https://lat.sputnikportal.rs/20260628/vazan-potpis-na-vidovdan-kruna-istorijskog-postojanja-srba-i-potvrda-vecnog-bratstva-sa-rusijom-1200791536.html
Važan potpis na Vidovdan: Kruna istorijskog postojanja Srba i potvrda večnog bratstva sa Rusijom
Važan potpis na Vidovdan: Kruna istorijskog postojanja Srba i potvrda večnog bratstva sa Rusijom
Sputnik Srbija
Važan potpis na Vidovdan: Kruna istorijskog postojanja Srba i potvrda večnog bratstva sa Rusijom
2026-06-28T22:24+0200
2026-06-28T22:24+0200
2026-06-28T22:24+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
hram svetog save
vidovdan
ugovor
rusija
ljubodrag dimić
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/13/1187002292_0:0:2953:1662_1920x0_80_0_0_c72dca7c2f73025b29adbf1b3b0fd5e5.jpg
Patrijarh srpski Porfirije i premijer Đuro Macut potpisali su u Kripti Hrama Svetog Save Ugovor za obezbeđivanje finansijskih sredstava za završne radove na Hramu Svetog Save u Beogradu. Potpisivanju Ugovora prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Vlada Srbije usvojila je 25. juna Zaključak o saglasnosti da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi obezbede sredstva za završetak radova na Hramu Svetog Save u Beogradu. Tim sredstvima biće finansirani preostali radovi na mozaiku, kao i ukrašavanje i opremanje jednog od najznačajnijih duhovnih i kulturnih zdanja srpskog naroda.Simbol osmovekovnog srpskog kontinuitetaPoput mnogih velikih hramova u svetu koji su nastajali godinama, decenijama, pa čak i vekovima, i Hram Svetog Save u Beogradu ima svoju dugu istoriju, podseća Dimić.„Setimo se samo onih delova Hrama izgrađenih pred kraj postojanja Kraljevine Jugoslavije, koji su u tom neizgrađenom obliku više ličili na ruševine i trajali do sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Setimo se onih koji su najzaslužniji da je Hram osamdesetih i devedesetih godina, a onda i u 21. veku počeo da dobija svoj oblik. Setimo se onih koji su uradili spoljnu fasadu, koju su iscrtali iznutra Hram, i na kraju krajeva, sad dolazimo do jednog čina koji treba celu tu priču da zaokruži. Ja sam zaista srećan što se tu sa jedne strane nalazi predstavnik države, predsednik vlade, a sa druge strane patrijarh srpski Porfirije i nadam se da će na opšte zadovoljstvo i crkve i države, taj posao biti završen onako kako su se dogovorili i kako su u Ugovoru naznačili.“Osim što je najveća srpska pravoslavna bogomolja na svetu, Hram Svetog Save u Beogradu nas simbolički vezuje sa Svetim Savom i srpskom osmovekovnom državom u nastajanju i pokazuje da smo deo jednog kontinuiteta koji traje od 12. i 13. veka do danas, smatra Dimić.Bez pomoći Rusije nema nam budućnostiPomoć Rusije u izgradnji Hrama Svetog Save pokazala je da odnosi Srbije i Rusije imaju svoju dimenziju i u okviru pravoslavlja i pravoslavnog sveta u kome Srbi i Rusi zajedno egzistiraju i zajedno se nalaze na udaru sa brojnih strana, ističe Dimić.U tom kontekstu, jedan ovakav hram predstavlja nešto što štiti ne samo Srbe i srpsku državu i što podseća na srpsko srednjovekovlje, već i na odnose Srbije i Rusije u svim prethodnim vekovima, dodaje Dimić.„I to nikada ne treba zaboraviti i na to treba podsećati. Ukoliko se na trenutak nešto smetne sa uma, na to treba podsećati. I možda završetak ili okončanja radova na Hramu Svetog Save predstavlja dobru priliku da se definitivno progovori, posredno kroz jednu priču o jednoj instituciji kakva je Hram, o odnosima Srba i Rusa u svim ovim prethodnim godinama, decenijama, vekovima... Odnosima koji su prolazili kroz razne faze, ali koji nikada nisu bili prekinuti do mere da ne mogu da se nastave, da budu još kvalitetniji. I u tom kontekstu vrlo bih se radovo ukoliko privođenje kraju Hrama Svetog Save, na neki način istaklo ili obeležilo to srpsko-rusko prijateljstvo koje traje vekovima.