https://lat.sputnikportal.rs/20260622/istrazujemo-sta-se-krije-iza-uvlacenja-belorusije-u-rat-napad-na-minsk-bio-bi-napad-na--moskvu-rusija-olivera-ikodinovic-1200587285.html
Istražujemo: Šta se krije iza uvlačenja Belorusije u rat? Napad na Minsk bio bi napad na – Moskvu
Istražujemo: Šta se krije iza uvlačenja Belorusije u rat? Napad na Minsk bio bi napad na – Moskvu
Sputnik Srbija
Eventualna eskalacija sukoba Kijeva i Belorusije ide u prilog Evropi koja bi, kroz pojačavanje tenzija i potencijalno uvlačenje Minska u ukrajinski sukob... 22.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-22T18:49+0200
2026-06-22T18:49+0200
2026-06-22T18:49+0200
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
svet
evropska unija (eu)
ukrajina
belorusija
vladimir zelenski
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
bezbednost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/10/1131619801_0:131:2501:1537_1920x0_80_0_0_cfb5136f4a1046bc7fae3e877f3d5415.jpg
Ruski eksperti smatraju i da ultimatum Zelenskog zapravo ima za cilj da pokvari mirovne pregovore sa Rusijom.Analitičari ističu da je Kijev već prešao sa reči na dela, a ukrajinski napad dronom na autobus sa decom iz Belorusije u ruskoj Brjanskoj oblasti očigledan je primer spremnosti Ukrajine na eskalaciju i pokušaj da se Minsk uvuče u rat.Samo nekoliko dana nakon tog napada Zelenski je uputio preteću poruku Minsku, dajući mu nedelju dana da povuče vojnu opremu raspoređenu duž granice sa Ukrajinom koja, kako se navodi, može biti korišćena za napade na ukrajinsku teritoriju. U suprotnom, tvrdi Kijev, Ukrajina će je sama „eliminisati“.Stručnjaci ocenjuju da Kijev svoje poteze sve više podređuje propagandni, s namerom da uvuče Belorusiju u sukob. U tom kontekstu, Zelenski nastoji da izazove incident u kome bi se Ukrajina prikazala kao „žrtva agresije“ i čime bi se politički i medijski opravdali dalji „uzvratni udari“ i potencijalno širenje rata.Osim toga, Zelenski računa i da će naterati Rusiju da povuče deo trupa sa fronta radi odbrane saveznika, kako bi se oslabila letnja ofanziva ruskih oružanih snaga.Rusija i Belorusija imaju pravo na zajedničku odbranuRusija ostaje glavni saveznik Belorusije, a dve zemlje čine i Saveznu državu, u okviru koje razvijaju tesnu političku, ekonomsku i vojno-tehničku saradnju.„Belorusija je saveznik Ruske Federacije i može da pomaže Rusiji onako kako smatra da je potrebno. Niko se ne buni što Poljska pomaže Ukrajini. Iako formalno ne učestvuje u ratu ona joj pruža pomoć. Isto čine i mnoge druge zemlje. Zašto bismo se mi zbog toga pravdali bilo kome? Kina, recimo, ume da objašnjava da ne pruža pomoć Rusiji, a sada se isto očekuje i od Belorusije. Zašto? Po mom mišljenju, treba prestati sa bilo kakvim opravdavanjima. Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti, rekao je da sva pravila i ograničenja kojih smo se pridržavali treba odbaciti, samo ne treba namerno nanositi štetu civilnom stanovništvu. U svemu ostalom treba delovati onako kako smatramo da je potrebno“, istakao je Svetov.Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je izjavio da je situacija na granici sa Ukrajinom dostigla „neviđeni nivo”. On je naveo da južna granica Belorusije, duga oko 1.500 kilometara, „gori kao nikada do sada”, uz poruku da će se, kako je rekao, provokacije i pokušaji uvlačenja Belorusije u rat „loše završiti” po one koji ih sprovode.Osim sa Rusijom i Ukrajinom, Belorusija takođe deli granicu od 1.250 kilometara sa članicama NATO – Letonijom, Litvanijom i Poljskom.Svetov ističe da Rusija i Belorusija, kao članice Savezne države, imaju puno pravo da koordinišu odbranu i pružaju jedna drugoj vojnu pomoć.