https://lat.sputnikportal.rs/20260630/1200869333.html
Sukob na Bliskom istoku poskupeo novac u EU, zašto zaduživanje u Srbiji ne jenjava
Sukob na Bliskom istoku poskupeo novac u EU, zašto zaduživanje u Srbiji ne jenjava
Sputnik Srbija
Rast inflacije, izazvan pre svega energetskim šokom zbog sukoba na Bliskom istoku, naterao je Evropsku centralnu banku da poveća referentnu kamatnu stopu sa... 30.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-30T21:00+0200
2026-06-30T21:00+0200
2026-06-30T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/1e/1200869175_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_1dad4c5cf8ccd6073610e9b91aece1f2.jpg
Sukob na Bliskom istoku poskupeo novac u EU, zašto zaduživanje u Srbiji ne jenjava
Sputnik Srbija
Rast inflacije, izazvan pre svega energetskim šokom zbog sukoba na Bliskom istoku, naterao je Evropsku centralnu banku da poveća referentnu kamatnu stopu sa 2,0 na 2,25 odsto. To će poskupeti zaduživanje u EU, ali će uticati i na rast kamata na kredite indeksirane u evrima u Srbiji.
Koliko će mesečna rata kredita sada biti veća, jesu li građani Srbije i dalje zaštićeni Zakonom o zaštiti korisnika finanijskih usluga, koji ograničava kamatnu stopu u slučaju kada poraste „Euribor“ – kamatna stopa po kojoj banke na evropskom međubankarskom tržištu pozajmljuju novac. Upravo „Euribor“ čini promenljivi deo kamate na kredite koji su indeksirani u evrima, što je kod nas najčešće slučaj sa stambenim.
Uprkos globalnoj neizvesnosti izazvanoj sukobom na Bliskom istoku , prema podacima Udruženja banaka Srbije, ukupno uzeti krediti privrede i građana zabeležili su rats od 1,7 odsto u odnosu na mart. Prednjačili su krediti građana i to potrošački, a potom stambeni. Na šta to ukazuje?
Investitori procenjuju da će ECB sprovesti još dva povećanja sadašnje referentne kamatne stope od 2,25 odsto u julu i u septembru. Šta u tom slučaju možemo očekivati? Ako se američko-iranski mirovni plan realizuje, možemo li se nadati manjoj inflaciji i kada i hoće li se to odraziti na kamate na kredite i kod nas?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovaraju novinarka Mira Kankaraš Trklja i finansijski konsultant, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
Rast inflacije, izazvan pre svega energetskim šokom zbog sukoba na Bliskom istoku, naterao je Evropsku centralnu banku da poveća referentnu kamatnu stopu sa 2,0 na 2,25 odsto. To će poskupeti zaduživanje u EU, ali će uticati i na rast kamata na kredite indeksirane u evrima u Srbiji. Koliko će mesečna rata kredita sada biti veća, jesu li građani Srbije i dalje zaštićeni Zakonom o zaštiti korisnika finanijskih usluga, koji ograničava kamatnu stopu u slučaju kada poraste „Euribor“ – kamatna stopa po kojoj banke na evropskom međubankarskom tržištu pozajmljuju novac. Upravo „Euribor“ čini promenljivi deo kamate na kredite koji su indeksirani u evrima, što je kod nas najčešće slučaj sa stambenim.Uprkos globalnoj neizvesnosti izazvanoj sukobom na Bliskom istoku , prema podacima Udruženja banaka Srbije, ukupno uzeti krediti privrede i građana zabeležili su rats od 1,7 odsto u odnosu na mart. Prednjačili su krediti građana i to potrošački, a potom stambeni. Na šta to ukazuje?Investitori procenjuju da će ECB sprovesti još dva povećanja sadašnje referentne kamatne stope od 2,25 odsto u julu i u septembru. Šta u tom slučaju možemo očekivati? Ako se američko-iranski mirovni plan realizuje, možemo li se nadati manjoj inflaciji i kada i hoće li se to odraziti na kamate na kredite i kod nas?O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovaraju novinarka Mira Kankaraš Trklja i finansijski konsultant, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Rast inflacije, izazvan pre svega energetskim šokom zbog sukoba na Bliskom istoku, naterao je Evropsku centralnu banku da poveća referentnu kamatnu stopu sa 2,0 na 2,25 odsto. To će poskupeti zaduživanje u EU, ali će uticati i na rast kamata na kredite indeksirane u evrima u Srbiji.
Koliko će mesečna rata kredita sada biti veća, jesu li građani Srbije i dalje zaštićeni Zakonom o zaštiti korisnika finanijskih usluga, koji ograničava kamatnu stopu u slučaju kada poraste „Euribor“ – kamatna stopa po kojoj banke na evropskom međubankarskom tržištu pozajmljuju novac. Upravo „Euribor“ čini promenljivi deo kamate na kredite koji su indeksirani u evrima, što je kod nas najčešće slučaj sa stambenim.
Uprkos globalnoj neizvesnosti izazvanoj sukobom na Bliskom istoku , prema podacima Udruženja banaka Srbije, ukupno uzeti krediti privrede i građana zabeležili su rats od 1,7 odsto u odnosu na mart. Prednjačili su krediti građana i to potrošački, a potom stambeni. Na šta to ukazuje?
Investitori procenjuju da će ECB sprovesti još dva povećanja sadašnje referentne kamatne stope od 2,25 odsto u julu i u septembru. Šta u tom slučaju možemo očekivati? Ako se američko-iranski mirovni plan realizuje, možemo li se nadati manjoj inflaciji i kada i hoće li se to odraziti na kamate na kredite i kod nas?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovaraju novinarka Mira Kankaraš Trklja i finansijski konsultant, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
