https://lat.sputnikportal.rs/20260626/otkrivena-31-nova-vrsta-u-atlantskom-okeanu-1200736834.html
Otkrivena 31 nova vrsta u Atlantskom okeanu
Otkrivena 31 nova vrsta u Atlantskom okeanu
Sputnik Srbija
Naučna ekspedicija za istraživanje morske biologije u međunarodnim vodama kod obale Brazila otkrila je 31 novu morsku vrstu u samo dve nedelje, što bi, prema... 26.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-26T22:03+0200
2026-06-26T22:03+0200
2026-06-26T22:03+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/19/1200711561_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_922946ca9d6d1121f4b24b3b7bb148a3.jpg
Ekspediciju je predvodio međunarodni tim od oko 20 naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Brazila i Japana, kojim upravlja Institut Šmit za okeanografiju uz podršku Univerziteta Zapadne Australije i drugih institucija.Istraživanje srednjih slojeva okeanaIstraživanja su sprovedena u srednjim slojevima okeana između morskog dna i površine, području koje naučnici smatraju najvećim staništem na Zemlji, koje obuhvata oko 90 odsto životnog prostora planete i koje je do sada relativno slabo istraženo.Među otkrivenim vrstama nalaze se različiti morski organizmi, uključujući rakolike amfipode, brze crvolike organizme, devet vrsta meduza, sedam sifonofora – kolonijalnih organizama srodnih meduzama i koralima, sedam vrsta češljastih želea, četiri larvacee koje žive u sluzavim strukturama, kao i dva velika jednoćelijska organizma iz grupe rizarija.Uzbudljiva otkrića i nova tehnologijaGlavna naučnica ekspedicije Karen Ozborn iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije u Vašingtonu izjavila je da je područje srednjeg sloja okeana „prepuno izuzetnih životinjskih vrsta o kojima se veoma malo zna“.„Bilo je veoma uzbudljivo. Ovo područje ranije nije bilo istraženo na ovaj način, pa je postojala velika mogućnost otkrića novih vrsta. Ovo je sigurno blizu rekorda po broju novih životinja otkrivenih u tako kratkom vremenu“, navela je Ozborn.Napredak u posmatranju živih organizamaPoseban tehnološki napredak u ekspediciji predstavljala je upotreba mikroskopa sa konfokalnim sistemom i rotirajućim točkom, nazvanog „Skvid“, koji omogućava posmatranje ćelijske strukture živih mikroorganizama u realnom vremenu.Prema rečima naučnika, ovaj sistem omogućava da se prvi put na brodu posmatra interakcija ćelija, razmena materijala i formiranje struktura, što je ranije zahtevalo višenedeljnu laboratorijsku pripremu. Istraživači su koristili i eksperimentalne sisteme za snimanje, genetsku analizu i tim taksonomskih stručnjaka za brzu identifikaciju vrsta.Ekspedicija je takođe doprinela razumevanju kretanja morskih organizama i njihovog uticaja na globalne procese, uključujući apsorpciju ugljenika u okeanima.„Ono što je do sada otkriveno samo je vrh ledenog brega. U okeanima postoji ogroman broj organizama koji na različite načine rešavaju životne izazove. Možemo mnogo da naučimo od njih“, naglasila je Ozborn.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika
Otkrivena 31 nova vrsta u Atlantskom okeanu
Naučna ekspedicija za istraživanje morske biologije u međunarodnim vodama kod obale Brazila otkrila je 31 novu morsku vrstu u samo dve nedelje, što bi, prema istraživačima, moglo da predstavlja rekord u brzini identifikacije novih vrsta, saopštili su danas učesnici projekta.
Ekspediciju je predvodio međunarodni tim od oko 20 naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Brazila i Japana, kojim upravlja Institut Šmit za okeanografiju uz podršku Univerziteta Zapadne Australije i drugih institucija.
Istraživanje srednjih slojeva okeana
Istraživanja su sprovedena u srednjim slojevima okeana između morskog dna i površine, području koje naučnici smatraju najvećim staništem na Zemlji, koje obuhvata oko 90 odsto životnog prostora planete i koje je do sada relativno slabo istraženo.
Među otkrivenim vrstama nalaze se različiti morski organizmi, uključujući rakolike amfipode, brze crvolike organizme, devet vrsta meduza, sedam sifonofora – kolonijalnih organizama srodnih meduzama i koralima, sedam vrsta češljastih želea, četiri larvacee koje žive u sluzavim strukturama, kao i dva velika jednoćelijska organizma iz grupe rizarija.
Uzbudljiva otkrića i nova tehnologija
Glavna naučnica ekspedicije Karen Ozborn iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije u Vašingtonu izjavila je da je područje srednjeg sloja okeana „prepuno izuzetnih životinjskih vrsta o kojima se veoma malo zna“.
„Bilo je veoma uzbudljivo. Ovo područje ranije nije bilo istraženo na ovaj način, pa je postojala velika mogućnost otkrića novih vrsta. Ovo je sigurno blizu rekorda po broju novih životinja otkrivenih u tako kratkom vremenu“, navela je Ozborn.
Napredak u posmatranju živih organizama
Poseban tehnološki napredak u ekspediciji predstavljala je upotreba mikroskopa sa konfokalnim sistemom i rotirajućim točkom, nazvanog „Skvid“, koji omogućava posmatranje ćelijske strukture živih mikroorganizama u realnom vremenu.
Prema rečima naučnika, ovaj sistem omogućava da se prvi put na brodu posmatra interakcija ćelija, razmena materijala i formiranje struktura, što je ranije zahtevalo višenedeljnu laboratorijsku pripremu. Istraživači su koristili i eksperimentalne sisteme za snimanje, genetsku analizu i tim taksonomskih stručnjaka za brzu identifikaciju vrsta.
Ekspedicija je takođe doprinela razumevanju kretanja morskih organizama i njihovog uticaja na globalne procese, uključujući apsorpciju ugljenika u okeanima.
„Ono što je do sada otkriveno samo je vrh ledenog brega. U okeanima postoji ogroman broj organizama koji na različite načine rešavaju životne izazove. Možemo mnogo da naučimo od njih“, naglasila je Ozborn.
