Spektakularni utisak iz Rusije! Amerikanac srpskog porekla sa crvenog tepiha Sočija pravo u Sputnjik
© Foto : Sputnjiku ustupio Željko Džek Dimić
Pratite nas
Željko Džek Dimić bio je jedini Amerikanac, počasni gost, upravo završenog Međunarodnog filmskog festivala „Evroazija Kinofest“. U Soči - pravo iz Holivuda. „Nigde se nisam osećao sigurnije nego ovih pet dana u Rusiji. Najveći utisak nije crveni tepih, već - prisnost. I činjenica da je za najbolji proglašen film iz Kolumbije", kaže glumac za Sputnjik.
Prestižni Filmski festival u Sočiju okuplja kinematografije Evrope i Azije, a važan deo njegovog programa čine ostvarenja iz zemalja BRIKS-a, radi širenja kulturnog dijaloga na globalnom nivou.
Iz istog razloga, Amerikanac Željko Džek Dimić se na ovom festivalu našao kao počasni gost. Priznaje nam da je, kao stranac, podsvesno mislio da će Rusi da navijaju za svoje:
„Toliko sam bio srećan kad je pobedio Kolumbijski film. Oni pre svega, poštuju umetnost. Razbijene su sve predrasude koje su drugi pokušavali da mi usade. Za pet dana nisam se nijednog trenutka osetio ugroženo. Ni kao čovek, ni kao umetnik. Ne zna se ko je bio predusretljiviji, organizatori ili divna publika. Jedva čekam da se vratim u Rusiju“.
Ovaj glumac rodom iz Kozarske Dubice, školovan na čuvenoj Akademiji „Li Strazberg“ u Sočiju se našao, ne zato što ima slovenske korene, već zato što je iza njega ogorman uspeh. Više od osamedeset filmskih, televizijskih i pozorišnih uloga u Njujorku i na Holivudskoj sceni.
Mislio sam da su me ubili
Dimić je u Rusiju stigao pravo sa snimanja treće sezone serije „Lioness“ - Lavice, jednog od najvećih televizijskih projekata u SAD ikada, u kojem igra uz Zoi Saldanju, Nikol Kidman i Morgana Frimena.
Kao do svega u životu, a posebno uspeha u Holivudu, do te uloge nije stigao preko noći. Na kastingu je iza sebe ostavio čak 937 kandidata, što je, kako kaže, najveća konkurencija sa kojom se ikada suočio:
„Lik je prvobitno bio zamišljen kao čovek od 42 godine, a ja imam 60. Gotovo sve je bilo protiv mene. Nisam očekivao da ću dobiti ulogu, angažovan sam samo za prvu epizodu. U poslednjoj sceni me, moj lik, odvedu u džip. Bio sam uveren da su me scenaristi „ubili“. Već sam se pozdravio sa rediteljem i ekipom i vratio u Beograd. Prošlo je dva meseca. Pozvao me je menadžer, rekao da žele da se vratim u seriju. Bez novog kastinga. Čak su proširili moj lik za još četiri scene".
Dimić je bio jednini Amerikanac na Međunarodnom filmskom festivalu „Evroazija Kinofest” u Sočiju
© Foto : Sputnjiku ustupio Željko Džek Dimić
Licem u lice sa Zoi Saldanjom
Govoreći o radu sa holivudskim zvezdama, Dimić kaže da prisnost postoji samo na ekranu:
„Posao je posao. Završimo snimanje, pozdravimo se i svako ode u svoj hotel. Nema velikih druženja. Ali postoji ogromno međusobno poštovanje“.
Posebno će, kaže, pamtiti rad sa Zoi Saldanjom, glumicom čija su ostvarenja zaradila najviše u istoriji američke kinematografije, filmovi „Avatar“, „Avatar: Put vode“, „Osvetnici: Kraj igre“, „Zvezdane staze“:
„Pre svake scene razgovarali smo o svakom detalju. Imali smo veoma zahtevne scene i poverenje između glumaca je bilo presudno. Imamo fantastičnu scenu u vojnom avionu. Bukvalno smo lice u lice. Amerikanci to zovu „fejs of“. Ne zna se šta će se dogoditi. Sve su krupni planovi u kojima emocija mora da bude apsolutno iskrena. Takve scene ne možeš da odigraš ako nema poverenja između glumaca".
