https://lat.sputnikportal.rs/20260704/kraj-mehanizma-koji-je-odavno-trebalo-zatvoriti--sta-ce-biti-sa-osudjenim-srbima-1200980831.html
Kraj Mehanizma koji je odavno trebalo zatvoriti – šta će biti sa osuđenim Srbima
Kraj Mehanizma koji je odavno trebalo zatvoriti – šta će biti sa osuđenim Srbima
Sputnik Srbija
Rusija je ispravno definisala trenutni status Međunarodnog rezidualnog mehanizma u Hagu. On faktički više ne postoji, jer je tužiocu, sudijama, svima istekao... 04.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-04T21:19+0200
2026-07-04T21:19+0200
2026-07-04T21:19+0200
srbija
srb
srbija – politika
srbija – društvo
rusija
mehanizam u hagu
zatvaranje
haški osuđenici
srbi
branko lukić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111353/28/1113532849_0:235:4496:2764_1920x0_80_0_0_3b961240cf27e71ccffee9a73eb1aae6.jpg
Ovako za Sputnjik advokat Branko Lukić komentariše konstataciju Ministarstva spoljnih poslova Rusije, da je Mehanizam u Hagu prestao da postoji zbog višegodišnje neefikasnosti, manipulacije podacima i pokušaja da birokratskim sredstvima produži sopstveni mandat:Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da Savet bezbednosti UN nije usvojio rezoluciju neophodnu za nastavak rada Mehanizma, čime je, prema oceni Moskve, prestala da postoji pravna osnova za njegovo dalje funkcionisanje, iako je njegov mandat 2024. godine bio produžen na dve godine.Moskva traži zaštitu prava osuđenikaRusija ocenjuje da je rad Mehanizma obeležen manipulacijom statističkim podacima, objavljivanjem izveštaja koji su, kako se navodi, dovodili u zabludu, kao i pokušajima da birokratskim sredstvima produži sopstveno postojanje.Rusija je poručila da je, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, spremna da učestvuje u traženju „pragmatičnih i održivih rešenja“ za pitanja koja proizlaze iz zatvaranja Mehanizma, uz naglasak da je njen prioritet zaštita prava i zakonitih interesa svih lica na koja se to odnosi.Lukić podseća da nije samo Rusija konstatovala nepostojanje razloga za produžetak rada Mehanizma:„Videli smo na zasedanju Saveta bezbednosti UN da su i Kinezi i Amerikanci i Rusi bili na istoj liniji, da je to telo koje treba da prestane da postoji. A sada im je, 30. juna, istekao i mandat. Znači, oni gore, ukoliko sede, ne bi trebalo da primaju plate“, kaže Lukić koji je dugogodišnji advokat u Hagu.Zašto Zapad ne želi gašenjeMeđutim, zemlje Zapadne Evrope, pre svih Velika Britanija i Francuska smatraju da još nije vreme za gašenje. Njihov argument je da i dalje postoje poslovi koji moraju ostati u međunarodnim rukama. Navode zaštitu svedoka, odlučivanje o prevremenom puštanju osuđenih i nadzor nad izvršenjem kazne.„Koje prevremeno puštanje? Nikoga nisu pustili prevremeno. Nikoga. Nemaju, po pravilima, mogućnost nikoga prevremeno da puste, osim ako nije na samrti. Kao što su pustili generala Pavkovića.“Kao jedan od razloga za održavanje Mehanizma u životu ove zemlje navele su i važan zadatak čuvanja dokumentacije:„Ta dokumentacija je skenirana. Dakle, može da se čuva na jednom hard disku“, ističe Lukić.Šta bi bilo sa osuđenicima posle gašenjaMoskva je posebno kritikovala odluku predsednika Mehanizma Grasijele Gati Santane od 14. maja, kojom je odbijen zahtev za puštanje na slobodu bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića iz humanitarnih razloga.Navedeno je da je Mladić pretrpeo moždani udar, kao i da je sam sudija konstatovao da se nalazi „u završnoj fazi života“, ali da mu je, uprkos tome, odbijen zahtev za prevremeno puštanje.Naš sagovornik kaže da bi gašenjem mehanizma vrlo lako mogao da se reši i ovaj problem, kao što je mogao da se reši i do sada;Zašto su SAD promenile stavDo kraja