Imamo sve informacije! Beograd traži odgovore za Gazimestan – Zapad još ćuti
17:10 30.06.2026 (Osveženo: 17:38 30.06.2026)
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom Brankica Ristić
Pratite nas
Srbija je reagovala svaki put kada se na Kosovu i Metohiji dešavao neki napad na Srbe, ali iz međunarodnih institucija o tome uglavnom ne strižu odgovori, kaže za Sputnjik ombudsman Zoran Pašalić nakon što se obratio međunarodnim faktorima povodom privođenja 37 Srba za Vidovdan na Gazimestanu.
Proslava Vidovdana na Gazimestanu na Kosovu i Metohiji iz godine u godinu je praćenja masovnim hapšenjem Srba zbog isticanja simbola nacionalnog identiteta što Priština vidi kao udar na tzv. državu Kosovo. Ove godine je zabeleženo najmasovnije hapšenje Srba (37) na ovaj sveti praznik za Srbe zbog čega su reagovale srpske institucije i Srpska pravoslavna crkva, zahtevajući i od prištinskih institucija da se taksativno izjasne koja su to zakone Srbi pogazili da bi bili uhapšeni ili privedeni od strane tzv. kosovske policije.
Eparhija raško-prizrenska pozvala je međunarodne misije da ispitaju sve okolnosti privođenja Srba na obeležavanju Vidovdana uz tvrdnju da je bilo fizičkog i psihičkog maltretiranja privedenih. Reakcija je stigla i od ombudsmana Srbije Zorana Pašalića koji se tim povodom obratio institucijama EU, ambasadama zemalja Kvinte, kao i Misiji OEBS-a u Prištini.
Nema reakcije međunarodnih faktora
Pašalić za Sputnjik kaže da ovo nije prvi put da se iz Srbije traži reakcija međunarodnih faktora na napade na Srbe na Kosovu i Metohiji, pa je to učinjeno i ovog puta u vezi sa događajima na Gazimestanu .
„Imamo informacije šta se dešavalo na Gazimestanu ne samo iz medija, nego i od ljudi koji su tamo bili prisutni. To su detaljne informacije - apsolutno sve što je bilo u medijima, plus ono što smo čuli od ljudi koji su tamo bili. Mi očekujemo reakcije, prvenstveno od službi na Kosovu i Metohiji, bez obzira što mi te službe kao i celu tu konstrukciju u Prištini ne priznajemo, ali imamo neku vrstu kontakata sa njihovim sličnim institucijama kao što je zaštitnik građana i tražili smo od njih reakciju. Ta reakcija je stigla danas - da su oni preduzeli određene korake, ali kao opšte mesto. Znači nije rečeno koje korake, nego u skladu sa njihovim propisima i da ćemo o tome biti obavešteni,“ navodi Pašalić.
Što se tiče institucija međunarodne zajednice koje su tamo stalno stacionirane, očekujemo da nam stigne informacija – a još je nema - šta su oni videli, ističe ombudsman, ali napominje da je na njegova prethodna obraćanja međunarodnim faktorima bilo veoma malo reakcija.
Čekamo odgovore
„Na sve reakcije koje su išle, na sva naša obraćanja međunarodnoj zajednici, ne samo u pogledu stanja ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, već uopšte bilo je jako malo reakcija. Na primer, ako pošaljemo dopis na sto adresa, stignu odgovori sa dve, tri,“ precizira naš sagovornik.
Na pitanje zašto je to tako i da li to znači da međunarodne faktore ne zanima položaj Srba na KiM Pašalić odgovara:
„Ja to ne znam. To morate da pitate njih, ali apsolutno znam jednu stvar, da se na položaj ljudskih prava u svetu, u mnogim kriznim situacijama, mnogo više reaguje, neuporedivo više nego u slučaju Srba i nealbanaca na Kosovu,“ ističe on.
Pašalić takođe ističe da će ombudsman Srbije uvek reagovati na kršenje ljudskih prava bilo kog državljane Republike Srbije, bilo gde u svetu, ne samo na Kosovu i Metohiji koje je po Ustavu deo Srbije, nego i u drugim zemljama.
Šta piše u zahtevu Pašalića
Povodom hapšenja Srba na Gazimestanu ombudsman Srbije je u obraćanju institucijama EU u Briselu, ambasadama zemalja Kvinte, kao i Misiji OEBS-a u Prištini, ukazao na potrebu da se postupanje nadležnih organa sprovede u skladu sa najvišim međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava, uz obezbeđivanje pune zaštite procesnih prava svih privedenih lica.
Pašalić je od takođe Prištine zatražio da se utvrdi da li su prilikom lišavanja slobode, zadržavanja i pokretanja prekršajnih postupaka poštovani međunarodni standardi zaštite ljudskih prava, uključujući pravo na slobodu i bezbednost, pravo na obaveštenost o razlozima lišenja slobode, pravo na pristup braniocu, pravo na pravično suđenje, kao i zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu, navodi se u saopštenju Zaštitnika građana.
Posebno je zatraženo da se ispita da li su u slučaju maloletnog lica poštovane garancije predviđene Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta u najkraćem mogućem trajanju.
Sem toga zatražio je i informacije o merama koje su nadležni organi preduzeli ili planiraju da preduzmu radi obezbeđivanja pune primene međunarodnih standarda ljudskih prava i zaštite procesnih prava svih privedenih lica.
Hapšenja Srba na Gazimestanu redovna pojava
Tokom proteklih deset godina na Gazimestanu, prilikom obeležavanja Vidovdana, zabeleženo je više desetina hapšenja i privođenja Srba od strane kosovske policije. Ovogodišnja hapšenja motivisana su optužbama za "izazivanje etničke mržnje, razdora i netrpeljivosti" ili je razlog bio nošenje srpskih i verskih obeležja.
Tako je 2022. godine uhapšen Nikola Nedeljković (20) iz Beograda, a kosovska policija ga je optužila za izvikivanje nacionalističkih parola i "izazivanje etničke mržnje i netrpeljivosti”. Sud u Prištini ga je prvobitno osudio na osam meseci zatvora. Nakon uložene žalbe, kazna mu je smanjena, te je pušten na slobodu krajem decembra 2022. godine, nakon što je proveo šest meseci u pritvoru.
Slično se dogodilo 2021. godine kada je uhapšen crnogorski državljanin Risto Jovanović iz Podgorice, koji je proveden nakon što je protestovao zbog pretresa jedne monahinje unutar kompleksa. Policija ga je zvanično teretila za "izazivanje razdora i netrpeljivosti", a sud u Prištini ga je osudio na šest meseci zatvora, ali je kazna zamenjena novčanom kaznom u iznosu od 6.700 evra, nakon čega je pušten i proteran sa teritorije Kosova na period od pet godina.
U periodu (2016–2020. i 2023–2025.) između ovih velikih incidenata na Gazimestanu je sprovođena stroga kontrola na ulazu u spomen-kompleks. Gotovo svake godine zabeleženo je privođenje pojedinaca (najčešće po nekoliko osoba po skupu) koji su odbijali da skinu majice sa srpskim istorijskim i nacionalnim simbolima ili su nosili zastave koje je policija smatrala provokativnim. Većina privedenih u ovom periodu bila je zadržana u lokalnim policijskim stanicama radi identifikacije i davanja izjava, nakon čega su uglavnom kažnjavani novčano za narušavanje javnog reda ili odmah deportovani ako su u pitanju bili državljani centralne Srbije.
