https://lat.sputnikportal.rs/20260628/kako-evropska-unija-napada-suverenost-srbije-preko--pravosudnog-sistema-video-1200781966.html
Kako Evropska unija napada suverenost Srbije preko – pravosudnog sistema /video/
Kako Evropska unija napada suverenost Srbije preko – pravosudnog sistema /video/
Sputnik Srbija
Krajem januara, na predlog narodnog poslanika Uglješe Mrdića, parlamentarna većina usvojila je u Narodnoj skupštini izmene zakona o javnom tužilaštvu, Visokom... 28.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-28T19:01+0200
2026-06-28T19:01+0200
2026-06-28T19:01+0200
srbija
srbija
srbija – politika
evropska unija (eu)
komentari i analitika
emisija „prorok“
venecijanska komisija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/08/1181400760_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_7e97534db1b5aa48d944547bc74577ca.jpg
Izmene su usledile posle svega četiri godine primene rešenja indukovanih promenom dela Ustava koji se tiče uređenja pravosudne grane vlasti. Ustavne promene bile su rđave i nefunkcionalne, veliki broj pojedinaca još je te 2022. godine upozoravao šta će se u praksi dešavati.Međutim, tada se parlamentarna većina jednostavno oglušila na sve kritike, izglasala promene skoro pa bez ikakve smislene javne rasprave, a usput još i izmenila pravila o održavanju referenduma.Kako je sam referendum bio sproveden, od uslova za vođenje kampanje do brojanja glasova, izlišno je i govoriti. Ipak, za čuvenu Venecijansku komisiju ništa od toga nije bilo sporno. Nije ništa bilo sporno ni za EU, Brisel je ekspresno pozdravio navedene promene. To je sasvim logično, jer je upravo EU insistirala na promenama, a Venecijanska komisija u tome je poslužila samo kao prigodan instrument.Cilj EU – desuverenizacijaPolitički cilj EU tiče se desuverenizacije država preko reorganizovanja pravosudnog sistema, a u drugom koraku i uspostavljanja sudokratije kao oblika ostvarivanja strateških interesa. Sudokratija se pokazala kao efikasan sistem u latinoameričkim državama, samo su tamošnje zemlje desuverenizovale SAD, a ne EU.U tom kontekstu, sada već čuveni „Mrdićevi zakoni“ jesu načelni pokušaj resuverenizacije. Svakako, može se polemisati o detaljima sadržaja, koliko se uspešno ili neuspešno nešto formulisalo, no inicijalno – politička namera predlagača prilično je jasna.I zato se javio problem sa EU, koja sada ima primedbe na stvari koje su isključivo u nadležnosti države. Opet, kako bi se celokupan proces legitimizovao, angažovana je Venecijanska komisija.U stručnom mišljenju navodi se: „Venecijanska komisija smatra da su takve promene, koje su od velikog značaja za društvo, zahtevale smislenu javnu debatu, konsultacije sa zainteresovanim stranama i temeljnu procenu. Komisija sa žaljenjem primećuje da nijedan od ovih elemenata nije bio prisutan u ovom slučaju. Stoga preporučuje da se u budućnosti principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate dosledno i rigorozno primenjuju tokom celog zakonodavnog procesa“.Dakle, sa proceduralnog stanovišta, prema Venecijanskoj komisiji, a na šta će se ubuduće pozivati EU – bilo je problema. Nezgoda sa ovakvim mišljenjem nalazi se u tome što su, sa proceduralnog stanovišta, ove promene bile daleko manje problematične nego one iz 2022. godine. Tada se jedna brljotina nadovezivala na drugu, ali ni Venecijanska komisija, ni EU, to nisu želele da primete. Štaviše, rezultat su prihvatile kao izraz legalne procedure i legitimnog procesa.Zagovornici evrointegracija često navode kako je to dobra stvar zbog osiguravanja vladavine prava. Vladavina prava jeste neophodna, bez primene ovog koncepta i obezbeđivanja principa zakonitosti pojavljuju se najpre politički problemi, zatim anomalije u ekonomskom sistemu i naposletku društvena destabilizacija.