administracije Džo Bajdena, SAD su redovno podržavale rad Mehanizma, produženje mandata sudijama i tužiocu i naglašavale značaj njegovih preostalih funkcija. I rezolucija kojom su 2024. produženi mandati usvojena je uz podršku SAD.Međutim, nakon dolaska administracije Donalda Trampa, na sednici Saveta bezbednosti UN 12. juna 2026. američki predstavnik je prvi put jasno rekao da Mehanizam treba privesti kraju, da ne treba održavati instituciju koja je zamišljena kao privremena i da je potrebno izraditi plan za konačno zatvaranje i prenos preostalih funkcija.Lukić kaže da je to slika suverenističkog, antiglobalističkog pristupa trenutne američke administracije. Da je to stav koji se očekivao, jer pre svega, Amerika ne dozvoljava da bilo koji međunarodni sud sudi njihovim građanima.„Ima i zakon iz 2002. godine koji se kolokvijalno zove „Zakon o invaziji na Hag“, gde kažu da, ukoliko bi neko uhapsio njihovog političkog predstavnika, vojnika ili policajca, Amerika ima pravo da napadne tu državu i da oslobodi svog građanina. Dakle, njihov stav prema međunarodnim sudovima nije promenjen kada su u pitanju njihovi građani. Sklapali su razne bilateralne ugovore sa raznim državama koji su sprečavali hapšenje njihovih ljudi upravo kada je osnovan Stalni međunarodni krivični sud, MKS, koji je takođe u Hagu.“Lukić podseća i da su Amerikanci vrlo jasno rekli da više ne žele da finansiraju Mehanizam.Bez doprinosa međunarodnoj pravdiOn dodaje da je potpuno logično odavno da zatvorenici koje je Mehanizam osudio kazne izdržavaju u svojim zemljama i podseća na besmisao odluke koja im je to onemogućila:U razgovoru za Sputnjik ovaj advokat sa velikim iskustvom ovakvu odluku naziva nebulozom. Lukić veruje da ova odluka, a i sam Mehanizam, još uvek postoje samo da bi njegovi zaposleni primali visoke plate:„To je u stvari jedna kriminalna organizacija koja već dvadeset i više godina gleda samo lični interes. Nema nikakav doprinos međunarodnoj pravdi. Sve presude koje su doneli u toku svoga rada zabranjene su da se primenjuju pred drugim međunarodnim sudovima, zbog one monstruozne teorije o zajedničkom zločinačkom poduhvatu, po kojoj su suđeni naši ljudi. Nijedna ozbiljna država neće da dozvoli da joj se građanima sudi po takvim pravilima“, zaključuje Lukić.Kina stigla do ruskog stavaOd osnivanja Mehanizma 2010. godine Kina je podržavala njegov privremeni karakter i insistirala da se broj zaposlenih i nadležnosti postepeno smanjuju u skladu sa Rezolucijom 1966 Saveta bezbednosti.Međutim, poslednjih nekoliko godina je sve češće podržavala ruske zahteve da se odredi jasan rok za prenos preostalih funkcija i zatvaranje Mehanizma. Tokom pregovora o rezoluciji iz 2024. podržala je deo ruskih predloga o utvrđivanju konkretnog vremenskog okvira.Na sednici Saveta bezbednosti 12. juna 2026. Kina je prvi put veoma otvoreno rekla da su ispunjeni uslovi za dalje prenošenje funkcija i konačno zatvaranje Mehanizma.Pogledajte i:
srb
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srb, srbija – politika, srbija – društvo, rusija, mehanizam u hagu, zatvaranje, haški osuđenici, srbi, branko lukić, analize i mišljenja
srb, srbija – politika, srbija – društvo, rusija, mehanizam u hagu, zatvaranje, haški osuđenici, srbi, branko lukić, analize i mišljenja
Kraj Mehanizma koji je odavno trebalo zatvoriti – šta će biti sa osuđenim Srbima
Rusija je ispravno definisala trenutni status Međunarodnog rezidualnog mehanizma u Hagu. On faktički više ne postoji, jer je tužiocu, sudijama, svima istekao mandat. Mehanizam je davno trebalo da bude zatvoren i ugašen. To je telo koje gotovo ništa ne radi. Ono malo što uradi je na štetu srpskog naroda. Ostali su samo još Srbi da izdržavaju kaznu.
