Sad je jasno! Beogradu poslat signal iz EU - otkriveno šta Srbija može da očekuje
© AP Photo / Darko Vojinovic
Pratite nas
Stav koji je izneo specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen vezano za Ohridski sporazum je nešto što nam daje znak da će njegovo posredovanje biti pristrasno i na liniji onoga što je u interesu zapadnih sila, a to je da se proces pristupanja Srbije EU okonča priznanjem Kosova.
Ovako za Sputnjik diplomata i bivši ambasador dr Zoran Milivojević komentariše nastup Sorensena tokom diskusije na „Dubrovnik forumu“ da je Ohridski sporazum međunarodna obaveza, iako nije potpisan od strane Srbije, uz obrazloženje „da je sporazum važeći jer je praksa Međunarodnog suda pravde jasna - za međunarodni sporazum nije neophodan potpis“.
Jasan znak za nas
Milivojević podseća da Srbija zvanično ne prihvata i ne potpisuje Ohridski sporazum (a samim tim ni aneks o njegovoj primeni) jer on u svojoj suštini, po tumačenju državnog vrha, krši Ustav Srbije i njene ključne crvene linije u vezi sa Kosovom i Metohijom.
„To je nama signal da on nastupa pristrasno, dakle da on nastupa sa pozicije da je Kosovo priznato kao nezavisna država. To je znak. Ta njegova izjava direktno potvrđuje da Sorensen ima u vidu priznanje Kosova kao uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju i da polazi sa te pozicije ako to tako tumači. Nema šta drugo! Mi to tako ne tumačimo i prosto se tu razilazimo. Znači, on tumači sa pozicije priznanja Kosova, i to je nama poruka na šta možemo računati. On uostalom i potiče iz države koja je priznala tzv. Kosovo i stav njegove matične države je da Kosovo država. Očigledno je mislim i posle takve izjave i takvog stava da će i Sorensen u daljem nastupu nastupati sa te pozicije, to je poruka,“ objašnjava Milivojević.
Uslovili Srbiju
Milivojević kaže da Sorensen tumačenje da je Ohridski sporazum priznat i bez našeg potpisa iznosi u ime zapadnih centara moći u EU i ostalih, a ne nas i u naše ime, ali i dodaje da je tumačenje koje oni imaju za nas nije novo.
„Oni Ohridski sporazum tretiraju kao pravno obavezujući sporazum. Ugradili su ga u Poglavlje 35 i kad je reč o pregovorima Srbije i EU, to tretiraju kao uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju. Takođe ga tumače na liniji onog što podrazumeva pregovarački okvir, dakle kao pravno obavezujući sporazum. To je njihovo tumačenje, ali to njihovo tumačenje nas ne obavezuje, tako da mogu da ga tumače kako hoće. Ohridski sporazum za nas nije pravosnažan bez potpisa, a drugo, sa njim se niko nije saglasio, nije se saglasila srpska strana bez obzira kako ga oni tretiraju,“ objašnjava Milivojević.
On podseća da je srpska strana iznela rezerve koje su i dalje važeće na članove 1, 2 i 4 tog sporazuma i to je i dalje na snazi.
„Kada je reč o pristupnim pregovorima Srbije za EU i o Poglavlju 35 ugradnjom tog sporazuma u ovo poglavlje jasno je da ga Zapad tretira kao pravno obavezujući sporazum i tako i postupaju u pregovorima i mi to znamo. Što se dijaloga Beograda i Prišine tiče, on nema veze sa tim sporazumom, sada. Oni smatraju da dijalog na kraju treba da potvrdi taj sporazum, to je njihovo tumačenje, oni od toga polaze. A na kraju pregovaračkog procesa može da se Poglavlje 35 zaokruži sa pravno obavezujućim sporazumom koji figurira u tom poglavlju, pri čemu Ohridski sporazum smatraju kao pravno obavezujući sporazum,“ kaže on.
Snagu imaju sporazumi iz Brisela
Milivojević napominje da su za nas i dalje na snazi sporazumi iz Brisela ali da se ne ispunjavaju, iako mi insistiramo, i smatramo da bilo kakav pregovarački proces podrazumeva da se Briselski sporazum ispuni u punom kapacitetu, ali tu nema saglasnosti pa tako svako ostaje na svojoj poziciji.
Ohridski sporazum, inače, zahteva od Srbije da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svih država (uključujući i tzv. Kosovo), što se direktno kosi sa stavom da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Jedna od ključnih tačaka nalaže da se Srbija neće protiviti članstvu tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji (uključujući Ujedinjene nacije). Dokument tretira Beograd i Prištinu kao ravnopravne strane i zahteva razmenu stalnih misija, čime bi se faktički priznala državnost tzv. Kosova.
Iako se u pregovorima sa Evropskom unijom ovaj sporazum tretira kao obavezujući deo procesa evropskih integracija (kroz Poglavlje 35) zvanični Beograd odbija njegovo potpisivanje, ističući da ga prihvata samo u formi koncepta koji može voditi ka normalizaciji odnosa, ali ne i kao pravno obavezujući dokument za priznanje tzv. Kosova.