Za ovu ulogu pripremao se veoma ozbiljno, udarnički, kako kaže, „dva meseca nije se gasio“ od fizičkih treninga.
Američka glumica Zoi Saldanja je najprofitabilnija filmska zvezda u istoriji kinematografije, publici je poznata po ulogama u filmovima Avatar i Avatar: Put vode. Iza nje su i Osvetnici: Kraj igre i Osvetnici: Rat beskraja, Zvezdane staze
© Foto : Sputnjiku ustupio Željko Džek Dimić
Džaba ti Holivud, ako izgubiš čoveka u sebi
Govoreći o Rusiji, pun utisaka nakon boravka u predivnom Sočiju, Dimić ističe da nikada nije prihvatao narative po kojima se čitavi narodi proglašavaju neprijateljima, koje sluša u Americi, posebno na mejn strim medijima.
„Ja biram ljude, ne države. Ne zanima me odakle je neko. Može biti i sa Marsa ako je dobar čovek. U vreme kada je Miloš Biković ostao bez američkog angažmana zbog saradnje sa Rusijom, javno sam stao uz kolegu, baš preko Sputnjika Srbija. I danas sam istog stava, ako izgubiš čoveka u sebi, džaba ti Holivud. To su me naučili roditelji. Čoveka treba gledati u oči, a ne u pasoš“.
Dimić dodaje da mu je jedan od najsnažnijih utisaka sa Festivala „Evroazija Kinofest” način na koji su dodeljene nagrade, ali i odnos prema njemu.
„Zaista sam mislio da će pobediti ruski film. Nije. Pobedio je sjajan film „Laktar” reditelja Harolda Trompeteroa. A za najbolju žensku ulogu nagrađena je moja divna koleginica Marija Helena Doerin. Za ulogu u istom filmu. Mene su držali kao kap vode na dlanu, udahnem da kažem nešto, odmah skaču, svi. Od direktora Festivala, preko svih drugih, kažite, kažite, šta želite. Sporazumevali smo se, naravno na ruskom“, kaže Dimić koji iza sebe ima i ostvarenja na ruskom jeziku.
Dva ugovora sa Rusima
Džekov boravak u Sočiju već je doneo i konkretne rezultate. Ekskluzivno za Sputnjik otkriva da pregovara o ulozi u ruskoj televizijskoj seriji, kao i o angažmanu u korejskom trileru koji bi trebalo da se snima krajem leta.
„Još, naravno, ne mogu da govorim o detaljima, dok ugovori ne budu potpisani, ali me posebno raduje što će me u tom delu sveta zastupati agentkinja Gordana Milevčić. Jedva čekam da se vratim u Rusiju“.
„Evroazija Kinofest” okuplja zvučna imena iz sveta filma, sa posebnim fokusom na kinematografije Rusije, Azije, Balkana i Bliskog istoka
© Foto : Sputnjiku ustupio Željko Džek Dimić
Prvi glumac našeg porekla koji je u američkim filmovima zaigrao Amerikance, a ne samo zle Ruse, danas živi na relaciji Njujork - Beograd, ali snima i igra i u drugim državama nekadašnje zajedničke.
Pred Beograđanima u „Vukosavi“
Pre novih međunarodnih projekata, publika u Beogradu imaće priliku da ga vidi na sceni, upravo večeras, u baru „Vukosava“, u kome se neguju književnost i umetnost. Monodramu Josipa Pejakovića „Oj živote“, izvešće 56-ti put.
„Volim da je igram. Ona je veza sa našim narodom. Najdraže mi je kad mi posle predstave neko priđe i kaže: „To je moja priča“. Zbog toga se, na kraju, i bavim ovim poslom“.
Pogledajte i:
