https://lat.sputnikportal.rs/20260622/hodocasce-u-srce-srbije-duhovno-putovanje-kroz-veru-istoriju-tradiciju-koje--menja-iz-korena-1200534802.html

Hodočašće u srce Srbije: Duhovno putovanje kroz veru, istoriju, tradiciju koje – menja iz korena

Hodočašće u srce Srbije: Duhovno putovanje kroz veru, istoriju, tradiciju koje – menja iz korena

Sputnik Srbija

Hodočašće na Kosovo i Metohiju nije obično putovanje, već putovanje kroz istoriju, veru i tradiciju srpskog naroda. Svaki kilometar nosi posebnu težinu, a svaki... 22.06.2026, Sputnik Srbija

2026-06-22T16:15+0200

2026-06-22T16:15+0200

2026-06-22T16:15+0200

srbija

srbija

srbija – društvo

kosovo i metohija (kim)

manastir

hodočašće

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/15/1200535864_0:811:1013:1381_1920x0_80_0_0_8289cf839333648274cd08facc161341.jpg

Ovim rečima je Stefan Asanović, mladić koji je po poreklu sa očeve strane Pećanac, sa majčine Đakovčanin, opisao svoju nedavnu posetu svetinjama na Kosmetu u organizaciji Zavičajnog kluba Pećanaca, koji se kroz svoje aktivnosti kontinuirano trudi da očuva istorijsko pamćenje i podstakne interesovanje za ovaj neodvojivi deo Srbije.Putovanje koje po svom obimu, dinamici i intenzitetu doživljenog za sve koji se otisnu na njega, polako postaje tradicija i privlači sve veći broj onih koji se prvi put upoznaju sa svim onim što čini naš duhovni kod i izuzetno kulturno-istorijsko i versko nasleđe.Tako je ovog juna među 50-oro putnika, među kojima je bila i ekipa Sputnjika, bilo gotovo polovina onih koji nikada pre nisu imali direktan susret sa ovom svetom srpskom zemljom i koji verovatno u dobroj meri nisu ni znali šta mogu da očekuju. Ostatak grupe činilo je dosta mladih ljudi koji posle ’99. nisu odlazili što iz bezbednosnih razloga, što emocionalnih, jer nisu bili spremni na suočavanje sa bolnim sećanjima na domove i živote koje su napustili pre 27 godina. Bilo je i starijih putnika koji se vraćaju svom zavičaju, koji po energiji i volji da sve vide, obiđu i dožive, nisu zaostajali za mladima.Gazimestan – odsudna bitka koja traje i danasPrva stanica tog ranog oblačnog jutra bio je Gazimestan.Visoki, dostojanstveni i usamljeni kameni spomenik, podsećao je na sve što smo ikada znali i pročitali o toj, za srpski narod, odsudnoj bici kad smo se odlučivali između carstva nebeskog i zemaljskog.Znamo kako smo prelomili pre više od šest vekova i znamo kako smo opstali nakon toga. Nemoguće je otrgnuti se utisku da ni danas nije mnogo drugačije – ponovo se sudbina srpskog naroda lomi i prelama na tom istom prostoru.Gotovo svi smo se pobožno mirni i u tišini i znatiželjni zbog svega što nas tek čeka, popeli unutar spomenika do vrha.Ipak su nedaleko od mesta na kom smo stajali dve velike i ljute vojske ostale bez svojih vladara, a istorija krenula nekim tragičnim tokom, barem za srpski narod, bar za narednih par vekova.Znam sigurno da su mi pred očima iskrsle scene iz čuvenog filma „Boj na Kosovu“ i kako se srpske zastave mešaju i ukrštaju sa neprijateljskim i nastaje borba…koja i danas traje.Svetinje koje dočekuju širom otvorenih ruku Put nas je dalje odveo do manastira Gračanice, koja nas je sva graciozna i umivena kapima kiše i raskošna sa svojim rascvetalim bokorima raznobojnih ruža dočekala širom otvorenih vrata. Na našu veliku radost, imali smo priliku da prisustvujemo liturgiji koju je tog jutra služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije, a mi smo povremeno podizali poglede ka Simonidi i svetom Kralju Milutinu, kao da od njih očekujemo odgovore.Posle službe, toplo su nas dočekali i primili sestrinstvo manastira i Dragan Božović, kojima smo veoma zahvalni.Nakon toga, po prvi put u okviru putovanja Zavičajnog kluba, obišli smo manastir Draganac. Hram je posvećen Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu, nalazi se na valovitim brdima istočnog Kosova, u blizini stare tvrđave Novo Brdo. Manastir je smešten na 800 m nadmorske visine, okružen hrastovom šumom, na približno jednom hektaru površine, te smo se i njegovim geografskim položajem, ali i duhovnošću oduševili. Podjednako jak utisak na sve nas je ostavio izuzetno lep i topao doček bratstva koje je podelilo sa nama velike i mudre reči. Kao