Karletov potpis – kako je Brazil zaličio na Real /video/
© AP Photo / Petr David Josek
Pratite nas
Posle neubedljivog remija protiv Maroka (1:1) na startu Svetskog prvenstva, prvi ozbiljniji talas kritika stigao je na adresu Karla Ančelotija. Brazil je osvojio bod, ali nije ostavio utisak ekipe koja zna kako želi da igra. Napadi su bili predvidivi, Vinisijus Žunior odsečen od ostatka tima, a posed lopte često bez jasne ideje.
Samo nekoliko dana kasnije, protiv Haitija, slika je bila potpuno drugačija.
Pobeda od 3:0 sama po sebi ne mora da bude spektakularna vest kada igra Brazil protiv autsajdera grupe, ali način na koji je ostvarena otkriva mnogo više. Na terenu se prvi put jasno mogla prepoznati filozofija čoveka koji je tokom prethodne decenije osvojio gotovo sve što se moglo osvojiti sa Real Madridom.
Najveća promena bila je u ulozi Mateusa Kunje. Umesto klasičnog centarfora koji čeka loptu između protivničkih štopera, Kunja je konstantno napuštao poslednju liniju odbrane i spuštao se u međuprostor.
Time je stvarao višak u veznom redu, otvarao koridore za utrčavanja saigrača i povezivao igru između linija.
Brazil were in need of changes.
— Between The Posts (@BetweenThePosts) June 21, 2026
Ancelotti made them.
🇧🇷 🇭🇹 pic.twitter.com/1AzRa3ZKIb
Upravo taj detalj podsetio je na Real Madrid iz šampionske sezone 2023/24, kada je Ančeloti oko Džuda Belingema izgradio jedan od najefikasnijih napada u Evropi. Tada je Englez nominalno bio vezista, ali je zahvaljujući slobodi kretanja često završavao akcije kao drugi napadač.
Sada je Brazil dobio sličan mehanizam, samo prilagođen karakteristikama Kunje.
Rezultat je bio vidljiv gotovo odmah. Vinisijus Žunior, koji je protiv Maroka često ostajao izolovan uz aut-liniju, dobio je mnogo više lopti u prostoru. Brazil je svesno privlačio presing rivala, a zatim vertikalnim pasovima tražio svog najopasnijeg igrača. Upravo je Vinisijus bio glavna meta takvih akcija i igrač kroz kojeg je prolazio najveći deo napadačkih tranzicija.
Još jedan detalj koji podseća na Ančelotijeve najbolje dane u Madridu jeste asimetrija bekova. Dok je Daglas Santos imao slobodu da visoko napada i praktično postane dodatni vezni ili krilni igrač, Danilo je ostajao znatno dublje kako bi obezbedio ravnotežu ekipe.
Ancelotti's use of Cunha to pin the wide center back was a really good idea. When Cunha pinned the RCB and Raphinha pinned the RWB, Guimaraes received the ball in space and under no pressure. (1st image)
— Ron (@HalfSpaceRon) June 20, 2026
When Cunha pinned the LCB and Santos pinned the LWB, Vinicius got space and… pic.twitter.com/qRcRlr3Z4O
Takva struktura omogućavala je Brazilu da tokom napada izgleda kao tim sa trojicom pozadi i petoricom igrača u završnoj trećini. Posebno zanimljiva bila je i uloga Markinjosa. Kapiten Brazila bio je centralna figura u organizaciji igre, predvodeći tim po broju dodavanja, progresivnih pasova i ukupnoj uključenosti u posed lopte.
Uloga koju su u različitim fazama Ančelotijevog Real Madrida imali Toni Kros ili Antonio Ridiger sada je pripala štoperu Pari Sen Žermena. Naravno, Haiti nije protivnik na osnovu kojeg se mogu donositi konačni zaključci.
Međutim, ono što Brazil može da ponese iz ove utakmice jeste mnogo važnije od samog rezultata. Posle neubedljivog izdanja protiv Maroka, selekcija je prvi put pokazala jasne taktičke principe, prepoznatljive automatizme i strukturu koja nosi potpis Karla Ančelotija.
Ako je remi protiv Maroka otvorio pitanja, pobeda nad Haitijem ponudila je prve odgovore. A oni neodoljivo podsećaju na ideje koje su Ančelotiju donele evropsku titulu sa Real Madridom.
