispadne da je to ipak nekih 150-160 evra u godini dana“, navodi Vasić.
A vama, kako dodaje, plata ne poraste za 160 evra tako da vi faktički iz vaših postojećih prihoda oduzimate još jedan deo koji niste možda planirali.
On, međutim, ukazuje na to da će podizanje referentne kamatne stope indirektno uticati na sve nas, dakle i na one koji nemaju kredite.
„Ekonomija je sistem spojenih sudova. Ako vi radite u nekoj firmi, ta firma uzima kredit koji je skuplji to znači da će obazrivije investirati, da će usporiti aktivnost, da će racionalnije koristiti novac. I to znači da će možda vaša povišica izostati u nekom narednom mesecu. Ili usporavanje privredne aktivnosti sa skupljim novcem može da dovede i do usporavanja i aktivnosti te firme“, objašnjava ovaj finanijski konsultant.
Realnost je takva da morate da uzmete lek, inače inflacija ode u nekom smeru koji ne treba. A s druge strane imate nuspojave. Banke postanu opreznije za davanje kredita, investitori postanu obazriviji. I mi kupci kao potrošači postanemo obazrivi.
Na pitanje kako onda tumači podatak da smo se uprkos globalnoj krizi zbog rasta cene energenata i inflacije i dalje više zaduživali, Vasić to objašnjava sa dva faktora. Jedan su krediti za mlade, za prvu nepokretnost koja je dovela do tražnje tih kredita.
Drugo je ona mera da ako vam je plata do 100. 000 dinara, imate pravo na kamatu najviše do 7,5 odsto, kod jedne domaće banke. Zato je dobar deo građana svoje kredite preformulisao, refinansirao, pa i uzeo veće iznose zato što je kamata niža od onih dozvoljenih 7,5 post. Nije to mala razlika - tri, četiri, pa čak i pet odsto u apsolutnom iznosu.
Uz to, građani Srbije su zaštićeni Zakonom o zaštiti korisnika u slučaju većeg rasta euribora koji predviđa način obračuna njihove gornje granice u ovoj i narednoj godini.
Da je situacija sa kreditima u Srbiji pod kontrolom ukazuje i podatak da su nenaplativi krediti, oni kod kojih otplata kasni obično 90 i više dana, na istorijskom minimumu od oko 2,3 posto ukupnih bankarskih plasmana. Samo pre deset godina taj udeo je iznosio 21 odsto.
Najnovije istraživanje Evropske investicione banke (EIB) o bankarskom kreditiranju, koje je objavljeno ovih dana, pokazalo je da je Srbija među zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope čiji bankarski sektor beleži naročito stabilne rezultate i visoku profitabilnost.
Kreditna tražnja i dalje je na visokom nivou, pre svega zahvaljujući stanovništvu i potražnji za stambenim i potrošačkim kreditima, navodi se u izveštaju EIB-a za prvo polugodište 2026. godine.
Savet finansijskog stručnjaka
Na pitanje da li bi, na primer, stambeno pitanje u ovom trenutku rešavao isključivo kreditom ili krov nad glavom kupovao za keš, ovaj finansijski konsultant smatra da je najbolje optimizovati taj odnos, da neka rezerva keša mora da se ostavi sa strane za ne daj Bože- imate starije roditelje, decu, možda će im zatrebati novac za nešto.
„Moj savet je zadržite deo novca, ako možete taj novac reinvestirajte na nekoj drugoj strani. S vremena na vreme saldirajte kredit, odnosno smanjite glavnicu kako biste ga pre otplatili ili bar smanjili kamatu koju plaćate banci. U godini dana možete do 10. 000 evra da smanjite glavnicu bez da platite penal. I to je jedna od varijanti“, kaže Vasić u Emisiji Energija Sputnjika.