da smo kod najrođenijih. Uz trpezu i pesmu divne dece iz manastira, okrepili smo se, pustili suze, očistili duše i ispunili ih radošću što smo blagosloveni da to doživimo.Srpska Toskana – Velika HočaPoslednja stanica tog prvog dana bila je prestonica vina na tim prostorima – Velika Hoča u kojoj smo domaćinski dočekani svečano postavljenom večerom i ambijentom u okviru Vinice Petrović. Čest gost ovog autentičnog mesta je poznati austrijski književnik i nobelovac, Peter Handke, koji je objavio knjigu o Srbima koji ovde žive pod nazivom „Ptice kukavice iz Velike Hoče”. Handke je istaknuti prijatelj Srba i svedok istine o njihovom stradanju i kroz mural u jednoj od ulica.Ovog puta imali smo prilike da posetimo manastir Svetog arhiđakona Stefana iz 14. veka u kojoj nam je lokalni sveštenik ispričao najvažnije detalje.Takođe, posetili smo i kulu Lazara Kujundžića iz 19. veka, građenu u specifičnom stilu.Takođe, obišli smo i Muzej vina kao i porodičnu vinicu porodice Petrović, uz degustaciju vina koja greju dušu. U mestu se od davnina nalazi i vinica manastira Dečani.Izuzetno prijatan i bogat doček priredio nam je i vlasnik Vinskog kutka u Hoči Miroslav Manitašević, gde smo uz čuveni i preukusni šarski sir, meze, crveno i belo vino, do duboko u noć proveli nezaboravne trenutke uz priču, smeh i druženje.Najveći utisak od svega u Hoči je upravo narod koji tamo opstaje zahvaljujući neizmernoj veri u Boga, deca, njih nešto više od 400 koji sa osmehom na licu i toplinom u srcu dočekuju sve koji dođu da ih obiđu, promene im svakodnevicu i učine da, makar na kratko, imaju utisak da ih je mnogo više.Prizren – grad sa 365 crkava i manastiraSledeći dan započeo je posetom manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, gde je pored nas, liturgiji prisustvovao veliki broj vernika iz cele Srbije.Grob cara Dušana, kanjon Bistrice koja vijuga tik uz same zidine manastira i konaka, ostaci citadele na vrhu oštrih stena, neopisiv mir kojim to sveto mesto odiše, kao i bratski prijem starešine Mihaila, zasigurno dugo ostaju urezani u pamćenje i dušu.Bez obaveznog posluženja nakon službe u hladu vinove loze i čašice razgovora, nijedna poseta manastiru je nezamisliva.Na manje od tri kilometra odatle nalazi se Prizren posred koga Bistrica, kao prirodna međa, i deli i spaja duh starog i novog vremena. Nekadašnju carsku prestonicu krasi utvrđenje Kaljaja sa koje puca pogled na Bistricu, Metohiju, Paštrik, a ispod koje su se smestile i odolevaju i zubu vremena, ali i neprijateljima Bogorodica Ljeviška, Bogoslovija, crkva Sv. Đorđa, Sv. Nikole, Sv. Spasa.Prizren i danas, kao i vekovima pre odiše bogatstvom boja, kultura, religija, zanata, duha i svetinja. Zahvaljujući mnogim naporima, hramovi su u najvećoj meri obnovljeni.Jelena Vučićević, rodom iz Metohije, ostala je pod jakim utiskom od svega viđenog i izrazila je veliku zahvalnost organizatorima hodočašća.Ceo obilazak Prizrena upotpunila je i svojom originalnom pričom obogatila Jasmina Savić, rođena Prizrenka, koja nam je na ličnom primeru pokazala autentične elemente tradicionalne prizrenske, gradske nošnje, čijom proizvodnjom namerava da se bavi, te tako sačuva od zaborava neizostavan deo srpskog identiteta na ovim prostorima.Dragoj Prizrenki koja uvek učini da se u carskom gradu osećamo kao kod kuće, ovom prilikom Zavičajni klub je, kao mali znak pažnje i zahvalnosti, uručio ceger modne kuće Mati, specijalno izrađen prema motivima i simbolima Peći.Jasmina neguje bogatu tradiciju i kroz kulinarske specijalitete, pa smo se zahvaljujući njenim vrednim rukama nakon ručka zasladili prizrenskom tespeštijom, napravljenom po receptu bake naše domaćice s kraja 19. veka.Dečani – svetinja pred kojom se zanemiPrepuni utisaka, pošli smo dalje prema Visokim Dečanima, gde uvek ostanemo bez reči pred veličanstvenom lepotom monumentalne svetinje koja kao da večito lebdi između zemlje i neba i predstavlja našu neraskidivu vezu sa Bogom.Svečana večernja služba uz miris tamjana i svetlost sveća, poklonjenje moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog, osećaj dobrodošlice i blage reči manastirske bratije, učinili su da ovaj boravak duboko svi doživimo.Obilazak svetinja naročito su posebno emotivno doživele