https://lat.sputnikportal.rs/20260625/iznenadni-manevar-rumunije-otvara-li-se-podlo-i-na-mala-vrata--novi-nato-front-protiv-rusije-1200704168.html
Iznenadni manevar Rumunije: Otvara li se podlo i na mala vrata – novi NATO front protiv Rusije
Iznenadni manevar Rumunije: Otvara li se podlo i na mala vrata – novi NATO front protiv Rusije
Sputnik Srbija
Iznenadni manevar Rumunije: Otvara li se podlo i na mala vrata – novi NATO front protiv Rusije
2026-06-25T19:10+0200
2026-06-25T19:10+0200
2026-06-25T19:10+0200
svet
svet
svet – politika
rumunija
moldavija
ujedinjenje
nato
front
rusija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/06/1180312084_0:0:2835:1595_1920x0_80_0_0_53a78ea23cb70dfca68f90a0f3ba4390.jpg
Zakonodavni predlog koji su podneli poslanici rumunske desničarske populističke stranke „S.O.S. Romanija“ o ujedinjenju Rumunije sa Republikom Moldavijom usvojen je prećutno u Donjem domu parlamenta nakon isteka ustavnog roka od 45 dana. Ovaj predlog sada ide na glasanje u Senat, koji je odlučujuća zakonodavna instanca u ovom postupku.Ujedinjenje Rumunije i Moldavije otvaranje novog fronta prema RusijiPrema Iliću, ako doživimo ujedinjenje Rumunije i Moldavije možemo računati da je Ukrajina već završila svoje postojanje kao nezavisna država ili je njena vojska kapitulirala, a da su se Rumuni istakli kao novi Ukrajinci, odnosno kao nova NATO pešadija.„U tom kontekstu sukob bi bio neminovan jer bi ga dodatno eskalirala i Gagauzija imajući u vidu da bi pokušala da iskoristiti to svoje pravo na otcepljenje u tom slučaju. A to rumunska strana, a prevashodno NATO ne bi dozvolio. Evo videli smo i progon Evgenije Gucul koja je guverner Gagauzije proteklih godinu i po dana. Tako da u tom kontekstu pretpostavljam da bi bilo kakav konkretniji korak u tom smeru značio proširivanje fronta i u tom delu Evrope.“Spisak lepih željaKad je reč o proceduri ujedinjenja, Ilić objašnjava da Rumunija ima zaista komplikovan dvodomni sistem sa Senatom i Predstavničkim domom u kom Senat kao gornji dom parlamenta ima značajna ovlašćenje.Međutim i ukoliko bi Senat izglasao odluku o ujedinjenju ona bi se zatim pretočila u zakon ali ni tada, imajući u vidu da je izvršna vlast zadužena za vođenje spoljne politike, vlada Rumunije ne bi bila obavezna da krene tim putem, dodaje Ilić.Ispunjavanje dužnosti u okviru NATOA to je da rumunska strana, bez obzira što to ide preko manje partije koja nema toliku snagu u parlamentu, na taj način ispunjava svoje dužnosti u okviru NATO bezbednosne arhitekture i vrši geopolitički a potencijalno i vojni pritisak na Rusiju u Pridnjestrovlju, smatra Ilić.Imajući u vidu da rumunski nacionalisti kad govore o ujedinjenju Moldavije i Rumunije, misle na Moldaviju u njenim punim sovjetskim ili postsovjetkim granicama.„Dakle, oni ne dovode uopšte u pitanje njen teritorijalni integritet i kada govore o potencijalno hipotetičkom prisajedinjenju Moldavije i Rumunije, oni smatraju da bi to moralo da se desi sa sve Pridnjestrovljem i Gagauzijom. Koja po Ustavu Moldavije, odnosno po specijalnom zakonu iz 1994. godine, u slučaju da Moldavija prestane da postoji kao nezavisna država, kao specijalna autonomna jedinica ima pravo na samoopredeljenje i otcepljenje. U tom kontekstu ovo je više vid geopolitičkog pritiska imajući u vidu i razvoj situacije na istočnom frontu, konkretno u Ukrajini. Tako da mislim da bi se ozbiljnije reperkusije mogle dovoditi ukoliko Kišinjev, odnosno Maja Sandu i njeni politički puleni u Kišinjevu budu krenuli tim putem. To bi zaista imalo nekih ozbiljnijih posledica“.Naravno, ukoliko bi predlog o ujedinjenju sa Moldavijom bio pretočen u zakon imao bi svoju odgovarajuću posledicu u pravnom sistemu Rumunije, ali suštinski, vlada Rumunije bi to mogla da zaobiđe jer je zadužena za formulisanje spoljne politike, zaključio je Iliić.Inicijativa je podneta Parlamentu Rumunije 14. aprila i dobila je negativno mišljenje vlade kao i Pravne komisije i Komisije za ljudska prava Donjeg doma parlamenta.Međutim, zbog nesprovedene javne rasprave i glasanja u plenumu, smatra se da je predlog usvojen prećutno u skladu sa članom 75 stav (2) Ustava Republike Rumunije nakon čega će biti prosleđen senatu u obliku u kojem su ga predlagači podneli.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260112/maja-sandu-glasala-bih-za-ujedinjenje-moldavije-sa-rumunijom-1194693087.html
rumunija
moldavija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
svet, svet – politika, rumunija, moldavija, ujedinjenje, nato, front, rusija, analize i mišljenja
svet, svet – politika, rumunija, moldavija, ujedinjenje, nato, front, rusija, analize i mišljenja
Iznenadni manevar Rumunije: Otvara li se podlo i na mala vrata – novi NATO front protiv Rusije
Eventualno ujedinjenje Rumunije i Moldavije stvorilo bi novo geopolitičko žarište između NATO i Rusije pošto bi služilo isključivo daljoj eskalaciji radi širenja sukoba koji se trenutno vodi na teritoriji bivše sovjetske republike Ukrajine, kaže za Sputnjik politikolog Dušan Ilić, naučni saradnik Instituta za evropske studije.
