Ruski avion nervira region: Srpska vojska jača i od članica NATO – šta nam donosi novo naoružanje
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Vojska Srbije jača je od pojedinih članica NATO – Mađarske, Bugarske, Hrvatske, Severne Makedonije, a razlog nije samo količina i tip naoružanja, već činjenica da Srbija ima sopstvene proizvodne kapacitete. Samostalno proizvodi transportere, borbena vozila i artiljerijske sisteme, što nas svrstava u red zemalja koje se oslanjaju i na sopstvene snage.
Ovako vojni analitičar i urednik RT Balkan Andrej Mlakar komentariše prikaz novih i modernizovanih sredstava i sistema Vojske Srbije na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” u Batajnici.
On kaže da, kada se danas pogleda Vojska Srbije i uporedi sa vojskama svih bivših jugoslovenskih republika, jasno je da odstupa od svih. Iz tog razloga se često i javljaju nervoza i strah u Zagrebu, Podgorici, a pre svega i najviše u – Prištini.
Komšiluk je, pre svega, u strahu zbog količine naoružanja i dronova, objašnjava naš sagovornik. Takvu količinu dronova jedino će Vojska Srbije imati u čitavom regionu i neće postojati nijedna zemlja koja će moći da joj parira, osim Rumunije koja je najveća članica NATO-a u regionu i koja ima raketne sisteme „Patriot“, a i ubrzano razvija svoju odbrambenu industriju.
U odnosu na kompletan region Zapadnog Balkana, Vojska Srbije raspolaže značajnim brojem tenkova, a pre svega jedina smo zemlja na kompletnom području Zapadnog Balkana koja ima aerobalističke rakete. To ne postoji ni kod koga drugog, niti imaju približno slične kapacitete. Sve to Srbiju svrstava u sam vrh regiona, što, naravno, posebno nervira naše zapadne susede – pre svega Hrvatsku, ali i Federaciju BiH, gde su već počele panične reakcije, kaže Mlakar za Sputnjik.
Nakon jučerašnjeg prikaza naoružanja pojavile su se tvrdnje u hrvatskim medijima kako je, navodno, Ruska Federacija Srbiji poklonila vojna sredstva kako bi, eto, ugrozila Hrvatsku. To je, naravno, deo političkog narativa koji se veštački i bez činjenica formira, tvrdi Mlakar i podseća da je Vojska Srbije sve svoje naoružanje uredno kupila.
Izgleda da im je posebno zapao za oko MiG-29, kao i kineske rakete CM-400. Vidim da je upravo to sada u fokusu, kao i ruske rakete H-29 i protivradarske H-31. To je ono što ih, čini mi se, ozbiljno počinje da nervira komšiluk.
(Na)MiG(ivanje)-29
Prilikom prikaza sredstava i sistema Vojske Srbije na batajničkom aerodromu najviše je pažnje privukao MiG-29 SM+ koji je pretvoren u višenamensku ubojitu platformu. Reč je o lovačkom avionu koji je Srbija, zahvaljujući Ruskoj Federaciji, modernizovala i pretvorila u ubitačno oružje.
To više nije avion namenjen klasičnim lovačkim zadacima, već je osposobljen za različite specijalizovane misije – od suzbijanja protivnikove protivvazduhoplovne odbrane do nošenja aerobalističkih raketa. Po mom mišljenju, a to je moje subjektivno mišljenje, upravo je MiG-29 bio vest dana. Ono što smo mogli da vidimo jeste da su MiG-ovi opremljeni ruskim raketama R-77, dometa preko 150 kilometara. To su rakete vazduh–vazduh koje koristi i Suhoj, odnosno celokupna familija Suhoja Su-30 u Specijalnoj vojnoj operaciji.
Prikazane su i televizijski vođene rakete H-29T koje se koriste u Specijalnoj vojnoj operaciji, a namenjene su za tačkasto gađanje visokopreciznih ciljeva, pre svega stacionarnih, uz visok stepen preciznosti, objašnjava Mlakar. On dodaje i da se konačno potvrdilo ono o čemu se već duže vreme nagađalo, a to je da Vojska Srbije poseduje ruske protivradarske rakete H-31P. Reč je o jednim od najmodernijih protivradarskih raketa za suzbijanje protivnikove protivvazduhoplovne odbrane.