Ovako za Sputnjik advokat Branko Lukić komentariše konstataciju Ministarstva spoljnih poslova Rusije, da je Mehanizam u Hagu prestao da postoji zbog višegodišnje neefikasnosti, manipulacije podacima i pokušaja da birokratskim sredstvima produži sopstveni mandat:
„Ukinuli su i mogućnost da neko bude pušten nakon izdržane dve trećine kazne. Sve su uradili da bude gore nego što je bilo, a bilo je loše. Nema nikakvog razloga da taj Mehanizam još uvek postoji.“
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da Savet bezbednosti UN nije usvojio rezoluciju neophodnu za nastavak rada Mehanizma, čime je, prema oceni Moskve, prestala da postoji pravna osnova za njegovo dalje funkcionisanje, iako je njegov mandat 2024. godine bio produžen na dve godine.
Moskva traži zaštitu prava osuđenika
Rusija ocenjuje da je rad Mehanizma obeležen manipulacijom statističkim podacima,
objavljivanjem izveštaja koji su, kako se navodi, dovodili u zabludu, kao i pokušajima da birokratskim sredstvima produži sopstveno postojanje.
Rusija je poručila da je, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, spremna da učestvuje u traženju „pragmatičnih i održivih rešenja“ za pitanja koja proizlaze iz zatvaranja Mehanizma, uz naglasak da je njen prioritet zaštita prava i zakonitih interesa svih lica na koja se to odnosi.
Lukić podseća da nije samo Rusija konstatovala nepostojanje razloga za produžetak rada Mehanizma:
„Videli smo na zasedanju Saveta bezbednosti UN da su i Kinezi i Amerikanci i Rusi bili na istoj liniji, da je to telo koje treba da prestane da postoji. A sada im je, 30. juna, istekao i mandat. Znači, oni gore, ukoliko sede, ne bi trebalo da primaju plate“, kaže Lukić koji je dugogodišnji advokat u Hagu.
Zašto Zapad ne želi gašenje
Međutim, zemlje Zapadne Evrope, pre svih Velika Britanija i Francuska smatraju da još nije vreme za gašenje. Njihov argument je da i dalje postoje poslovi koji moraju ostati u međunarodnim rukama. Navode zaštitu svedoka, odlučivanje o prevremenom puštanju osuđenih i nadzor nad izvršenjem kazne.
„Koje prevremeno puštanje? Nikoga nisu pustili prevremeno. Nikoga. Nemaju, po pravilima, mogućnost nikoga prevremeno da puste, osim ako nije na samrti. Kao što su pustili generala Pavkovića.“
Kao jedan od razloga za održavanje Mehanizma u životu ove zemlje navele su i važan zadatak čuvanja dokumentacije:
„Ta dokumentacija je skenirana. Dakle, može da se čuva na jednom hard disku“, ističe Lukić.
Šta bi bilo sa osuđenicima posle gašenja
Moskva je posebno kritikovala odluku predsednika Mehanizma Grasijele Gati Santane od 14. maja, kojom je odbijen zahtev za puštanje na slobodu bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića iz humanitarnih razloga.
Navedeno je da je Mladić pretrpeo moždani udar, kao i da je sam sudija konstatovao da se nalazi „u završnoj fazi života“, ali da mu je, uprkos tome, odbijen zahtev za prevremeno puštanje.
Naš sagovornik kaže da bi gašenjem mehanizma vrlo lako mogao da se reši i ovaj problem, kao što je mogao da se reši i do sada;
„Može jednostavno da se odluči da se svi prebace u svoje države, kao što nalažu i Mandelina pravila. To su pravila Ujedinjenih nacija, da moraju da služe kazne što bliže svojoj kući. Dakle, vrlo lako se to rešava. Prebacite ih u Srbiju i neka tu izdržavaju kazne ili neka tu budu lečeni. Nema nikakvog razloga da se dozvoljava da oni i dalje muče te ljude“, ističe naš sagovornik.
