Finansijska kriza na Ist riveru - mogu li Ujedinjene nacije da bankrotiraju
© Sputnik
/ Pratite nas
Velike sile namerno kasne sa plaćanjem članarine za UN da bi ostvarile neke svoje političke ciljeve ili uticale na reorganizaciju, pre svega na smanjenje radnih mesta u UN. Ako država članica UN dve godine uzastopno ne plati članarinu koja se određuje u skladu sa BDP-om te države gubi pravo glasa, objašnjava diplomata Branko Branković.
Iz Ujedinjenih nacija stiglo je dramatično upozorenje od pomoćnika generalnog sekretara za finansije i budžet, Čandramuli Ramanatana koji je izjavio da se UN nalaze na ivici bankrota i da bi mogle da ostanu bez novca već u septembru 2026. godine, ukoliko države članice hitno ne plate svoja dugovanja.
Namerna kašnjenja
On je kao glavne dužnike označio Sjedinjene Američke Države, čiji dug premašuje iznos od četiri milijarde dolara, i Japan. Prema njegovim rečima, bez hitnih uplata članica, UN rizikuje nemogućnost redovnog funkcionisanja i pokrivanja osnovnih troškova do kraja godine. Ova finansijska kriza direktno ugrožava sprovođenje globalnih programa, političkih misija i humanitarnih akcija širom sveta.
Može li se desiti da UN bankrotira i šta bi sve bilo ugroženom „prestankom“ rada ove organizacije?
Diplomata i bivši ambasador naše države pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković kaže da se svako malo postavlja pitanje finansiranja uloge i rada UN.
„Mnoge zemlje članice ili zbog trenutne nemogućnosti, ili iz raznoraznih drugih razloga, nisu u stanju da u određeno vreme, jednom godišnje, daju takozvanu kotizaciju, odnosno članarinu. Svaka država članica UN ima procenat u skladu sa svojim bruto nacionalnim dohotkom koji uplaćuje kao doprinos u UN. Oni koji imaju najvišu članarinu su Amerika, Japan, Kina i tako dalje i od njih i zavisi budžet Ujedinjenih nacija,“ kaže on.
Međutim, kako Branković dodaje, i pored dramatičnog saopštenja iz UN, sigurno je da nikada nije bilo, niti će biti, neke velike krize finansijskih sredstava Ujedinjenih nacija to jest prestanka njihovog rada.
„Po pravilima Generalne skupštine, ukoliko dve godine uzastopce bilo koja država ne uplati taj svoj doprinos, ona gubi pravo glasa. U istoriji UN bilo je nekoliko takvih slučajeva a jedan od njih je i slučaj vezan i za SFRJ kad je Lazar Mojsov trebalo da bude izbran za GS UN a vlada Kambodže koja je tada bila u previranju nije imala pravo glasa jer nije platila članarinu dve godine,“ podseća Branković.
Pravo veta najskuplje
Branković je mišljenja da je u ovom trenutku budžetska situacija nastala u skladu sa onim šta, ko i kakve obaveze ima vezano za sve ovo što se događa u svetu.
„Nijedna zemlja, a pogotovo velike sile koje imaju pravo veta u UN ne verujem da bi ikada sebe dovele u situaciju da izgubile to pravo glasa zbog neplaćene članarine. Jedna Amerika sigurno ne bi dozvolila, iako je najveći dužnik Ujedinjenim nacijama, da zbog toga izgubi pravo veta. Ne treba se preterano uzbuđivati, međutim tu se postavlja još jedno veliko pitanje: finansijska sredstva koja se daju Ujedinjenim nacijama troše se naravno sve po odgovarajućim programima za razne organizacije Ujedinjenih nacija. Ali, iz toga se plaća i sekretarijat Ujedinjenih nacija koji je oduvek bio veliki teret za budžet UN. U Njujorku je zaposleno između 10 i 15 hiljada ljudi i skoro isto toliko u Ženevi, i ogroman broj ljudi koji se plaćaju iz budžeta UN u GS prosto bode oči,“objašnjava on.
Branković takođe kaže da Vašington često namerno zadržava ili odlaže uplate kako bi primorao UN na unutrašnje reforme, smanjenje birokratije ili promenu političkog kursa. Američki Kongres neretko uslovljava isplatu članarine zahtevima da se smanji uticaj država koje smatra neprijateljskim ili da se ukunu programi koji nisu u interesu SAD.
Politički pritisak
„Neplaćanje obaveza prema UN ima i izrazito snažne političke konotacije. Finansijska kriza u kojoj se organizacija nalazi nije samo tehnički ili računovodstveni problem, već je direktna posledica geopolitičkih borbi, pritisaka i neslaganja među velikim silama. Kroz uskraćivanje novca države članice često ostvaruju svoje spoljnopolitičke ciljeve i šalju političke poruke. Postoji takozvani peti komitet koji se bavi isključivo finansijama UN i uvek pred kraj godine on predaje Generalnoj skupštini završni račun tekuće godine i predstavlja budžet za iduću godinu,“ navodi Branković.
Inače, redovni budžet Ujedinjenih nacija za 2026. godinu iznosi 3,45 milijardi dolara. Međutim, ovaj iznos pokriva samo osnovno funkcionisanje organizacije. Kada se uračunaju mirovne misije i dobrovoljni doprinosi za specijalizovane agencije, ukupni godišnji troškovi celog sistema UN dostižu preko 67 milijardi dolara. Struktura budžeta je podeljena na tri ključna dela: redovni operativni budžet (3,45 milijardi dolara) koji odobrava Generalna skupština UN a ona pokrivaju političke poslove i međunarodnu pravdu, regionalnu saradnju i održivi razvoj, i ljudska prava i humanitarne poslove. Zbog aktuelne finansijske krize, ovaj budžet je smanjen za oko sedam odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je dovelo do ukidanja 2.900 radnih mesta.
Šta je sve upitno
Tu je i budžet za mirovne misije koji iznosi oko 5,1 do 5,4 milijarde dolara. Ovaj budžet funkcioniše odvojeno od redovnog i pokriva troškove plavih šlemova i vojnih operacija na terenu. Za tekući period iznosi oko 5,1 milijardu dolara, nakon što je pretrpeo ozbiljna smanjenja troškova i redukciju broja vojnika za 25 odsto zbog nedostatka novca u kasi.
U dobrovoljne fondove agencija sliva se preko 55 milijardi dolara a najveći deo ukupnog novca koji prođe kroz UN sistem zapravo odlazi na specijalizovane agencije koje se finansiraju dobrovoljno (države same biraju koliko će uplatiti).
To uključuje organizacije kao što su: UNICEF, Svetska zdravstvena organizacija, Svetski program za hranu… Zbog toga što države članice (pre svega SAD sa dugom od 4 milijarde dolara) kasne sa uplatama obaveznih doprinosa, UN trenutno funkcioniše sa drastičnim merama štednje.