“I bez koga malim narodima kao što su Srbi nema budućnosti, zaključio je Dimić.Temelji HramaHram Svetog Save sagrađen je na Vračaru, na mestu gde su 1594. godine, za vreme osmanske okupacije, spaljene mošti Svetoga Save po naredbi tadašnjeg velikog vezira Sinan-paše.Ideja o gradnji Hrama nastala je 1895. godine kad je osnovano Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru, ali su radovi zbog ratova i političkih događaja u Srbiji i Evropi na početku 20. veka počeli tek 1935. godine.Odbor za izgradnju hrama na čelu sa patrijarhom Varnavom doneo je 1930. godine odluku da se izrada projekta poveri arhitektima Bogdanu Nestoroviću i Aleksandru Deroku. Gradnja hrama počela je 1935. godine. A na dan spaljivanja moštiju Svetog Save, 10. maja 1939. godine položeni su temelji.U prvoj fazi radova koja je trajala od 1935. do 1939. godine izvedeni su glavni noseći stubovi od armiranog betona i zidovi od opeke, do visine 7 i 12 metara. Montirani su i mermerni stubovi, a izrađeni su i svi kapiteli, dvadeset četiri kao i šest konzola. Vajarski je obrađeno devet kapitela i šest konzola prema crtežima Aleksandra Deroka.Pod komunistima i NATO bombamaPo završetku Drugog svetskog rata, Srpska pravoslavna crkva našla se u veoma teškom i obespravljenom položaju u komunističkoj Jugoslaviji. Društvo za podizanje Hrama Svetog Save ukinuto je 1948. a izgradnja Hrama prekinuta je na duži vremenski period.Patrijarh German je 30. aprila 1985. godine, u prisustvu svih srpskih arhijereja, ponovo osvetio Hram, položivši povelju o nastavku radova u novim istorijskim prilikama. Patrijarh je sa dvadeset arhijereja i brojnim sveštenstvom 12. maja 1985. služio Liturgiju, kojoj je u unutrašnjosti zidina Hrama prisustvovalo oko 12.000 vernika, dok je u porti bilo još oko 80.000 ljudi.Izgradnja je ponovo otpočela 12. avgusta 1985. a zidovi su podignuti do pune visine od 40 metara. Najveće postignuće bilo je podizanje centralne kupole teške 4.000 tona. Podizanje kupole koje je trajalo 40 dana završeno je 26. juna 1989. godine.Devedesetih godina sa raspadom Jugoslavije i ratnim sukobima na prostorima bivših republika koji su kulminirali agresijom NATO i bombardovanjem Srbije 1999. godine, intenzitet radova osetno je opao.Završni radovi uz pomoć RusijeDruštvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru obnovljeno je 2001. godine. Društvom je predsedavao patrijarh Pavle, dok je za predsednika Glavnog odbora izabran tadašnji premijer Zoran Đinđić.Radovi na eksterijeru Hrama završeni su 2004. godine, čime je okončana prva faza radova na Hramu, a ujedno i otpočeli radovi na uređenju enterijera. Svodovi u naosu i podzemnoj etaži izvedeni su 2006. godine.Unutrašnje uređenje Hrama, odnosno živopisanje centralnog dela izvedeno je, prema prvobitnoj zamisli, u tehnici mozaika. Projekat je ostvarila Ruska akademija umetnosti, na čijem čelu je stajao je akademik Nikolaj Muhin.Više od 300 majstora i umetnika radilo je u radionicama u Rusiji i na licu mesta, pa je ovaj grandiozni projekat dovršen u rekordnom roku, od 2016. do 2020. godine.Tokom 2020. godine praktično je dovršeno unutrašnje uređenje: postavljen je ikonostas, polijelej, kameni podovi i elementi kamene plastike u centralnom naosu, priprati i paraklisima, tako da je prostor praktično prilagođen svojoj osnovnoj, bogoslužbenoj, funkciji.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260628/patrijarh-porfirije-hram-svetoga-save-duhovno-srediste-nasega-naroda-1200773784.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
srbija, srbija – društvo, hram svetog save, vidovdan, ugovor, rusija, ljubodrag dimić, analize i mišljenja
srbija, srbija – društvo, hram svetog save, vidovdan, ugovor, rusija, ljubodrag dimić, analize i mišljenja
Važan potpis na Vidovdan: Kruna istorijskog postojanja Srba i potvrda večnog bratstva sa Rusijom
Potpisivanje ugovora o finansiranju završnih radova na Hramu Svetog Save u Beogradu veoma je važno za Srbe, ali je još važnije što je ugovor potpisan na Vidovdan, dan koji obavezuje i vladu, i crkvu, i sve nas, bez obzira da li smo vernici ili samo državljani Srbije, kaže za Sputnjik istoričar i akademik Ljubodrag Dimić.
