Moskva: NATO i EU ne kriju težnju da vojno nadmaše i demonizuju Rusiju, raste rizik od sukoba
11:10 23.06.2026 (Osveženo: 12:10 23.06.2026)
© AP Photo / Mindaugas Kulbis
Pratite nas
NATO i Evropska unija ne kriju težnju da steknu vojnu nadmoć nad Rusijom i Kinom, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško novinarima na marginama 12. Međunarodnog naučnog i stručnog foruma „Primakovljeva čitanja“.
Rizik od vojnog sukoba između Rusije i NATO-a raste, primetio je on.
„Rusija ima dovoljno resursa za sopstvenu odbranu i spremna je za svaki razvoj događaja, uključujući i potpuno obezbeđivanje bezbednosti na zapadnim granicama“, poručio je diplomata.
Ako pročitamo sve fundamentalne strateške koncepte NATO-a, a sada i Evropske unije, tamo su napisane dve stvari, primetio je on.
„Prvo: NATO i EU postoje da bi osigurali zaštitu njihove (zlatne) milijarde ljudi svim vojnim, političkim i ekonomskim sredstvima koja su Zapadu na raspolaganju. I drugo: NATO teži da postigne superiornost ne samo u svim operativnim okruženjima, već na svim terenima ratovanja. To je u osnovi to. I vidimo rezultat ove politike: regionalna politika NATO-a i EU, odnosno kolektivnog Zapada, nije o stvaranju uslova za miran razvoj odgovarajućih zemalja, već o pomeranju geopolitičkih protivnika, među koje uključuju Kinu, Rusiju, a u drugim regionima Tursku i tako dalje po spisku“, rekao je on tokom plenarne diskusije.
On je ocenio da bi iznos vojnih rashoda Alijanse za pet godina mogao da dostigne 65 odsto od globalnih troškova odbrane.
Rusija nikada nije pretila ni NATO-u, ni EU, poručio je diplomata.
Militarizacija EU se sprovodi posredstvom kampanje ispiranja mozgova, čiji je cilj demonizacija Rusije, ocenio je Gruško.
EU nije zainteresovana za pregovore sa Rusijom
Pored toga, govoreći o rešavanju ukrajinskog sukoba, on je ocenio da Evropska unija očigledno nije zainteresovana za pregovore sa Rusijom o Ukrajini.
„Oni stalno govore o tome da Evropa treba da ima mesto za pregovaračkim stolom, ali ta želja nije pretvorena u praktičnu akciju. Štaviše, dobro je poznato da se unutar Evropske unije i dalje vode interne diskusije o tome ko će predstavljati Evropu u ovim pregovorima. Već samo to pokazuje da EU nije istinski zainteresovana za vođenje pregovora, čak ni u smislu stvaranja uslova za takve pregovore“, rekao je Gruško.
Prema njegovim rečima, jedan od uslova za početak takvih pregovora bio bi, pre svega, prekid vojne, finansijske i druge podrške kijevskom režimu.
„I drugo, sam stav koji Evropa zauzima i stalno iznosi isključuje je kao učesnika“, dodao je Gruško.
Ukrajina se koristi kao potrošni materijal u hibridnom ratu Zapada protiv Rusije, zaključio je on.
Odgovarajući na pitanje o medijskim izveštajima da je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pokušao da uspostavi kontakte sa Rusijom, Gruško je rekao da rusko Ministarstvo spoljnih poslova uopšte ne komentariše curenje informacija.
„Ali postoji jedno veoma ozbiljno pravilo kog se svi pridržavamo. Ako se sa partnerima dogovorimo o poverljivim kontaktima, pridržavamo se tih sporazuma. I ne komentarišemo ih“, dodao je zamenik ministra.
Prethodno je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da Evropska unija ne može da bude posrednik u sukobu oko Ukrajine jer podržava Kijev i nalazi se na njegovoj strani.
Izjava francuskog predsednika usledila je nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin 4. juna poručio da Evropska unija ne može biti posrednik u pregovorima o Ukrajini, jer posredovanje podrazumeva neutralnost.
Predsednik Evropskog saveta Antoniu Košta ranije je izjavio da sa liderima EU razgovara o pripremama za buduće pregovore sa Rusijom kada za to dođe odgovarajući trenutak.
Putin je prethodno naglasio da je Rusija spremna za razgovore sa Evropom, ali da ne žuri sa pokretanjem pregovora.
Pogledajte i:
