https://lat.sputnikportal.rs/20260703/moze-da-dise-pod-vodom-3-sata-napravljeno-ronilacko-odelo-za-kiborg-bubasvabe-foto-1200949761.html
Može da diše pod vodom tri sata: Napravljeno ronilačko odelo za kiborg bubašvabe /foto/
Može da diše pod vodom tri sata: Napravljeno ronilačko odelo za kiborg bubašvabe /foto/
Sputnik Srbija
Istraživači sa Tehnološkog univerziteta Nanjang u Singapuru razvili su pomoću 3D štampe fleksibilno ronilačko odelo za kiborg bubašvabe, koje im omogućava da... 03.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-03T22:43+0200
2026-07-03T22:43+0200
2026-07-03T22:44+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/06/1180325754_0:303:1025:879_1920x0_80_0_0_dec2ab1e6109d885689099d5c9bc7026.jpg
Tokom testiranja, kiborg bubašvabe uspešno su se kretale pod vodom, a naučnici veruju da bi ova tehnologija mogla značajno da unapredi njihovu primenu u akcijama potrage i spasavanja, posebno u poplavljenim područjima i na mestima do kojih je teško stići.Prednost u odnosu na klasične roboteNaučnici već godinama razvijaju kiborg insekte kojima se kretanje usmerava pomoću električnih impulsa. Insekt zadržava prirodnu sposobnost da savladava prepreke, dok operater samo koriguje pravac kretanja kada je to potrebno.U odnosu na klasične robote, ovakvi „živi roboti” imaju značajne prednosti. Ne zahtevaju složene motore i velike baterije, troše manje energije i lakše prolaze kroz uske pukotine i ruševine. Do sada je njihova primena bila ograničena na suv teren, jer su, kao i sve kopnene životinje, zavisili od kiseonika iz vazduha.Potencijal za spasilačke misijeNovo ronilačko odelo rešava upravo taj problem. Istraživači su umesto rezervoara sa komprimovanim kiseonikom primenili lagani hemijski sistem u kojem sunđer premazan mangan-dioksidom, u kontaktu sa vodonik-peroksidom, postepeno oslobađa kiseonik. Takvo rešenje je dovoljno lako da ne ometa kretanje bubašvabe, a omogućava joj da funkcioniše i u okruženjima bez kiseonika.Prema rečima autora studije, ova tehnologija mogla bi da omogući kiborg bubašvabama da pretražuju poplavljene ruševine, odvode i druge opasne prostore do kojih spasioci i klasični roboti teško dolaze.Naučnici smatraju da bi se isti princip u budućnosti mogao primeniti i u drugim sredinama sa niskim nivoom kiseonika, pa čak i u svemiru, čime bi se dodatno proširile mogućnosti primene ovih neobičnih kiborg-insekata.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Može da diše pod vodom tri sata: Napravljeno ronilačko odelo za kiborg bubašvabe /foto/
22:43 03.07.2026 (Osveženo: 22:44 03.07.2026) Istraživači sa Tehnološkog univerziteta Nanjang u Singapuru razvili su pomoću 3D štampe fleksibilno ronilačko odelo za kiborg bubašvabe, koje im omogućava da pod vodom ostanu i do tri sata. Odelo se nosi kao ranac, a ugrađeni hemijski generator proizvodi kiseonik koji se cevčicama dovodi do otvora za disanje insekta.
Tokom testiranja, kiborg bubašvabe uspešno su se kretale pod vodom, a naučnici veruju da bi ova tehnologija mogla značajno da unapredi njihovu primenu u akcijama potrage i spasavanja, posebno u poplavljenim područjima i na mestima do kojih je teško stići.
Prednost u odnosu na klasične robote
Naučnici već godinama razvijaju kiborg insekte kojima se kretanje usmerava pomoću električnih impulsa. Insekt zadržava prirodnu sposobnost da savladava prepreke, dok operater samo koriguje pravac kretanja kada je to potrebno.
U odnosu na klasične robote, ovakvi „živi roboti” imaju značajne prednosti. Ne zahtevaju složene motore i velike baterije, troše manje energije i lakše prolaze kroz uske pukotine i ruševine. Do sada je njihova primena bila ograničena na suv teren, jer su, kao i sve kopnene životinje, zavisili od kiseonika iz vazduha.
Potencijal za spasilačke misije
Novo ronilačko odelo rešava upravo taj problem. Istraživači su umesto rezervoara sa komprimovanim kiseonikom primenili lagani hemijski sistem u kojem sunđer premazan mangan-dioksidom, u kontaktu sa vodonik-peroksidom, postepeno oslobađa kiseonik. Takvo rešenje je dovoljno lako da ne ometa kretanje bubašvabe, a omogućava joj da funkcioniše i u okruženjima bez kiseonika.
Prema rečima autora studije, ova tehnologija mogla bi da omogući kiborg bubašvabama da pretražuju poplavljene ruševine, odvode i druge opasne prostore do kojih spasioci i klasični roboti teško dolaze.
Naučnici smatraju da bi se isti princip u budućnosti mogao primeniti i u drugim sredinama sa niskim nivoom kiseonika, pa čak i u svemiru, čime bi se dodatno proširile mogućnosti primene ovih neobičnih kiborg-insekata.