Osim toga, videli smo, uz pomoć univerzalnih nosača, opremljenost nošenja aerobalističkih raketa. MiG-29 je, uporedo sa kineskim J-10 Čengdu, kineskim JF-17 i izraelskim F-15I uporediv u smislu da može da nosi aerobalističke rakete. To je ono što je izazvalo najveći bes, pre svega kod Hrvatske. Sudeći po njihovim komentarima, najviše ih boli Mig-29.
Dronovi i „Vampiri“
U Bajatnici je prikazana i široka paleta dronova. Linijus H je novi dron-kamikaza izraelske kompanije „Elbit“, koji će se proizvoditi u Srbiji, a radi se o dronu namenjenom za lov, odnosno za specijalnu upotrebu u posebno zatvorenim prostorijama gde može da deluje bez problema, objašnjava naš sagovornik. Koristi ga Izrael u borbenim operacijama na jugu Libana, a intenzivno je korišćen i u Gazi.
U Srbiji će se proizvoditi četiri vrste dronova: taktički dronovi, dronovi-kamikaze, PP dronovi i strateške izviđačke bespilotne letelice „Hermes“.
Videli smo i premijeru višecevnog bacača raketa „Vampir“, češke proizvodnje, kalibra 122 milimetra, koji smo nabavili od Češke kako bismo popunili prostor između kalibara 128 i 300 milimetara. Naravno, videli smo i sisteme protivvazduhoplovne odbrane. Novina je i to što Srbija od Kine nabavlja kinesku verziju sistema S-300, Hong Kju-9.
Takođe je potvrđeno, iako još nije zvanično saopšteno, da će, po svemu sudeći, biti nabavljeni kineski višenamenski borbeni avioni J-10, kao i školsko-borbeni avioni. To će biti kineska verzija ruskog Jak-a 130 školsko-borbenog mlaznog aviona namenjenog za lovačko-bombarderske zadatke, kao i za obuku pilota, kaže Mlakar.
Isprobano na Pasuljanskim livadama
Paralelno sa prikazom na batajničkom aerodromu, prikazano je i dejstvo svih ovih sistema prilikom gađanja na Pasuljanskim livadama. Videlo se dejstvo sistema „Pasars“, a pokazalo se zašto je takav sistem veoma bitan i važan, ističe naš sagovornik. Takođe se videlo i dejstvo „Pancira“ koji se koristi u Specijalnoj vojnoj operaciji za obaranje bespilotnih letelica i dronova. Kod nas je doduše prikazana starija verzija „Pancira“, ali podjedanoko efikasna i ubitačna i Mlakar ističe da je šteta što Republika Srbija nije usepla da realizuje kupovinu dve baterije, već samo jedne.
Videli smo i gađanje artiljerije, kao i dejstvo digitalizovanog sistema „Oganj“, a prikazano je i dejstvo tenkova M-84. Predstavljena je verzija AS3, kao i vod tenkova AS2 i jedan AS3 koji ima sistem protivdronske i sistem aktivne zaštite. Po mom mišljenju, malo je preopterećen, ali to su već nijanse.
Srbija je pokušala da razvije sopstveni sistem „Šumadija“, ali taj projekat nije napredovao željenim intenzitetom, pa se država opredelila za izraelski „Puls“, koji proizvodi kompanija „Elbit“, u okviru srpsko-izraelske vojnotehničke saradnje.
Sistem „Puls“ je izraelske proizvodnje i u pitanju je izraelska verzija Himars-a. Izraelci su napravili svoju verziju tog sistema, koja je, po mom mišljenju, mnogo bolja i preciznija u odnosu na američku. Oni ne robuju toliko birokratiji kao što to čini Vašington i ovaj sistem ima tri vrste raketa: dometa 35, 150 i 300 kilometara, a mi imamo sva tri tipa raketa u svom naoružanju, zaključuje Mlakar.
Pogledajte i:
