https://lat.sputnikportal.rs/20260627/neocekivani-manevar-nagli-zaokret-amerike-koji-jake-igrace-petom-brzinom-vozi-u---ambis---1200739931.html
(Ne)očekivani manevar: Nagli zaokret Amerike koji jake igrače petom brzinom vozi u - ambis
(Ne)očekivani manevar: Nagli zaokret Amerike koji jake igrače petom brzinom vozi u - ambis
Sputnik Srbija
Zašto se Tramp baš sada odlučio na dalje povećavanje ulaganja za vojsku, pored ionako enormnih ulaganja? Zato što im sve ide nizbrdo. Izmišljaju nove poslove za... 27.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-27T21:20+0200
2026-06-27T21:20+0200
2026-06-27T21:20+0200
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
sad
kina
fabrika raketa
automobilska industrija
električna vozila
električni automobil
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/1a/1200739397_0:9:1024:585_1920x0_80_0_0_4d9368f84aa35964ef45a5fff3f4035d.jpg
Ovako najavu američkog predsednika Donalda Trampa da će automobilske kompanije koje imaju slobodne proizvodne kapacitete sklapati ugovore za izradu raketa, komentariše za Sputnjik advokat i narodni poslanik Branko Pavlović:Prvi čovek Amerike je najavio proizvodnju naoružanja u automobilskim kompanijama koje imaju slobodne proizvodne kapacitete, uključujući rakete „patriot“ i „tomahavk“.Novi Ford „Patriot“On je izjavio da je Detroit, predvođen gigantima kao što su „Dženeral Motors“, ali i „Ford“, veoma zainteresovan za proizvodnju oružja.Mediji prenose da je sukob sa Iranom značajno iscrpeo zalihe naoružanja i otvorio pitanje spremnosti SAD za moguće nove vojne sukobe, uz podatak da je za samo sedam nedelja potrošena gotovo 50 odsto zaliha raketa "patriot" i oko 30 odsto raketa "tomahavk".Za obnavljanje tih zaliha biće potrebno nekoliko godina, i to verovatno može biti jedan od razloga zašto će se automobilske fabrike suštinski pretvarati u vojne.Pokušaj da se zaustavi pad berzePavlović, međutim, tvrdi da je glavni razlog čisto ekonomske prirode, jer su na izmene primorani i drugi sektori:„Primer je američka mulitnacionalna kompanija NVIDIA, tehnološki džin fokusiran na proizvodnju hardvera i veštačku inteligenciju, najavljuje da će proizvoditi personalne računare, zato što im pada profit, jer ne mogu više da prodaju poluprovodnike Kini. O tome je reč i sa automobilima i raketama. Da im se ne bi strovalila berza, pokazalo da automobilska industrija ima nenormalan pad profitabilnosti, što bi povuklo pad berze, izmišljaju nove poslove. To su snažni indikatori da čitave grane, što u IT sektoru, što u realnom sektoru automobilske industrije, u stvari ne mogu da izdrže konkurenciju“.Pavlović dodaje da na prvi pogled laiku to deluje kao logično rešenje, ali zapravo se ovakvim obrtom u automobilskoj industriji stvari za državu dodatno komplikuju:Nemački recept za ekonomiju i pohod na IstokIstovremeno, Nemačka prolazi kroz najveću ekonomsku i bezbednosnu transformaciju od Hladnog rata, poznatu kao „Zeitenwende“ - Prekretnica. Vlada aktivno radi na preorijentisanju ključnih industrijskih giganata ka vojnoj proizvodnji, pretvarajući civilne fabrike u odbrambena postrojenja.Automobilski sektor, kao stub nemačke privrede, najbrže preusmerava svoje kapacitete zbog visoke ekspertize u robotici, obradi metala i masovnoj proizvodnji.„Rajnmetal“ je preuzeo bivše pogone za proizvodnju auto-delova i prenamenio za sklapanje borbenih vozila. Takođe, sektori koji su nekada pravili klipove i blokove motora za automobile sada proizvode komponente za vojne kamione i oklopnjake.I dva giganta auto-delova, “Kontinental“ i „Cet-Ef“ (ZF) sve veći deo svojih istraživačkih i proizvodnih kapaciteta prebacuju na vojne ugovore. Ne zaostaje ni sektor mašinogradnje i čelika.Trampov deficit – na deficitPavlović, međutim, kaže da slučajevi transformacije fabrika u Nemačkoj i Americi ne mogu da se porede. Preorijentisanje na papiru i po investicijama nije isto:„Nemačka industrija može da se adaptira za vojnu industriju i sigurno će praktično dalje ići tim putem, vođena ideološkim razlozima, ali je i njen prvi motiv pokušaj da ne bude u recesiji. Međutim, SAD nemaju dovoljno jaku vojnu industriju da bi se to uopšte isplatilo. Trampov problem je u tome što na veliki deficit budžeta Amerike dodaje novi deficit. Nema tu mnogo pameti. To je čisto subvencionisanje i time će samo uljuljkati svoju industriju u realnom sektoru, da sutra bude još manje konkurentna“.Kina progutala konkurencijuAuto-giganti, pre svega „Dženeral Motors“ i „Ford“, uložili su stotine milijardi dolara u prelazak na električne automobile, ali je potražnja drastično opala, uz visoke kamate, vozila su preskupa za prosečnog Amerikanca.U poslednje četiri godine samo ova dva proizvođača su u vetar bacila blizu 30 milijardi dolara, u pokušaju da stignu kinesku konkurenciju.Kina proizvodi više automobila nego SAD, Japan i Indija, koja je pretekla Japan, zajedno. Sa njenih traka godišnje siđe preko 30 miliona vozila, što je oko 40 odsto ukupne svetske proizvodnje.Krah imperijalističkog pristupaZapad, tvrdi naš sagovornik, očigledno nije sposoban da prihvati da u ovom trenutku nije konkurentan i produktivan i da mora mnogo da radi da bi popravio svoje performanse:„Nastavljaju po starom, sankcioniši, preti, otimaj. Umesto da kažu, dobro, idemo u konkurenciju, ali smo otvoreni za sve druge. U prvom kvartalu ove godine uvoz u Kini je porastao za 12 odsto. Dakle, to nije zatvoreno, već otvoreno tržište za sve koji kroz to mogu da se razvijaju. A koncepcija Zapada i Amerike je, ja ti na svom tržištu ne dam ništa, ako mogu, a od tebe tražim sve, bez obzira na ekonomske rezone. To je, naravno, koncepcija koja dugoročno ne može da opstane“.Pavlović ističe da se razvoj kineske automobilske industrije nije dogodio zato što je došlo do promene u geopolitici, već zato što je kineski model razvoja bolji. I ne samo kineski:„A onda je odatle došla snaga i geopolitička mogućnost da se ne dozvoli još veći zapadni imperijalizam koji te pljačka i da ne dozvoliš više tu mogućnost. Amerika još ima, u određenim sferama istraživačkih, inovacionih i drugih i kapaciteta. Mnogo manje nego nekada, ali je Evropska unija, odnosno Evropa u celini, u ozbiljnom zaostatku“, kaže naš sagovornik i dodaje da veruje da je taj nedostatak nenadoknadiv.Carine za kineska električna vozila u EU kreću se od 17,8 do 45,3 odsto, sa uračunatih 10 odsto osnovne carine koja važi za sve automobile van Evropske unije. SAD primenjuju radikalnu carinu od čak 100 odsto kako bi potpuno blokirale uvoz električnih automobila iz Kine.Ali kineski proizvođači uspešno zaobilaze američke barijere. Njihova vozila već ulaze na tržište SAD preko Meksika. Uveliko planiraju i izgradnju sopstvenih fabrika na meksičkom tlu, ali i u Kanadi. Tako bi ispunile uslove severnoameričkog trgovinskog sporazuma i izbegle sve carinske namete.Pogledajte i:
sad
kina
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, sad, kina, fabrika raketa, automobilska industrija, električna vozila, električni automobil, rakete "tomahavk", donald tramp, branko pavlović, nemačka, analize i mišljenja
svet, svet – politika, svet – ekonomija, sad, kina, fabrika raketa, automobilska industrija, električna vozila, električni automobil, rakete "tomahavk", donald tramp, branko pavlović, nemačka, analize i mišljenja
(Ne)očekivani manevar: Nagli zaokret Amerike koji jake igrače petom brzinom vozi u - ambis
Zašto se Tramp baš sada odlučio na dalje povećavanje ulaganja za vojsku, pored ionako enormnih ulaganja? Zato što im sve ide nizbrdo. Izmišljaju nove poslove za civilnu industriju ne bi li nekako održali poverenje investitora u te akcije. Ali preorijentisanje američkih automobilskih koncerna na proizvodnju oružja vodi u zaduživanje - u još veću propast.