majka i ćerka Ivana i Ljiljana Labović iz Peći, koje su se u rodne krajeve otisnule nakon više od 30 godina.Nama je ovo putovanje za srce i dušu i veoma je emotivno, jer imamo osećaj da smo se nakon mnogo godina vratile kući, u našu Metohiju, priča Ivana.Drugi dan našeg putovanja završili smo u Peći, matici Zavičajnog kluba Pećanaca kao tački koja sve povezuje u skladnu i jedinstvenu celinu i kojoj se Pećanci uvek vraćaju.Pećka patrijaršija – svoji na svomeNedelju smo, kako i priliči, otpočeli liturgijom u Patrijaršiji koja je na sve ostavila poseban utisak. Da saznamo puno zanimljivosti o našoj majci Pećaršiji pobrinula se blaga i gostoljubiva sestra Irina, a u vekovnoj porti uz žubor Bistrice, vrhove Prokletija i neopisivi mir dočekali su nas posluženje i beseda koji su nam ogrejali i nahranili srce. Svoji na svome.Za nas, Pećance, posebna je radost i osećaj poklonjenja pred čudotvornom ikonom Bogorodice Pećke Krasnice.Sa svojim suprugom Nemanjom, takođe rođenim Pećancem, prvi put je prošetala ulicama rodnog grada i obećala da će sledeći put dovesti i svoje potomke.Nakon majke svih naših crkava uputili smo se u gradsku crkvu u centru grada, Mitropoliju, gde nas je, kao i mnogo puta pre, srdačno dočekao otac Dragan Radovanović i ispričao nam nešto više o njenoj istoriji. U samom gradu sveštenik i njegova porodica su jedino preostalo srpsko stanovništvo.Groblja kao svedoci zatiranja identiteta i postojanjaNeizostavan deo svake posete Peći i za mnoge izuzetno bolan i težak momenat je i obilazak pećkog groblja i pomen preminulim Srbima koji tu počivaju. Tu smo uz prisustvo oca Dragana omolitvili grobove naših voljenih, a oni koji su boravili po prvi put, mogli su da se uvere u tragičnu sudbinu naših grobalja na prostoru KiM, nakon ‘99. godine. Oni su nepobitni svedoci pokušaja zatiranja svakog traga postojanja srpskog življa.Lidija Obradović, dugogodišnji član Izvršnog odbora ZKP na ovo putovanje povela je i svoje dve prijateljice Beograđanke, kako bi im pokazala odakle je potekla.Vidno pod utiscima, Lidija je ispričala da joj izuzetno znači svaki trenutak i boravak u svetinjama, ali i da je prisutan bolan osećaj u Peći i na pećkom groblju.Kako bismo u potpunosti doživeli i oživeli uspomene na mnoge bezbrižne dane u našem gradu, obišli smo i divlju i veličanstvenu Rugovsku klisuru, pokazujući gostima prirodne lepote koje oduzimaju dah, isposnice na strmim liticama kao i sve ono što nas čini onima kakvi jesmo, što i dalje živi u nama.Put nas je dalje odveo do Vitomirice pored Peći i sestre Momirke, koja nam se uvek obraduje i srdačno dočeka.Svi smo sa divljenjem svedočili lepoti obnovljene crkve Sv. Luke, ali i vrednim rukama Momirkinim i brata Nenada koji joj je velika pomoć u uređenju porte, bašte i groblja.Nadica Bulatović iz Peći, iako lošeg zdravstvenog stanja, pošla je na put da bi, kako kaže, nahranila još jednom svoju dušu na našem svetom Kosovu i Metohiji.Devič – usamljeni svetionik vereNakon Vitomirice, uz pogled na prelepe metohijske predele, stigli smo i do krajnje tačke našeg putovanja, manastira Devič.U Deviču smo takođe boravili prvi put u okviru grupnih putovanja, ali sigurno ne i poslednji, jer nas je izuzetno dirnula slika svetinje u kojoj danas borave samo tri monahinje, a kojima znači saznanje da nisu same ni zaboravljene. Nakon poklonjenja pred moštima Svetog Joanikija Devičkog mogli smo da čujemo nešto više o samom manastiru. Organizatori su iskoristili priliku da monahinjama uruče novčani prilog, prikupljen tokom Večeri Pećanaca, održane u aprilu ove godine u Podgorici.Naše hodočašće približilo se kraju, te smo svi sa svojim mislima i osećajima tokom povratka za Beograd mogli da sumiramo utiske i razmenimo ih međusobno.Ovo hodočašće se ne može rečima opisati, vidno pod utiscima zaključuje Dejan, kome je ovo prva poseta Kosovu i Metohiji.Pozivamo sve da nam se pridruže na nekom novom duhovnom putu i osete tu posebnu dimenziju našeg identiteta, poručio je Bojović.

https://lat.sputnikportal.rs/20260329/samo-nam-sloboda-nedostaje-vapaj-dece-iz-enklava-sa-kosova-i-metohije-tokom-posete-beogradu-foto-1197440991.html

srbija

2026

Vesti

sr_RS

srbija, srbija – društvo, kosovo i metohija (kim), manastir, hodočašće