https://lat.sputnikportal.rs/20260627/sta-se-desava-u-mozgu-tokom-toplotnog-talasa-1200760627.html
Šta se dešava u mozgu tokom toplotnog talasa
Šta se dešava u mozgu tokom toplotnog talasa
Sputnik Srbija
Stručnjaci se ne fokusiraju samo na rešenja za ublažavanje posledica ekstremnih temperatura na telo. Prekomerna vrućina može izazvati i niz posledica po mentalno... 27.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-27T23:00+0200
2026-06-27T23:00+0200
2026-06-27T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/12/1141245585_0:250:3069:1976_1920x0_80_0_0_6bee350c95593bd855549513379933a9.jpg
„Istraživanja pokazuju da se tokom najtoplijih dana povećavaju slučajevi agresije, incidenti u saobraćaju izazvani besom, nasilje, pa čak i posete hitnoj pomoći zbog problema mentalnog zdravlja“, izjavila je klinička psihološkinja Klinike Klivlend, Suzan Albers. „Pregrevanje nam izaziva nelagodnost. Kada osećamo fizičku nelagodnost, imamo manje strpljenja, razdražljiviji smo i brže emotivno reagujemo“, navela je Albers. Kako ističe, kada mozak ulaže veći napor da pomogne telu da održi temperaturu, raspolaže sa manje resursa za smirenost i koncentraciju. Čak i blaga dehidratacija može uticati na pažnju, donošenje odluka i emocijeNajvažnije tokom perioda visokih temperatura jeste pravilna hidratacija. Stručnjaci neprestano podsećaju koliko je važan dovoljan unos tečnosti. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, savjetuje se oko jedna čaša vode na sat, odnosno ukupno najmanje dva do tri litra dnevno. Kada je organizam dehidriran, teže reguliše telesnu temperaturu, što može izazvati pospanost, vrtoglavicu i glavobolju. Istovremeno, narušava se i funkcija mozga. „Čak i blaga dehidratacija može uticati na delove mozga zadužene za pažnju, donošenje odluka i emocije. Možete se osećati anksioznije, imati zamućeno razmišljanje ili biti razdražljivi, pre nego što uopšte shvatite da ste žedni“, objašnjava Albers. „Pregrevanje može učiniti da mozak oseća stanje prekomerne stimulacije. Ako primetite da postajete razdražljivi, anksiozni ili imate osećaj da ne možete da se nosite sa situacijom, promenite okruženje“, savetuje Albers. Kvalitetan san takođe ima ključnu ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma tokom dana. Albers ističe da loš kvalitet sna predstavlja važan faktor koji utiče na raspoloženje i emocionalnu ravnotežu. „Čak i jedna loša noć sna može vas učiniti emotivno ranjivijim, nestrpljivijim i manje sposobnim da se nosite sa svakodnevnim poteškoćama i razočaranjima“, naglašava ona za Euronjuz. Toplotni talas i mentalno zdravlje: Ko je najugroženiji? Osobe koje već imaju probleme sa mentalnim zdravljem posebno su osetljive na ekstremne temperature. Prethodna istraživanja pokazuju da prekomerna vrućina može imati i neposredne i odložene posledice, povećavajući rizik od samoubistva, pogoršavajući simptome šizofrenije, kao i anksioznih poremećaja, depresije i poremećaja povezanih sa upotrebom psihoaktivnih supstanci.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Šta se dešava u mozgu tokom toplotnog talasa
Stručnjaci se ne fokusiraju samo na rešenja za ublažavanje posledica ekstremnih temperatura na telo. Prekomerna vrućina može izazvati i niz posledica po mentalno zdravlje — od razdražljivosti i anksioznosti do pojačane agresivnosti.
„Istraživanja pokazuju da se tokom najtoplijih dana povećavaju slučajevi agresije, incidenti u saobraćaju izazvani besom, nasilje, pa čak i posete hitnoj pomoći zbog problema mentalnog zdravlja“, izjavila je klinička psihološkinja Klinike Klivlend, Suzan Albers.
„Pregrevanje nam izaziva nelagodnost. Kada osećamo fizičku nelagodnost, imamo manje strpljenja, razdražljiviji smo i brže emotivno reagujemo“, navela je Albers.
Kako ističe, kada mozak ulaže veći napor da pomogne telu da održi temperaturu, raspolaže sa manje resursa za smirenost i koncentraciju.
Čak i blaga dehidratacija može uticati na pažnju, donošenje odluka i emocije
Najvažnije tokom perioda visokih temperatura jeste pravilna hidratacija. Stručnjaci neprestano podsećaju koliko je važan dovoljan unos tečnosti. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, savjetuje se oko jedna čaša vode na sat, odnosno ukupno najmanje dva do tri litra dnevno.
Kada je organizam dehidriran, teže reguliše telesnu temperaturu, što može izazvati pospanost, vrtoglavicu i glavobolju. Istovremeno, narušava se i funkcija mozga.
„Čak i blaga dehidratacija može uticati na delove mozga zadužene za pažnju, donošenje odluka i emocije. Možete se osećati anksioznije, imati zamućeno razmišljanje ili biti razdražljivi, pre nego što uopšte shvatite da ste žedni“, objašnjava Albers.
„Pregrevanje može učiniti da mozak oseća stanje prekomerne stimulacije. Ako primetite da postajete razdražljivi, anksiozni ili imate osećaj da ne možete da se nosite sa situacijom, promenite okruženje“, savetuje Albers.
Kvalitetan san takođe ima ključnu ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma tokom dana. Albers ističe da loš kvalitet sna predstavlja važan faktor koji utiče na raspoloženje i emocionalnu ravnotežu.
„Čak i jedna loša noć sna može vas učiniti emotivno ranjivijim, nestrpljivijim i manje sposobnim da se nosite sa svakodnevnim poteškoćama i razočaranjima“, naglašava ona
za Euronjuz.
Toplotni talas i mentalno zdravlje: Ko je najugroženiji?
Osobe koje već imaju probleme sa mentalnim zdravljem posebno su osetljive na ekstremne temperature. Prethodna istraživanja pokazuju da prekomerna vrućina može imati i neposredne i odložene posledice, povećavajući rizik od samoubistva, pogoršavajući simptome šizofrenije, kao i anksioznih poremećaja, depresije i poremećaja povezanih sa upotrebom psihoaktivnih supstanci.