Patrijarh srpski Porfirije i premijer Đuro Macut potpisali su u Kripti Hrama Svetog Save Ugovor za obezbeđivanje finansijskih sredstava
za završne radove na Hramu Svetog Save u Beogradu. Potpisivanju Ugovora prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vlada Srbije usvojila je 25. juna Zaključak o saglasnosti da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi obezbede sredstva za završetak radova na Hramu Svetog Save u Beogradu. Tim sredstvima biće finansirani preostali radovi na mozaiku, kao i ukrašavanje i opremanje jednog od najznačajnijih duhovnih i kulturnih zdanja srpskog naroda.
Simbol osmovekovnog srpskog kontinuiteta
Poput mnogih velikih hramova u svetu koji su nastajali godinama, decenijama, pa čak i vekovima, i Hram Svetog Save u Beogradu ima svoju dugu istoriju, podseća Dimić.
„Setimo se samo onih delova Hrama izgrađenih pred kraj postojanja Kraljevine Jugoslavije, koji su u tom neizgrađenom obliku više ličili na ruševine i trajali do sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Setimo se onih koji su najzaslužniji da je Hram osamdesetih i devedesetih godina, a onda i u 21. veku počeo da dobija svoj oblik. Setimo se onih koji su uradili spoljnu fasadu, koju su iscrtali iznutra Hram, i na kraju krajeva, sad dolazimo do jednog čina koji treba celu tu priču da zaokruži. Ja sam zaista srećan što se tu sa jedne strane nalazi predstavnik države, predsednik vlade, a sa druge strane patrijarh srpski Porfirije i nadam se da će na opšte zadovoljstvo i crkve i države, taj posao biti završen onako kako su se dogovorili i kako su u Ugovoru naznačili.“
Osim što je najveća srpska pravoslavna bogomolja na svetu, Hram Svetog Save u Beogradu nas simbolički vezuje sa Svetim Savom i srpskom osmovekovnom državom u nastajanju i pokazuje da smo deo jednog kontinuiteta koji traje od 12. i 13. veka do danas, smatra Dimić.
Tako da u tom kontekstu nije nimalo mali datum i mala odluka da vlada potpiše sa Crkvom da se jedan veliki posao privede kraju. Najzad, svi mi koji smo putovali, a putovala je većina državljana Srbije, i obilazili hramove i crkve svuda po svetu, po velikim gradovima, nailazili smo na podatke da se jedan hram gradio nekoliko stotina godina. I nalazili smo na nedovršene hramove. Ja se zaista radujem što će u skorom vremenu, pretpostavljam, priča o Hramu Svetog Save biti zaokružena i što će se to desiti baš u našem vremenu.
Bez pomoći Rusije nema nam budućnosti
Pomoć Rusije u izgradnji Hrama Svetog Save pokazala je da odnosi Srbije i Rusije imaju svoju dimenziju i u okviru pravoslavlja i pravoslavnog sveta u kome Srbi i Rusi zajedno egzistiraju i zajedno se nalaze na udaru sa brojnih strana, ističe Dimić.
U tom kontekstu, jedan ovakav hram predstavlja nešto što štiti ne samo Srbe i srpsku državu i što podseća na srpsko srednjovekovlje, već i na odnose Srbije i Rusije u svim prethodnim vekovima, dodaje Dimić.