Ovako najavu američkog predsednika Donalda Trampa da će automobilske kompanije koje imaju slobodne proizvodne kapacitete sklapati ugovore za izradu raketa, komentariše za Sputnjik advokat i narodni poslanik Branko Pavlović:
„Potez na koji se Tramp odlučio manje je motivisan rastom BDP-a, što je inače ključni motiv Merca za investiranja u Nemačkoj, a mnogo više strahom od kraha berze“.
Prvi čovek Amerike je
najavio proizvodnju naoružanja u automobilskim kompanijama koje imaju slobodne proizvodne kapacitete, uključujući rakete „
patriot“ i „
tomahavk“.
On je izjavio da je Detroit, predvođen gigantima kao što su „Dženeral Motors“, ali i „Ford“, veoma zainteresovan za proizvodnju oružja.
Mediji prenose da je
sukob sa Iranom značajno iscrpeo zalihe naoružanja i otvorio pitanje spremnosti SAD za moguće nove vojne sukobe, uz podatak da je za samo sedam nedelja potrošena gotovo 50 odsto zaliha raketa "patriot" i oko 30 odsto raketa "tomahavk".
Za obnavljanje tih zaliha biće potrebno nekoliko godina, i to verovatno može biti jedan od razloga zašto će se automobilske fabrike suštinski pretvarati u vojne.
Pokušaj da se zaustavi pad berze
Pavlović, međutim, tvrdi da je glavni razlog čisto ekonomske prirode, jer su na izmene primorani i drugi sektori:
„Primer je američka mulitnacionalna kompanija NVIDIA, tehnološki džin fokusiran na proizvodnju hardvera i veštačku inteligenciju, najavljuje da će proizvoditi personalne računare, zato što im pada profit, jer ne mogu više da prodaju poluprovodnike Kini. O tome je reč i sa automobilima i raketama. Da im se ne bi strovalila berza, pokazalo da automobilska industrija ima nenormalan pad profitabilnosti, što bi povuklo pad berze, izmišljaju nove poslove. To su snažni indikatori da čitave grane, što u IT sektoru, što u realnom sektoru automobilske industrije, u stvari ne mogu da izdrže konkurenciju“.
Pavlović dodaje da na prvi pogled laiku to deluje kao logično rešenje, ali zapravo se ovakvim obrtom u automobilskoj industriji stvari za državu dodatno komplikuju:
„To znači da Amerika mora dalje da se zadužuje, da bi im pravila narudžbine po kojima će oni imati neki poslovni prihod. A to će značiti dalje povećavanje kamata na američke dugove“.
Nemački recept za ekonomiju i pohod na Istok
Istovremeno, Nemačka prolazi kroz najveću ekonomsku i bezbednosnu transformaciju od Hladnog rata, poznatu kao „Zeitenwende“ - Prekretnica. Vlada aktivno radi na preorijentisanju ključnih industrijskih giganata ka vojnoj proizvodnji, pretvarajući civilne fabrike u odbrambena postrojenja.
Automobilski sektor, kao stub nemačke privrede,
najbrže preusmerava svoje kapacitete zbog visoke ekspertize u robotici, obradi metala i masovnoj proizvodnji.
„Rajnmetal“ je preuzeo bivše pogone za proizvodnju auto-delova i prenamenio za sklapanje borbenih vozila. Takođe, sektori koji su nekada pravili klipove i blokove motora za automobile sada proizvode komponente za vojne kamione i oklopnjake.
I dva giganta auto-delova, “Kontinental“ i „Cet-Ef“ (ZF) sve veći deo svojih istraživačkih i proizvodnih kapaciteta prebacuju na vojne ugovore. Ne zaostaje ni sektor mašinogradnje i čelika.
