Veliko poniženje Velike Britanije: Kako je Tramp „smenio“ Starmera – za jedan dan
16:28 22.06.2026 (Osveženo: 16:40 22.06.2026)
© AP Photo / Isabel Infantes
Pratite nas
Tramp je još tokom svoje izborne kampanje rekao da će svi oni koji su mu radili o glavi i iza leđa, pre ili kasnije biti postavljeni na svoje mesto, a da će osvetu sprovesti na svoj način. U tom ključu treba tumačiti i javno ponižavanje britanskog premijera Kira Starmera, kaže za Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković.
Nedugo nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio kada će tačno britanski premijer podneti ostavku, Kir Starmer se povukao sa položaja, kao i sa mesta lidera Laburističke partije.
Manje od dvadeset i četiri časa nakon što ga je Tramp kritikovao da je podbacio i po pitanju energetike i po pitanju imigracione politike, Starmer se obratio javnosti, obznanio da nije više predsednik vlade, te da Endi Bernam treba da položi zakletvu kao novi premijer Velike Britanije.
Gordi Albion bušan sa svih strana
Nekada velika imperija, svetska velesila, danas pokušava da zakrpi postojeće pukotine kako ne bi dalje nastavila da tone, ističe Petričković. Kao nekadašnja kolonijalna sila, Britanija je navikla na jeftine energente, zbog čega je praktično samoj sebi isekla granu na kojoj je sedela kada je odlučili da uvede sankcije Rusiji i odrekne se njenih energenata.
Verovatno su očekivali drugačiji ishod u Ukrajini, te da će, po nekoj vrsti neokolonijalnog principa, zadržati poziciju koja im omogućava da na jeftinim energentima baziraju visok životni standard i političku stabilnost. Međutim, ističe naš sagovornik, bez ekonomske stabilnosti nema ni političke stabilnosti.
Tada dolazi do čestih promena vlasti i, bez obzira na to ko će biti na čelu Laburističke partije, ne očekujem suštinske promene. To će biti samo svojevrsni politički bajpas koji će omogućiti preživljavanje sistema, ali ne i povratak snage nekadašnje kolonijalne sile bez snažne ekonomije i snažne vojske.
Kada se tome dodaju migrantska kriza i svi ostali faktori koji se međusobno ukrštaju, teško je očekivati da će Starmerova zamena, ko god on bio, uspeti da učvrsti i stabilizuje situaciju. Bez jake ekonomije, jasne geostrategije i jeftinih energenata, nije moguće izgraditi stabilnu političku platformu ili čak samo održati nekadašnju.
Igra ima nova pravila
Petričković podseća na Trampova predizborna „obećanja“, odnosno najavu obračunavanja sa političkim protivnicima ili neistomišljenicima, rekavši da se sa njegovim dolaskom u Belu kuću odnos prema Evropi radikalno promenio.
Tramp je svakome na svoj način stavio do znanja da su pravila igre promenjena. U to spadaju i sve one dažbine i carine, kao i maltene naređivanje od koga će evropske zemlje ubuduće kupovati raketne sisteme. Američki predsednik je još ranije rekao da Evropljani, a u ovom slučaju Starmer, nemaju karte da bi za stolom sedeli ravnopravno s njim, rekao je Petričković.
On dodaje i to da je u nizu Trampovih poteza prema evropskim liderima vidljiva namera da takozvanu evropsku lokomotivu – Britaniju, Nemačku i Francusku – drži na određenoj distanci. Dakle, ne samo prema Britancima, već i prema Francuzima i Nemcima, Tramp se odnosi na način koji ponekad izlazi iz diplomatskih okvira, vrlo jasno im stavljajući do znanja da Evropa više nema onu ulogu i funkciju koju je nekada zavređivala.
Ono što je veoma značajno jeste da će se, u budućem razvoju događaja, taj odnos verovatno dodatno menjati. Ipak, ne treba biti naivan i misliti da će Amerika u potpunosti promeniti kurs, distancirati se od Evrope ili povući svoje NATO snage i podršku evropskim saveznicima. Međutim, paritet u odnosima biće drugačiji. On se neće odreći Evrope, jer mu je ona potrebna kao geografski prostor i važna geostrateška tačka. Ali, u svakom slučaju, pravila igre su se promenila.
Sa promenom odnosa snaga, gubljenja nekadašnjih pozicija, ali i poskupljenja energenata kao direktne posledica uvođenja sankcija Rusiji, Britanci su sebe doveli u zavistan i submisivan položaj prema Americi, ističe naš sagovornik.
Koga moraš da moliš, ne treba da ga ljutiš
Sve ove slabosti i nedostatke Velike Britanije zapravo najbolje potvrđuje činjenica da ona nije mogla čak ni da odgovori na verbalno poniženje, a kamoli da izgradi snažnu ekonomiju i vojsku.
Svaka vrsta reakcije prema Donaldu Trampu može skupo da košta. Postoji stara mudrost, prisutna u mnogim narodima: „Koga moraš da moliš, ne treba da ga ljutiš“ i upravo se iz te perspektive može razumeti ponašanje lidera poput Merca, Makrona i Kira Starmera. Oni mogu biti lideri u svojim zemljama i u evropskom političkom prostoru, ali kada je reč o Trampu i američkoj spoljnoj politici, njihov manevarski prostor je ograničen. Tramp je više puta jasno poručio da ga ne interesuju prethodno uspostavljeni odnosi sa pojedinim državama, već isključivo ono što smatra zaštitom američkih nacionalnih interesa, političkog integriteta i bezbednosti.
Ova politika se često sprovodi i na štetu interesa drugih država, pa i dojučerašnjih saveznika i koalicionih partnera – nema večnih prijatelja, postoje samo večni interesi, podseća Petričković. Ono što se nekada nazivalo kolektivnim Zapadom danas pokazuje ozbiljne pukotine i sve se svodi na staru izreku „nesta blaga, nesta prijatelja“, dodaje naš sagovornik.
Svi pomenuti lideri i njihove države mogu postati svojevrsna kolateralna šteta. Dok postoji podudarnost zajedničkih interesa i dok to odgovara Trampu i američkoj administraciji, oni će zadržati sadašnji status. Međutim, svaki pokušaj konfrontacije ili suprotstavljanja, nešto što su evropski lideri možda ranije mogli sebi da dozvole, u ovim okolnostima može biti kontraproduktivan. To se odnosi i na Starmera i na svakog drugog lidera koji bi pokušao da se suprotstavi Trampovim odlukama.
Ono što bude u interesu Amerike, prema Trampovom shvatanju politike, sprovodiće se bez previše obzira na reakcije saveznika, zaključuje Petričković.
Vlada Kira Starmera formirana je 5. jula 2024. godine, a do sredine juna 2026. godine 20 ministara je napustilo svoje pozicije u njoj, bilo ostavkom, bilo u okviru većih rekonstrukcija kabineta. To je najveći broj ministarskih odlazaka u tako kratkom periodu kod nekog britanskog premijera u novijoj istoriji. Među najznačajnijim imenima koja su otišla bili su Džon Hili ministar odbrane, Al Karns ministar za oružane snage i Ves Striting ministar zdravlja, a pored njih ostavke su podnosili i brojni mlađi ministri, parlamentarni sekretari i vladini funkcioneri.
Što se tiče premijera, u poslednjih deset godina Britanija ih je promenila šest – Dejvida Kamerona, Terezu Mej, Borisa Džonsona, Liz Tras, Rišija Sunaka i sada Kira Stramera.
Pogledajte i:
