https://lat.sputnikportal.rs/20260628/putina-bi-trebalo-shvatiti-ozbiljno-zapad-na-putu-da-propusti---poslednju-priliku-video-1200782734.html
Putina bi trebalo shvatiti ozbiljno: Zapad na putu da propusti - poslednju priliku /video/
Putina bi trebalo shvatiti ozbiljno: Zapad na putu da propusti - poslednju priliku /video/
Sputnik Srbija
Rusija pitanje teritorija smatra zatvorenim i ne odustaje od četiri oblasti koje je ugradila u sopstveni Ustav. To je jedan od četiri principa koje je izneo... 28.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-28T21:03+0200
2026-06-28T21:03+0200
2026-06-28T22:30+0200
rusija
rusija
rusija – politika
ukrajina
sad
evropska unija (eu)
od četvrtka do četvrtka
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0d/1190118405_377:864:2483:2048_1920x0_80_0_0_3ec8773cba1893e578a2f948a506beae.jpg
Pitanje je, dodaje on, samo modaliteta s tim što je Istanbulska varijanta bila najpovoljnija za Ukrajinu. U principijelnom smislu, tada je bilo lakše postići neka rešenja vezana za teritorijalni pristup, dok je posle Enkoridža to sve teže.„I u situaciji kada se stvar komplikuje, a imam u vidu američko posredovanje koje sada izostaje, a imamo pritisak Evropljana i pokušaj da se osnaži ta ratna opcija, sve su manje mogućnosti da se neki ciljevi ostvare koji su možda u vreme održavanja pregovora bili povoljni. Same poruke predsednika Putina daju do znanja da je Rusija spremna da razgovara na toj platformi. Sada bi bilo i politički, i bezbednostno, i geostrateški, i racionalno da se to prihvati“, rekao je sagovornik emisije radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.Nova bezbednosna arhitekturaNa pitanje da li je to poslednja ponuda Moskve, na koju bi Ukrajina mogla da pristane, Milivojević kaže da tu nije ključna odluka Kijeva, jer je reč o sukobu koji ima globalne dimenzije. Radi se, dodaje on, o jednoj stvari bez koje taj sukob ne može da se završi, a to je nova bezbednostna arhitektura i u tom kontekstu Putinova ponuda ima smisla.„Ima osnova da se zaokruži ta nova bezbednostna struktura, jer treba podsetiti da je još u Istanbulu bilo jasno da nema proširenja NATO na Ukrajinu kao i da teritorije i interesi Rusije u bezbednosnom smislu moraju da budu zaokruženi. I to je bila suština tih razgovora koji su sada, nažalost, u drugom pranu. Podsećanje na njih pokazuje da se ruska strana približava situaciji kada možda neće moći da daje ovakve ponude. Treba ozbiljno uzeti u obzir poruke koje dolaze iz Moskve sa raznih nivoa, od nekih racionalnih i trezvenih ljudi da ne treba potcenjivati Rusiju i njene kapacitete, jer svako potcenjivanje u narednom periodu podiže rizik od ozbiljnih posledica po sve nas“, rekao je Milovojević.Odsustvo racionalnog pristupaNaš sagovornik se boji neke ozbiljnije reakcije ruske strane, jer poslednje opomene Kremlja idu praktično u tom pravcu. Svedočimo, kaže on, odsustvu racionalnog pristupa na Zapadu, i zbog toga Putinovu ponudu sa četiri tačke treba tretirati ozbiljno. Vidi se, dodaje Milivojević, da zapadni interesi pokušavaju da sklone Rusiju sa globalne scene kao jednog od glavnih igrača i sile. To je non-stop prisutno samo se radi o nijansama i o „prilagođavanjama” situaciji.„Sada je to postalo vidljivo, tako da više ne možemo da govorimo o poverenju i zbog toga Moskva insistira na pravno obavezujućim sporazumima i na jasnom stavu pa nije slučajno što ruska strana pominje bezbednostne garancije. Sada je zaista bezbednost u prvom planu, a politički interesi su u drugom. Stvar se ipak približava situaciji kada možda neće biti ni ozbiljnih racionalih ponuda“, upozorio je on.Amerika ignoriše dogovoreno u EnkoridžuZapad od prvog dana, prema oceni našeg sagovornika, nije promenio stav - i kada je reč o mirovnim snagama, i kada je reč o Ukrajini kao tampon zoni pod njihovim uticajem. Dakle, govore da nema proširenja NATO, ali ima proširenja svega drugog što podrazumeva uticaj Zapada i prave neku vrstu nove demarkacione linije koja u konačnici ne garantuje zaokruženje interesa koja bi odgovarala i Ruskoj Federaciji. Američka administracija, dodaje Milivojević, na neka tri nivoa sada menja stav ili ga modifikuje i ignoriše dogovoreno u Enkoridžu.