Zakonodavni predlog koji su podneli poslanici rumunske desničarske populističke stranke „S.O.S. Romanija“ o
ujedinjenju Rumunije sa Republikom Moldavijom usvojen je prećutno u Donjem domu parlamenta nakon isteka ustavnog roka od 45 dana. Ovaj predlog sada ide na glasanje u
Senat, koji je odlučujuća zakonodavna instanca u ovom postupku.
Ujedinjenje Rumunije i Moldavije otvaranje novog fronta prema Rusiji
Prema Iliću, ako doživimo ujedinjenje Rumunije i Moldavije možemo računati da je Ukrajina već završila svoje postojanje kao nezavisna država ili je njena vojska kapitulirala, a da su se Rumuni istakli kao novi Ukrajinci, odnosno kao nova NATO pešadija.
„U tom kontekstu
sukob bi bio
neminovan jer bi ga dodatno eskalirala i
Gagauzija imajući u vidu da bi pokušala da iskoristiti to svoje
pravo na otcepljenje u tom slučaju. A to rumunska strana, a prevashodno NATO ne bi dozvolio. Evo videli smo i
progon Evgenije Gucul koja je guverner Gagauzije proteklih godinu i po dana. Tako da u tom kontekstu pretpostavljam da bi bilo kakav konkretniji korak u tom smeru značio
proširivanje fronta i u tom delu Evrope.“
Kad je reč o proceduri ujedinjenja, Ilić objašnjava da Rumunija ima zaista komplikovan dvodomni sistem sa Senatom i Predstavničkim domom u kom Senat kao gornji dom parlamenta ima značajna ovlašćenje.
Međutim i ukoliko bi Senat izglasao odluku o ujedinjenju ona bi se zatim pretočila u zakon ali ni tada, imajući u vidu da je izvršna vlast zadužena za vođenje spoljne politike, vlada Rumunije ne bi bila obavezna da krene tim putem, dodaje Ilić.
To bi, da kažem bila neka vrsta pre deklaracije ili spiska lepih želja parlamenta Rumunije nego što bi zaista bio određeni okvir koji bi primoravao Rumuniju na tako nešto. S druge strane, imamo naravno i drugu stranu a to je Republika Moldavija, koja bi takođe bila strana u procesu pregovora o unifikaciji i u tom kontekstu parlament Rumunije bi bio čisto kao neka početna instanca u svemu tome. Ukoliko Senat, s druge strane odbije predlog, on se zatim vraća Predstavničkom domu koji o njemu donosi konačnu odluku. Međutim, čini mi se da je ovde jako važno da razumemo geopolitički kontekst.
Ispunjavanje dužnosti u okviru NATO
A to je da rumunska strana, bez obzira što to ide preko manje partije koja nema toliku snagu u parlamentu, na taj način ispunjava svoje dužnosti u okviru NATO bezbednosne arhitekture i vrši geopolitički a potencijalno i vojni pritisak na Rusiju u Pridnjestrovlju, smatra Ilić.
Imajući u vidu da rumunski nacionalisti kad govore o ujedinjenju Moldavije i Rumunije, misle na Moldaviju u njenim punim sovjetskim ili postsovjetkim granicama.
„Dakle, oni ne dovode uopšte u pitanje njen teritorijalni integritet i kada govore o potencijalno hipotetičkom prisajedinjenju Moldavije i Rumunije, oni smatraju da bi to moralo da se desi sa sve Pridnjestrovljem i Gagauzijom. Koja po Ustavu Moldavije, odnosno po specijalnom zakonu iz 1994. godine, u slučaju da Moldavija prestane da postoji kao nezavisna država, kao specijalna autonomna jedinica ima pravo na samoopredeljenje i otcepljenje. U tom kontekstu ovo je više vid geopolitičkog pritiska imajući u vidu i razvoj situacije na istočnom frontu, konkretno u Ukrajini. Tako da mislim da bi se ozbiljnije reperkusije mogle dovoditi ukoliko Kišinjev, odnosno Maja Sandu i njeni politički puleni u Kišinjevu budu krenuli tim putem. To bi zaista imalo nekih ozbiljnijih posledica“.
Naravno, ukoliko bi predlog o ujedinjenju sa Moldavijom bio pretočen u zakon imao bi svoju odgovarajuću posledicu u pravnom sistemu Rumunije, ali suštinski, vlada Rumunije bi to mogla da zaobiđe jer je zadužena za formulisanje spoljne politike, zaključio je Iliić.
Inicijativa je podneta Parlamentu Rumunije 14. aprila i dobila je negativno mišljenje vlade kao i Pravne komisije i Komisije za ljudska prava Donjeg doma parlamenta.
Međutim, zbog nesprovedene javne rasprave i glasanja u plenumu, smatra se da je predlog usvojen prećutno u skladu sa članom 75 stav (2) Ustava Republike Rumunije nakon čega će biti prosleđen senatu u obliku u kojem su ga predlagači podneli.