„I to nikada ne treba zaboraviti i na to treba podsećati. Ukoliko se na trenutak nešto smetne sa uma, na to treba podsećati. I možda završetak ili okončanja radova na Hramu Svetog Save predstavlja dobru priliku da se definitivno progovori, posredno kroz jednu priču o jednoj instituciji kakva je Hram, o odnosima Srba i Rusa u svim ovim prethodnim godinama, decenijama, vekovima... Odnosima koji su prolazili kroz razne faze, ali koji nikada nisu bili prekinuti do mere da ne mogu da se nastave, da budu još kvalitetniji. I u tom kontekstu vrlo bih se radovo ukoliko privođenje kraju Hrama Svetog Save, na neki način istaklo ili obeležilo to srpsko-rusko prijateljstvo koje traje vekovima.“
I bez koga malim narodima kao što su Srbi nema budućnosti, zaključio je Dimić.
Hram Svetog Save sagrađen je na Vračaru, na mestu gde su 1594. godine, za vreme osmanske okupacije, spaljene mošti Svetoga Save po naredbi tadašnjeg velikog vezira Sinan-paše.
Ideja o gradnji Hrama nastala je 1895. godine kad je osnovano Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru, ali su radovi zbog ratova i političkih događaja u Srbiji i Evropi na početku 20. veka počeli tek 1935. godine.
Odbor za izgradnju hrama na čelu sa patrijarhom Varnavom doneo je 1930. godine odluku da se izrada projekta poveri arhitektima Bogdanu Nestoroviću i Aleksandru Deroku. Gradnja hrama počela je 1935. godine. A na dan spaljivanja moštiju Svetog Save, 10. maja 1939. godine položeni su temelji.
U prvoj fazi radova koja je trajala od 1935. do 1939. godine izvedeni su glavni noseći stubovi od armiranog betona i zidovi od opeke, do visine 7 i 12 metara. Montirani su i mermerni stubovi, a izrađeni su i svi kapiteli, dvadeset četiri kao i šest konzola. Vajarski je obrađeno devet kapitela i šest konzola prema crtežima Aleksandra Deroka.
Pod komunistima i NATO bombama
Po završetku Drugog svetskog rata, Srpska pravoslavna crkva našla se u veoma teškom i obespravljenom položaju u komunističkoj Jugoslaviji. Društvo za podizanje Hrama Svetog Save ukinuto je 1948. a izgradnja Hrama prekinuta je na duži vremenski period.
Patrijarh German je 30. aprila 1985. godine, u prisustvu svih srpskih arhijereja, ponovo osvetio Hram, položivši povelju o nastavku radova u novim istorijskim prilikama. Patrijarh je sa dvadeset arhijereja i brojnim sveštenstvom 12. maja 1985. služio Liturgiju, kojoj je u unutrašnjosti zidina Hrama prisustvovalo oko 12.000 vernika, dok je u porti bilo još oko 80.000 ljudi.
Izgradnja je ponovo otpočela 12. avgusta 1985. a zidovi su podignuti do pune visine od 40 metara. Najveće postignuće bilo je podizanje centralne kupole teške 4.000 tona. Podizanje kupole koje je trajalo 40 dana završeno je 26. juna 1989. godine.
Devedesetih godina sa raspadom Jugoslavije i ratnim sukobima na prostorima bivših republika koji su kulminirali agresijom NATO i bombardovanjem Srbije 1999. godine, intenzitet radova osetno je opao.
Završni radovi uz pomoć Rusije
Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru obnovljeno je 2001. godine. Društvom je predsedavao patrijarh Pavle, dok je za predsednika Glavnog odbora izabran tadašnji premijer Zoran Đinđić.
Radovi na eksterijeru Hrama završeni su 2004. godine, čime je okončana prva faza radova na Hramu, a ujedno i otpočeli radovi na uređenju enterijera. Svodovi u naosu i podzemnoj etaži izvedeni su 2006. godine.
Unutrašnje uređenje Hrama, odnosno
živopisanje centralnog dela izvedeno je, prema prvobitnoj zamisli, u tehnici mozaika. Projekat je ostvarila
Ruska akademija umetnosti, na čijem čelu je stajao je akademik Nikolaj Muhin.
Više od 300 majstora i umetnika radilo je u radionicama u Rusiji i na licu mesta, pa je ovaj grandiozni projekat dovršen u rekordnom roku, od 2016. do 2020. godine.
Tokom 2020. godine praktično je dovršeno unutrašnje uređenje: postavljen je ikonostas, polijelej, kameni podovi i elementi kamene plastike u centralnom naosu, priprati i paraklisima, tako da je prostor praktično prilagođen svojoj osnovnoj, bogoslužbenoj, funkciji.