„Prvo, posle posete Putina Pekingu, potpisane deklaracije dve strane i jasne poruke da se radi o čvrstim prijateljima, saradnji i partnerstvu, Amerikanci ne vide više mogućnost da deluju na Rusku Federaciju niti priliku da oslabe taj duet. Njihov drugi motiv proizilazi iz pet godina sukoba - sada se javlja interes da se dovede u pitanje unutrašnja stabilnost Rusije i da se možda otvore neke teme koje bi uticale na to da Moskva ipak prihvati ustupke u vezi sa ona 4 stava. Treći razlog je što Amerika ipak ne može da se odrekne Zapadne Evrope i ne treba da očekujemo njihov razlaz, jer ona nema drugo uporište na globalnoj sceni. Njihov razlaz može da bude samo u nekim političkim pitanjima, dok je u strateškom interesu to ipak jedno telo“, objasnio je naš sagovornik.Evropske elite ne žele mirNe postoji ozbiljan interes elita ili odlučujućih faktora na Zapadu, uveren je Milivojević, koji bi išao u prilog da se ide ka miru. Primetna je jedna vrsta nervoze, diže se nivo provokacija, oko civilnih žrtava u Belorusiji, a sve u funkciji da se sukob nastavi.„Najbolji indikator je američka strana. Nema šanse da bilo ko drugi posreduje u tom sukobu i zbog toga Rusija često i racionalno, politički dobronamerno podseća Zapad na tu činjenicu, vraća se na Enkoridž, daje do znanja da samo sa Amerikom može da se razgovara. Iz prostog razloga što Evropljani ne tretiraju celu tu priču sa globalnim značajem, a i dalje misle da je Evropa svet, a nije. I kakav god rasplet da bude, kako god da se završi, imaće globalne efekte, a Evropa će biti tamo gde i jeste u pokušaju da se tome prilagodi ili ne. To je sad već stvar Evrope”, rekao je on.Pitanje je, dodaje Milivojević, koliko neke vladajuće elite u Evropi imaju političkog kredibiliteta, koliko su uopšte u većini u sopstvenim državama. One, uveren je naš sagovornik, nemaju opciju B i nemaju garantovanu političku budućnost u uslovima ako bi se ta ratna opcija stavila po strani i ukoliko bi se otvorila tema jednog novog procesa u Evropi, jedne nove bezbednosne strukture.„U uslovima činjenjice da je Rusija u Evropi i da Evropa treba da funkcioniše kao jedinstven kontinent na bazi mira i stabilnosti za sada ne vidimo nijednu od ključnih elita da su zainteresovane za taj scenario“, podvukao je naš sagovornik.Pogledajte i:
ukrajina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
rusija, rusija – politika, ukrajina, sad, evropska unija (eu), od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja
rusija, rusija – politika, ukrajina, sad, evropska unija (eu), od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja
Putina bi trebalo shvatiti ozbiljno: Zapad na putu da propusti - poslednju priliku /video/
21:03 28.06.2026 (Osveženo: 22:30 28.06.2026) Rusija pitanje teritorija smatra zatvorenim i ne odustaje od četiri oblasti koje je ugradila u sopstveni Ustav. To je jedan od četiri principa koje je izneo predsednik Vladimir Putin, a koji su u krajnjem slučaju, bili i na dnevnom redu mirovnih pregovora u Istanbulu i u Enkoridžu, kaže za Sputnjik diplomata Zoran Milivojević.
Pitanje je, dodaje on, samo modaliteta s tim što je Istanbulska varijanta bila najpovoljnija za Ukrajinu. U principijelnom smislu, tada je bilo lakše postići neka rešenja vezana za teritorijalni pristup, dok je posle Enkoridža to sve teže.
„I u situaciji kada se stvar komplikuje, a imam u vidu američko posredovanje koje sada izostaje, a imamo pritisak Evropljana i pokušaj da se osnaži ta ratna opcija, sve su manje mogućnosti da se neki ciljevi ostvare koji su možda u vreme održavanja pregovora bili povoljni. Same poruke predsednika Putina daju do znanja da je Rusija spremna da razgovara na toj platformi. Sada bi bilo i politički, i bezbednostno, i geostrateški, i racionalno da se to prihvati“, rekao je sagovornik emisije radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.
Nova bezbednosna arhitektura
Na pitanje da li je to poslednja ponuda Moskve, na koju bi Ukrajina mogla da pristane, Milivojević kaže da tu nije ključna odluka Kijeva, jer je reč o sukobu koji ima globalne dimenzije. Radi se, dodaje on, o jednoj stvari bez koje taj sukob ne može da se završi, a to je nova bezbednostna arhitektura i u tom kontekstu Putinova ponuda ima smisla.
„Ima osnova da se zaokruži ta nova bezbednostna struktura, jer treba podsetiti da je još u Istanbulu bilo jasno da nema proširenja NATO na Ukrajinu kao i da teritorije i interesi Rusije u bezbednosnom smislu moraju da budu zaokruženi. I to je bila suština tih razgovora koji su sada, nažalost, u drugom pranu. Podsećanje na njih pokazuje da se ruska strana približava situaciji kada možda neće moći da daje ovakve ponude. Treba ozbiljno uzeti u obzir poruke koje dolaze iz Moskve sa raznih nivoa, od nekih racionalnih i trezvenih ljudi da ne treba potcenjivati Rusiju i njene kapacitete, jer svako potcenjivanje u narednom periodu podiže rizik od ozbiljnih posledica po sve nas“, rekao je Milovojević.
Odsustvo racionalnog pristupa
Naš sagovornik se boji neke ozbiljnije reakcije ruske strane, jer poslednje opomene Kremlja idu praktično u tom pravcu. Svedočimo, kaže on, odsustvu racionalnog pristupa na Zapadu, i zbog toga Putinovu ponudu sa četiri tačke treba tretirati ozbiljno. Vidi se, dodaje Milivojević, da zapadni interesi pokušavaju da sklone Rusiju sa globalne scene kao jednog od glavnih igrača i sile. To je non-stop prisutno samo se radi o nijansama i o „prilagođavanjama” situaciji.
„Sada je to postalo vidljivo, tako da više ne možemo da govorimo o poverenju i zbog toga Moskva insistira na pravno obavezujućim sporazumima i na jasnom stavu pa nije slučajno što ruska strana pominje bezbednostne garancije. Sada je zaista bezbednost u prvom planu, a politički interesi su u drugom. Stvar se ipak približava situaciji kada možda neće biti ni ozbiljnih racionalih ponuda“, upozorio je on.
Amerika ignoriše dogovoreno u Enkoridžu
Zapad od prvog dana, prema oceni našeg sagovornika, nije promenio stav - i kada je reč o mirovnim snagama, i kada je reč o Ukrajini kao tampon zoni pod njihovim uticajem. Dakle, govore da nema proširenja NATO, ali ima proširenja svega drugog što podrazumeva uticaj Zapada i prave neku vrstu nove demarkacione linije koja u konačnici ne garantuje zaokruženje interesa koja bi odgovarala i Ruskoj Federaciji. Američka administracija, dodaje Milivojević, na neka tri nivoa sada menja stav ili ga modifikuje i ignoriše dogovoreno u Enkoridžu.
„Prvo, posle posete Putina Pekingu, potpisane deklaracije dve strane i jasne poruke da se radi o čvrstim prijateljima, saradnji i partnerstvu, Amerikanci ne vide više mogućnost da deluju na Rusku Federaciju niti priliku da oslabe taj duet. Njihov drugi motiv proizilazi iz pet godina sukoba - sada se javlja interes da se dovede u pitanje unutrašnja stabilnost Rusije i da se možda otvore neke teme koje bi uticale na to da Moskva ipak prihvati ustupke u vezi sa ona 4 stava. Treći razlog je što Amerika ipak ne može da se odrekne Zapadne Evrope i ne treba da očekujemo njihov razlaz, jer ona nema drugo uporište na globalnoj sceni. Njihov razlaz može da bude samo u nekim političkim pitanjima, dok je u strateškom interesu to ipak jedno telo“, objasnio je naš sagovornik.
Evropske elite ne žele mir
Ne postoji ozbiljan interes elita ili odlučujućih faktora na Zapadu, uveren je Milivojević, koji bi išao u prilog da se ide ka miru. Primetna je jedna vrsta nervoze, diže se nivo provokacija, oko civilnih žrtava u Belorusiji, a sve u funkciji da se sukob nastavi.
„Najbolji indikator je američka strana. Nema šanse da bilo ko drugi posreduje u tom sukobu i zbog toga Rusija često i racionalno, politički dobronamerno podseća Zapad na tu činjenicu, vraća se na Enkoridž, daje do znanja da samo sa Amerikom može da se razgovara. Iz prostog razloga što Evropljani ne tretiraju celu tu priču sa globalnim značajem, a i dalje misle da je Evropa svet, a nije. I kakav god rasplet da bude, kako god da se završi, imaće globalne efekte, a Evropa će biti tamo gde i jeste u pokušaju da se tome prilagodi ili ne. To je sad već stvar Evrope”, rekao je on.
Pitanje je, dodaje Milivojević, koliko neke vladajuće elite u Evropi imaju političkog kredibiliteta, koliko su uopšte u većini u sopstvenim državama. One, uveren je naš sagovornik, nemaju opciju B i nemaju garantovanu političku budućnost u uslovima ako bi se ta ratna opcija stavila po strani i ukoliko bi se otvorila tema jednog novog procesa u Evropi, jedne nove bezbednosne strukture.
„U uslovima činjenjice da je Rusija u Evropi i da Evropa treba da funkcioniše kao jedinstven kontinent na bazi mira i stabilnosti za sada ne vidimo nijednu od ključnih elita da su zainteresovane za taj scenario“, podvukao je naš sagovornik.