Zašto su SAD promenile stav
Do kraja administracije Džo Bajdena, SAD su redovno podržavale rad Mehanizma, produženje mandata sudijama i tužiocu i naglašavale značaj njegovih preostalih funkcija. I rezolucija kojom su 2024. produženi mandati usvojena je uz podršku SAD.
Međutim, nakon dolaska administracije Donalda Trampa, na sednici Saveta bezbednosti UN 12. juna 2026. američki predstavnik je prvi put jasno rekao da Mehanizam treba privesti kraju, da ne treba održavati instituciju koja je zamišljena kao privremena i da je potrebno izraditi plan za konačno zatvaranje i prenos preostalih funkcija.
Lukić kaže da je to slika suverenističkog, antiglobalističkog pristupa trenutne američke administracije. Da je to stav koji se očekivao, jer pre svega, Amerika ne dozvoljava da bilo koji međunarodni sud sudi njihovim građanima.
„Ima i zakon iz 2002. godine koji se kolokvijalno zove „Zakon o invaziji na Hag“, gde kažu da, ukoliko bi neko uhapsio njihovog političkog predstavnika, vojnika ili policajca, Amerika ima pravo da napadne tu državu i da oslobodi svog građanina. Dakle, njihov stav prema međunarodnim sudovima nije promenjen kada su u pitanju njihovi građani. Sklapali su razne bilateralne ugovore sa raznim državama koji su sprečavali hapšenje njihovih ljudi upravo kada je osnovan Stalni međunarodni krivični sud, MKS, koji je takođe u Hagu.“
Lukić podseća i da su Amerikanci vrlo jasno rekli da više ne žele da finansiraju Mehanizam.
Bez doprinosa međunarodnoj pravdi
On dodaje da je potpuno logično odavno da zatvorenici koje je Mehanizam osudio kazne izdržavaju u svojim zemljama i podseća na besmisao odluke koja im je to onemogućila:
„Oni se pravdaju da ne mogu da izdržavaju kazne u svojim zemljama zato što je 1993. godine Butros Butros Gali, koji je tada bio generalni sekretar UN, rekao da ne mogu da izdržavaju kazne u svojim državama, a u to vreme su bili ratovi u tim državama. Pa naravno da niste mogli da pošaljete čoveka u rat da izdržava kaznu. To je davno prošlo vreme. Kakva je razlika između onih koji su suđeni pred domaćim sudovima i izdržavaju kazne u svojim državama i onih koji su gore osuđeni? Samo je mesto suđenja različito. To nema veze sa izdržavanjem kazne.“
U razgovoru za Sputnjik ovaj advokat sa velikim iskustvom ovakvu odluku naziva nebulozom. Lukić veruje da ova odluka, a i sam Mehanizam, još uvek postoje samo da bi njegovi zaposleni primali visoke plate:
„To je u stvari jedna kriminalna organizacija koja već dvadeset i više godina gleda samo lični interes. Nema nikakav doprinos međunarodnoj pravdi. Sve presude koje su doneli u toku svoga rada zabranjene su da se primenjuju pred drugim međunarodnim sudovima, zbog one monstruozne teorije o zajedničkom zločinačkom poduhvatu, po kojoj su suđeni naši ljudi. Nijedna ozbiljna država neće da dozvoli da joj se građanima sudi po takvim pravilima“, zaključuje Lukić.
Kina stigla do ruskog stava
Od osnivanja Mehanizma 2010. godine Kina je podržavala njegov privremeni karakter i insistirala da se broj zaposlenih i nadležnosti postepeno smanjuju u skladu sa Rezolucijom 1966 Saveta bezbednosti.
Međutim, poslednjih nekoliko godina je sve češće podržavala ruske zahteve da se odredi jasan rok za prenos preostalih funkcija i zatvaranje Mehanizma. Tokom pregovora o rezoluciji iz 2024. podržala je deo ruskih predloga o utvrđivanju konkretnog vremenskog okvira.
Na sednici Saveta bezbednosti 12. juna 2026. Kina je prvi put veoma otvoreno rekla da su ispunjeni uslovi za dalje prenošenje funkcija i konačno zatvaranje Mehanizma.