„Danas su se pojavile i informacije da su Letonija, Litvanija i Estonija dozvolile ukrajinskim bespilotnim letelicama da koriste njihov vazdušni prostor. Ako je to tačno, zašto bismo se mi onda pravdali ako Belorusija pomogne Rusiji u ovim pitanjima?! Naravno, Zelenski pokušava da zaplaši Lukašenka. Zelenskom odgovara da se otvori drugi front. Na to je podsticao Gruziju, a sada pokušava da podstakne i Belorusiju. Međutim, sumnjam da ukrajinska vojska ima mogućnosti za kopneni sukob sa beloruskom vojskom. Donbas su već gotovo izgubili, ni tamo nemaju dovoljno vojnika, a sada bi još i Belorusijom da se bave. Ali, pretiti, blefirati to je već u stilu Zelenskog“, ocenjuje Svetov.Pored toga, ruski eksperti ukazuju da je ukrajinski lider već narušio odnose sa Poljskom, kojoj je poštom vratio Orden belog orla i smatra da bi eventualna konfrontacija ili agresivni potezi prema još jednom susedu dodatno oslabili odbrambene kapacitete Ukrajine i njenu ukupnu poziciju.Evropa podstiče eskalacijuNa pitanje kome bi mogla da odgovara nova eskalacija oko Belorusije, Svetov ocenjuje da bi to najviše išlo u prilog evropskim državama. On ističe da se Rusija i Belorusija na Zapadu često tretiraju kao jedinstven blok, uključujući sankcije i ograničenja u oblasti sporta i drugih međunarodnih aktivnosti, što pokazuje da se na njih gleda kroz zajednički politički i bezbednosni okvir.Svetov smatra da Ukrajina kroz političke kontakte sa Svetlanom Tihanovskom, liderkom beloruske opozicije u egzilu, i narativ o mogućoj ruskoj ofanzivi iz Belorusije pokušava da uvuče Minsk u ukrajinski rat, što se može tumačiti kao deo šire strategije pritiska i eskalacije u regionu.Govoreći o mogućem razvoju situacije oko Belorusije, sagovornik ističe da su mogući različiti scenariji, ali podseća da je Moskva jasno stavila do znanja da bezbednost Belorusije smatra pitanjem sopstvene bezbednosti. Zbog toga bi svaki potez usmeren protiv Minska, prema ruskom stavu, bio tretiran kao potez protiv Rusije i izazvao bi odgovarajuću reakciju Moskve.
https://lat.sputnikportal.rs/20260621/ratna-struja-na-zapadu-sada-pokasava-da-uvuce-u-oruzani-sukob-i--belorusiju-video-1200533798.html
ukrajina
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, analize i mišljenja, svet, evropska unija (eu), ukrajina, belorusija, vladimir zelenski, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, bezbednost, aleksandar lukašenko
rusija – politika, analize i mišljenja, svet, evropska unija (eu), ukrajina, belorusija, vladimir zelenski, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, bezbednost, aleksandar lukašenko
Istražujemo: Šta se krije iza uvlačenja Belorusije u rat? Napad na Minsk bio bi napad na – Moskvu
Eventualna eskalacija sukoba Kijeva i Belorusije ide u prilog Evropi koja bi, kroz pojačavanje tenzija i potencijalno uvlačenje Minska u ukrajinski sukob, pokušala da oslabi beloruski savez sa Rusijom i otvori novi front u regionu, ocenjuje ruski ekspert Jurij Svetov nakon zahteva Vladimira Zelenskog da Minsk „povuče opremu s granice sa Ukrajinom“.
Ruski eksperti smatraju i da
ultimatum Zelenskog zapravo ima za cilj da pokvari mirovne pregovore sa Rusijom.
Analitičari ističu da je Kijev već prešao sa reči na dela, a ukrajinski napad dronom na autobus sa decom iz Belorusije u ruskoj Brjanskoj oblasti očigledan je primer spremnosti Ukrajine na eskalaciju i pokušaj da se Minsk uvuče u rat.
Samo nekoliko dana nakon tog napada Zelenski je uputio preteću poruku Minsku, dajući mu nedelju dana da povuče vojnu opremu raspoređenu duž granice sa Ukrajinom koja, kako se navodi, može biti korišćena za napade na ukrajinsku teritoriju. U suprotnom, tvrdi Kijev, Ukrajina će je sama „eliminisati“.
„Pretnje na račun Belorusije čuju se već duže vreme. Pre otprilike mesec dana komandant snaga za bespilotne sisteme Ukrajine izjavio je da su na teritoriji Belorusije identifikovali 500 ciljeva po kojima mogu da izvedu udar u bilo kom trenutku. To je bila direktna i otvorena pretnja, a zatim su usledile pretnje od strane Zelenskog...“, navodi Svetov.
Stručnjaci ocenjuju da Kijev svoje poteze sve više podređuje propagandni, s namerom da uvuče Belorusiju u sukob. U tom kontekstu, Zelenski nastoji da izazove incident u kome bi se Ukrajina prikazala kao „žrtva agresije“ i čime bi se politički i medijski opravdali dalji „uzvratni udari“ i potencijalno širenje rata.
Osim toga, Zelenski računa i da će naterati Rusiju da povuče deo trupa sa fronta radi odbrane saveznika, kako bi se oslabila letnja ofanziva ruskih oružanih snaga.
Rusija i Belorusija imaju pravo na zajedničku odbranu
Rusija ostaje glavni saveznik Belorusije, a dve zemlje čine i Saveznu državu, u okviru koje razvijaju tesnu političku, ekonomsku i vojno-tehničku saradnju.
„
Belorusija je saveznik Ruske Federacije i može da pomaže Rusiji onako kako smatra da je potrebno. Niko se ne buni što
Poljska pomaže Ukrajini. Iako formalno ne učestvuje u ratu ona joj pruža pomoć. Isto čine i mnoge druge zemlje. Zašto bismo se mi zbog toga pravdali bilo kome? Kina, recimo, ume da objašnjava da ne pruža pomoć Rusiji, a sada se isto očekuje i od Belorusije. Zašto? Po mom mišljenju, treba prestati sa bilo kakvim opravdavanjima.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti, rekao je da sva pravila i ograničenja kojih smo se pridržavali treba odbaciti, samo ne treba namerno nanositi štetu civilnom stanovništvu. U svemu ostalom treba delovati onako kako smatramo da je potrebno“, istakao je Svetov.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je izjavio da je situacija na granici sa Ukrajinom dostigla „neviđeni nivo”. On je naveo da južna granica Belorusije, duga oko 1.500 kilometara, „gori kao nikada do sada”, uz poruku da će se, kako je rekao, provokacije i pokušaji uvlačenja Belorusije u rat „loše završiti” po one koji ih sprovode.
Osim sa Rusijom i Ukrajinom, Belorusija takođe deli granicu od 1.250 kilometara sa članicama NATO – Letonijom, Litvanijom i Poljskom.
Svetov ističe da Rusija i Belorusija, kao članice Savezne države, imaju puno pravo da koordinišu odbranu i pružaju jedna drugoj vojnu pomoć.
„Danas su se pojavile i informacije da su Letonija, Litvanija i Estonija dozvolile ukrajinskim bespilotnim letelicama da koriste njihov vazdušni prostor. Ako je to tačno, zašto bismo se mi onda pravdali ako Belorusija pomogne Rusiji u ovim pitanjima?! Naravno, Zelenski pokušava da zaplaši Lukašenka. Zelenskom odgovara da se otvori drugi front. Na to je podsticao Gruziju, a sada pokušava da podstakne i Belorusiju. Međutim, sumnjam da ukrajinska vojska ima mogućnosti za kopneni sukob sa beloruskom vojskom. Donbas su već gotovo izgubili, ni tamo nemaju dovoljno vojnika, a sada bi još i Belorusijom da se bave. Ali, pretiti, blefirati to je već u stilu Zelenskog“, ocenjuje Svetov.
Pored toga, ruski eksperti ukazuju da je ukrajinski lider već narušio odnose sa Poljskom, kojoj je poštom vratio Orden belog orla i smatra da bi eventualna konfrontacija ili agresivni potezi prema još jednom susedu dodatno oslabili odbrambene kapacitete Ukrajine i njenu ukupnu poziciju.
Evropa podstiče eskalaciju
Na pitanje kome bi mogla da odgovara nova eskalacija oko Belorusije, Svetov ocenjuje da bi to najviše išlo u prilog evropskim državama. On ističe da se Rusija i Belorusija na Zapadu često tretiraju kao jedinstven blok, uključujući sankcije i ograničenja u oblasti sporta i drugih međunarodnih aktivnosti, što pokazuje da se na njih gleda kroz zajednički politički i bezbednosni okvir.
Svetov smatra da Ukrajina kroz političke kontakte sa Svetlanom Tihanovskom, liderkom beloruske opozicije u egzilu, i narativ o mogućoj ruskoj ofanzivi iz Belorusije
pokušava da uvuče Minsk u ukrajinski rat, što se može tumačiti kao deo šire strategije pritiska i eskalacije u regionu.
„Odjednom se ponovo pojavila gospođa Tihanovska. Objavljuje da je formirana nekakva beloruska vlada koju ona predvodi. Odlazi u Poljsku ili Litvaniju, gde je zvanično primaju kao da je šef države. To znači da i dalje postoji nada da se u Belorusiji mogu izazvati unutrašnji potresi koji bi doveli do toga da ona prestane da bude saveznik Rusije. To je velika politička igra. U određenoj meri usmerena je i protiv Trampa. Tramp je pozdravio Lukašenka, poslao mu poklon, vode se nekakvi pregovori, a čak je najavljeno i otvaranje vazdušnog saobraćaja između Belorusije i Sjedinjenih Američkih Država. Evropljanima se to ne dopada. Lukašenko nije slučajno rekao da su prestali da ga nazivaju diktatorom. Nekada su ga zvali 'poslednji diktator Evrope’, a sada se taj izraz više ne koristi. Evropljanima to nije po volji. Njima je potreban Lukašenko koji će biti predstavljen kao diktator“, navodi Svetov.
Govoreći o mogućem razvoju situacije oko Belorusije, sagovornik ističe da su mogući različiti scenariji, ali podseća da je Moskva jasno stavila do znanja da bezbednost Belorusije smatra pitanjem sopstvene bezbednosti. Zbog toga bi svaki potez usmeren protiv Minska, prema ruskom stavu, bio tretiran kao potez protiv Rusije i izazvao bi odgovarajuću reakciju Moskve.