Čije vladavine i kog pravaVlasti to često i ne shvataju, ali posledice zaobilaženja zakona i zatiranja prava ostaju dugoročne i često dramatične (od toga zavisi poverenje građana u institucije, a na tom poverenju temelji se stabilnost ne samo političkog sistema, nego i društva u celini). No, kada se govori o konceptu vladavine prava i funkciji EU, onda je neophodno postaviti dva dodatna pitanja. Čije vladavine? Kog prava?Prosto, onaj koji tvori pravo određuje i oblik vladavine i sadržaj legislative. Praksa je takva, uprkos idealizaciji koncepta vladavine prava i teoretisanju na tu temu. U praksi EU, kada se govori o obliku vladavine uočavaju se dva međusobno isprepletana trenda. Manjim državama nameću se pravila ponašanja u cilju njihove desuverenizacije i zbog geopolitičkih interesa najvažnijih članica EU (Nemačke i Francuske, pre svega) i zbog poslovnih interesa zapadnih korporacija.Isprepletanost geopolitike i poslovnih interesa uzrokuje stvaranje korporatokratije kao oblika vladavine, stabilokratija je u tom smislu samo usputna stanica. Sa druge strane, zakoni koji se prevode i usvajaju moraju biti usaglašeni sa direktivama, preporukama i mišljenjima raznih organa EU, tako da se i suštinski sadržaj akata definiše u Briselu.Vladavina korporacija odigrava se preko pravnih okvira koji se definišu po raznim briselskim kancelarijama, bez ikakvog realnog uvida stručne javnosti, a kamoli smislenih javnih rasprava. Zbog toga je sam koncept vladavine prava dezavuisan, njegova primena u EU - praksi pretvorila se u suštu suprotnost onoga što je u teoriji trebalo da predstavlja. Ako se želi vladavina prava, do nje se ne stiže prihvatanjem mišljenja Venecijanske komisije i ponavljanjem potrošenih fraza koje stižu iz Brisela, već organizovanjem sopstvenog sistema, resuverenizacijom i zaštitom svojih interesa shodno dugoročnim potrebama i istorijskim iskustvima. Ostalo je zamagljivanje suštine i kontinualno stvaranje unutrašnjih tenzija koje će pre ili kasnije rezultirati posledicama.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), komentari i analitika, emisija „prorok“, venecijanska komisija
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), komentari i analitika, emisija „prorok“, venecijanska komisija
Kako Evropska unija napada suverenost Srbije preko – pravosudnog sistema /video/
Krajem januara, na predlog narodnog poslanika Uglješe Mrdića, parlamentarna većina usvojila je u Narodnoj skupštini izmene zakona o javnom tužilaštvu, Visokom savetu tužilaštva, o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, o sudijama i o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava.
Izmene su usledile posle svega četiri godine primene rešenja indukovanih promenom dela Ustava koji se tiče uređenja pravosudne grane vlasti. Ustavne promene bile su rđave i nefunkcionalne, veliki broj pojedinaca još je te 2022. godine upozoravao šta će se u praksi dešavati.
Međutim, tada se parlamentarna većina jednostavno oglušila na sve kritike, izglasala promene skoro pa bez ikakve smislene javne rasprave, a usput još i izmenila pravila o održavanju referenduma.
Kako je sam referendum bio sproveden, od uslova za vođenje kampanje do brojanja glasova, izlišno je i govoriti. Ipak, za čuvenu Venecijansku komisiju ništa od toga nije bilo sporno. Nije ništa bilo sporno ni za EU, Brisel je ekspresno pozdravio navedene promene. To je sasvim logično, jer je upravo EU insistirala na promenama, a Venecijanska komisija u tome je poslužila samo kao prigodan instrument.
Cilj EU – desuverenizacija
Politički cilj EU tiče se desuverenizacije država preko reorganizovanja pravosudnog sistema, a u drugom koraku i uspostavljanja sudokratije kao oblika ostvarivanja strateških interesa. Sudokratija se pokazala kao efikasan sistem u latinoameričkim državama, samo su tamošnje zemlje desuverenizovale SAD, a ne EU.