Trampov deficit – na deficit
Pavlović, međutim, kaže da slučajevi transformacije fabrika u Nemačkoj i Americi ne mogu da se porede. Preorijentisanje na papiru i po investicijama nije isto:
„Nemačka industrija može da se adaptira za vojnu industriju i sigurno će praktično dalje ići tim putem, vođena ideološkim razlozima, ali je i njen prvi motiv pokušaj da ne bude u recesiji. Međutim, SAD nemaju dovoljno jaku vojnu industriju da bi se to uopšte isplatilo. Trampov problem je u tome što na veliki deficit budžeta Amerike dodaje novi deficit. Nema tu mnogo pameti. To je čisto subvencionisanje i time će samo uljuljkati svoju industriju u realnom sektoru, da sutra bude još manje konkurentna“.
Kina progutala konkurenciju
Auto-giganti, pre svega „Dženeral Motors“ i „Ford“, uložili su stotine milijardi dolara u prelazak na električne automobile, ali je potražnja drastično opala, uz visoke kamate, vozila su preskupa za prosečnog Amerikanca.
U poslednje četiri godine samo ova dva proizvođača su u vetar bacila blizu 30 milijardi dolara, u pokušaju da stignu kinesku konkurenciju.
„Ni Kina nekada nije mogla da prati konkurenciju. Bila je nigde, ali je postavila zahteve pred svoje istraživače, postavila jednu umerenu zaštitu i privlačenje stranih tehnologija, dok nije ojačala. Onda je korak po korak, sa ozbiljnim odricanjima, došla do nivoa na kome je sada dominantna“, kaže naš sagovornik.
Kina proizvodi više automobila nego SAD, Japan i Indija, koja je pretekla Japan, zajedno. Sa njenih traka godišnje siđe preko 30 miliona vozila, što je oko 40 odsto ukupne svetske proizvodnje.
Krah imperijalističkog pristupa
Zapad, tvrdi naš sagovornik, očigledno nije sposoban da prihvati da u ovom trenutku nije konkurentan i produktivan i da mora mnogo da radi da bi popravio svoje performanse:
„Nastavljaju po starom, sankcioniši, preti, otimaj. Umesto da kažu, dobro, idemo u konkurenciju, ali smo otvoreni za sve druge. U prvom kvartalu ove godine uvoz u Kini je porastao za 12 odsto. Dakle, to nije zatvoreno, već otvoreno tržište za sve koji kroz to mogu da se razvijaju. A koncepcija Zapada i Amerike je, ja ti na svom tržištu ne dam ništa, ako mogu, a od tebe tražim sve, bez obzira na ekonomske rezone. To je, naravno, koncepcija koja dugoročno ne može da opstane“.
Pavlović ističe da se razvoj kineske automobilske industrije nije dogodio zato što je došlo do promene u geopolitici, već zato što je kineski model razvoja bolji. I ne samo kineski:
„A onda je odatle došla snaga i geopolitička mogućnost da se ne dozvoli još veći zapadni imperijalizam koji te pljačka i da ne dozvoliš više tu mogućnost. Amerika još ima, u određenim sferama istraživačkih, inovacionih i drugih i kapaciteta. Mnogo manje nego nekada, ali je Evropska unija, odnosno Evropa u celini, u ozbiljnom zaostatku“, kaže naš sagovornik i dodaje da veruje da je taj nedostatak nenadoknadiv.
Carine za kineska električna vozila u EU kreću se od 17,8 do 45,3 odsto, sa uračunatih 10 odsto osnovne carine koja važi za sve automobile van Evropske unije. SAD primenjuju radikalnu carinu od čak 100 odsto kako bi potpuno blokirale uvoz električnih automobila iz Kine.
Ali kineski proizvođači uspešno zaobilaze američke barijere. Njihova vozila već ulaze na tržište SAD preko Meksika. Uveliko planiraju i izgradnju sopstvenih fabrika na meksičkom tlu, ali i u Kanadi. Tako bi ispunile uslove severnoameričkog trgovinskog sporazuma i izbegle sve carinske namete.
