Šta je cilj produženja američke odluke o vanrednom stanju na Balkanu
© AP Photo / Alex Brandon
Pratite nas
Produženje odluke o vanrednom stanju SAD-a na Balkanu u suštini su predsednička ovlašćenja, za čije delovanje nije potreban Kongres – predsednik može da deluje na osnovu procene sa terena bez ičijeg odobrenja u okviru navedenih stavki u odluci, kaže novinar Nebojša Malić.
Izvršnom uredbom predsednika SAD produžena je za još godinu dana nacionalna vanredna situacija u vezi sa Zapadnim Balkanom, proglašena prvi put 2001.godine, zbog aktivnosti kojima se ugrožavaju mir, stabilnost i demokratsko upravljanje u regionu Zapadnog Balkana, što i dalje, kako je navedeno, predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD.
Na koga se odluka moguće odnosi
Odluka omogućava sankcionisanje pojedinaca koji podrivaju stabilnost, institucije i posleratne sporazume u regionu.
Novinar Nebojša Malić za Sputnjik kaže da ovakve deklaracije za vanredne situacije u suštini postoje kako bi otključale ovlašćenja Bele kuće da sankcioniše i vodi politiku.
„One su uglavnom rutinske stvari i ne bi trebalo previše da se obraća pažnje na formulacije iz njih pošto su te formulacije uglavnom već unapred utvrđene, to su u stvari bajalice kojima se otključavaju neka ovlašćenja. Međutim, ukoliko su ovaj put posebno izabrali da ističu nepoštovanje posleratnih sporazuma, a budući da su već ukinuli sankcije Miloradu Dodiku i rukovodstvu Republike Srpske, onda se opravdano otvara pitanje da li oni nameravaju da sankcionišu ljude koji realno ne poštuju sporazume potpisane, usmene ili pisane, počev od Aljbina Kurtija na takozvanom Kosovu, do političkog Sarajeva, koje se ponaša kao da je Dejtonski mirovni sporazum savet iz novina, a ne međunarodni ugovor,“ mišljenja je Malić.
Politika Kurtija i Konakovića
On dodaje da je sve ovo moguće ali da je pitanje šta je verovatno.
„Sad, kakva je situacija u Sjedinim Državama i sa njihovom politikom, verovatnije je da će da sankcionišu na primer tzv. premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija ili Elmedina Konakovića, ministra spoljnih poslova BiH, nego predsednika RS Sinišu Karana, ali ne bih dalje od toga ništa učitavao u tu formulaciju,“ napominje on.
Malić dalje objašnjava da ovakve odluke u Americi o vanrednim stanjima u stvari nikad ne prestaju.
„Nestankom takvih deklaracija ta ovlašćenja sama po sebi prestaju. Vlast niko dobrovoljno ne predaje. Tako da, postoji ta neka perverzna motivacija, i to je pitanje o kome se već dugo raspravlja u Americi, jer neke od tih deklaracija godinama traju. Postoji još uvek deklaracija o vanrednom stanju na Haitiju zbog zemljotresa od pre 30 godina. Kako bi se otključale neke, kažem, oglašenja vlade, finansije i tako to. Oni te stvari neće da ukidaju dok problem nije apsolutno apsolviran, rešen, gotov. Što znači da je što se njih tiče problemi što uvek postoji. I to je doduše istina. Dakle što se nas tiče problemi postoji, a pitanje je samo kako oni planiraju da ga rešavaju. Znači, sve te deklaracije u vanrednom stanju, one su, kažem, samo formalna predsednička ovlašćenja, bez njih bi moralo da se deluje kroz Kongres, a u ovom slučaju Kongres nije sposoban ništa da uradi,“ objašnjava Malić.
Treba biti obazriv
Drugim rečima, napominje on, ova odluka može a i ne mora da se odnosi na nešto konkretno ali treba biti obazriv.
U Predsedničkom dokumentu Izvršnog ureda predsednika od 24. juna navodi se da „postupci lica koja prete miru i međunarodnim naporima za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu, uključujući akte ekstremističkog nasilja i opstruktivne aktivnosti, kao i situacija na Zapadnom Balkanu koja ometa napredak ka delotvornom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije, i dalje predstavljaju izuzetnu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD.
Inače, doneta Odluka se zasniva na izvršnoj naredbi 13219, koja je prvi put doneta 2001. godine a odluku je potpisao predsednik SAD Donald Tramp, produžavajući mere koje su prvi put uvedene te 2001. godine a obuhvataju zemlje: Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Crnu Goru, tzv. Kosovo i Severnu Makedoniju.
Kao razlog u dokumentu objavljenom u Federalnom registru SAD, navodi se da ekstremističko nasilje, secesionizam, korupcija i podrivanje institucija predstavljaju izuzetnu pretnju po spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država.