U tom kontekstu, sada već čuveni „Mrdićevi zakoni“ jesu načelni pokušaj resuverenizacije. Svakako, može se polemisati o detaljima sadržaja, koliko se uspešno ili neuspešno nešto formulisalo, no inicijalno – politička namera predlagača prilično je jasna.
I zato se javio problem sa EU, koja sada ima primedbe na stvari koje su isključivo u nadležnosti države. Opet, kako bi se celokupan proces legitimizovao, angažovana je Venecijanska komisija.
U stručnom mišljenju navodi se: „Venecijanska komisija smatra da su takve promene, koje su od velikog značaja za društvo, zahtevale smislenu javnu debatu, konsultacije sa zainteresovanim stranama i temeljnu procenu. Komisija sa žaljenjem primećuje da nijedan od ovih elemenata nije bio prisutan u ovom slučaju. Stoga preporučuje da se u budućnosti principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate dosledno i rigorozno primenjuju tokom celog zakonodavnog procesa“.
Dakle, sa proceduralnog stanovišta, prema Venecijanskoj komisiji, a na šta će se ubuduće pozivati EU – bilo je problema. Nezgoda sa ovakvim mišljenjem nalazi se u tome što su, sa proceduralnog stanovišta, ove promene bile daleko manje problematične nego one iz 2022. godine. Tada se jedna brljotina nadovezivala na drugu, ali ni Venecijanska komisija, ni EU, to nisu želele da primete. Štaviše, rezultat su prihvatile kao izraz legalne procedure i legitimnog procesa.
Zagovornici evrointegracija često navode kako je to dobra stvar zbog osiguravanja vladavine prava. Vladavina prava jeste neophodna, bez primene ovog koncepta i obezbeđivanja principa zakonitosti pojavljuju se najpre politički problemi, zatim anomalije u ekonomskom sistemu i naposletku društvena destabilizacija.
Čije vladavine i kog prava
Vlasti to često i ne shvataju, ali posledice zaobilaženja zakona i zatiranja prava ostaju dugoročne i često dramatične (od toga zavisi poverenje građana u institucije, a na tom poverenju temelji se stabilnost ne samo političkog sistema, nego i društva u celini). No, kada se govori o konceptu vladavine prava i funkciji EU, onda je neophodno postaviti dva dodatna pitanja. Čije vladavine? Kog prava?
Prosto, onaj koji tvori pravo određuje i oblik vladavine i sadržaj legislative. Praksa je takva, uprkos idealizaciji koncepta vladavine prava i teoretisanju na tu temu. U praksi EU, kada se govori o obliku vladavine uočavaju se dva međusobno isprepletana trenda. Manjim državama nameću se pravila ponašanja u cilju njihove desuverenizacije i zbog geopolitičkih interesa najvažnijih članica EU (Nemačke i Francuske, pre svega) i zbog poslovnih interesa zapadnih korporacija.
Isprepletanost geopolitike i poslovnih interesa uzrokuje stvaranje korporatokratije kao oblika vladavine, stabilokratija je u tom smislu samo usputna stanica. Sa druge strane, zakoni koji se prevode i usvajaju moraju biti usaglašeni sa direktivama, preporukama i mišljenjima raznih organa EU, tako da se i suštinski sadržaj akata definiše u Briselu.
Vladavina korporacija odigrava se preko pravnih okvira koji se definišu po raznim briselskim kancelarijama, bez ikakvog realnog uvida stručne javnosti, a kamoli smislenih javnih rasprava. Zbog toga je sam koncept vladavine prava dezavuisan, njegova primena u EU - praksi pretvorila se u suštu suprotnost onoga što je u teoriji trebalo da predstavlja. Ako se želi vladavina prava, do nje se ne stiže prihvatanjem mišljenja Venecijanske komisije i ponavljanjem potrošenih fraza koje stižu iz Brisela, već organizovanjem sopstvenog sistema, resuverenizacijom i zaštitom svojih interesa shodno dugoročnim potrebama i istorijskim iskustvima. Ostalo je zamagljivanje suštine i kontinualno stvaranje unutrašnjih tenzija koje će pre ili kasnije rezultirati posledicama.
