Srpski pisac koji je upravo osvojio – Francusku
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Međunarodni naučni skup u Francuskoj pokazao je da delo Gorana Petrovića ne samo da živi već zauzima važno mesto u evropskom književnom prostoru.
Gotovo godinu i po nakon smrti Gorana Petrovića, jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, Univerzitet u Strazburu bio je domaćin međunarodnog naučnog skupa posvećenog njegovom delu. Pod nazivom „Poetika književnog dela Gorana Petrovića: Frankofona recepcija i evropski kontekst“, skup je okupio slaviste, komparatiste, književne istoričare, prevodioce i profesore iz osam zemalja.
Organizatori su bili Univerzitet u Strasburu i Institut za književnost i umetnost iz Beograda, a skup je, prema rečima direktorke Instituta Svetlane Šeatović, samo prva etapa velikog međunarodnog projekta koji bi do 2030. godine trebalo da obuhvati i naučne skupove posvećene Miloradu Paviću i Danilu Kišu.
„Mi smo smatrali da je mnogo važnije da međunarodni naučni skup bude održan u Strazburu nego u Beogradu. Reč je o širem projektu koji je započet sa Goranom Petrovićem, a nastaviće se skupovima o Miloradu Paviću i Danilu Kišu. Institut se obavezuje da objavljuje zbornike radova, dok će skupovi biti organizovani u Strazburu“, kaže Šeatović.
Pisac koji je osvojio Francusku
Izbor Gorana Petrovića nije bio slučajan. Njegova dela u Francuskoj imaju izuzetnu recepciju još od početka dvehiljaditih. Romani su prevedeni na francuski jezik, a „Sitničarnica kod srećne ruke“ doživela je čak tri izdanja.
„Goran Petrović je po obimu recepcije u Francuskoj bio prirodan izbor. Njegova dela su od 2000. do 2021. godine doživela osam prevoda na francuski jezik. Bio je predložen za nagradu Luiza Vajs, učestvovao je u radu sa mladim piscima, a 2022. godine održao je dvanaest kreativnih radionica i dve velike konferencije u Strazburu“, podseća Šeatović.
Upravo zbog toga među učesnicima skupa nisu bili samo naučnici iz Francuske, već i profesori sa Sorbone, univerziteta iz Italije, Austrije, Grčke, Bugarske, Meksika i Bosne i Hercegovine.
„Srpski Borhes“
Možda najzanimljiviji deo skupa bio je omaž posvećen Petroviću, tokom kojeg su strani profesori i njegovi prijatelji pokušali da objasne zbog čega ih njegovo delo toliko privlači.
„Profesor Paskal Milar nazvao je Gorana srpskim Borhesom, odnosno Borhesom srpske kulture. To je bila jedna od najzanimljivijih percepcija njegovog dela“, navodi Šeatović.
Strani istraživači posebno su isticali Petrovićev odnos prema vremenu i prostoru, njegovu alegoriju, melanholiju i složene fantastičke konstrukcije.
„Ključna reč bila je upravo njegov poetski i alegorijski svet. Tema vremena i prostora, način na koji ih prepliće, fascinira strane istraživače. To su elementi fantastike, eksperimenti sa prostorom i vremenom, zbog čega se i pojavila paralela sa Borhesom.“
Na skupu su predstavljena istraživanja koja su vizuelno prikazivala složene vremenske spirale i narativne tokove Petrovićevih romana.
„Elena Georgijeva govorila je o vremenu i prostoru u njegovim romanima kroz model spirale i obrnutog peščanika. Fascinantno je kako se vremena prepliću, kako se ulazi iz jednog vremena u drugo, kako se sve povezuje u jedinstvenu književnu tkanicu.“
Humanost koja je ostala u sećanju
Pored književnog dela, učesnici skupa govorili su i o ličnosti Gorana Petrovića.
„Za njih je Goran bio čovek koji – kako se moglo čuti - ne brine samo o jednom maslačku, već o šumi maslačaka. To je metafora koju su koristili da opišu njegovu skromnost i humanost.“
Šeatović podseća na događaj koji je ostavio snažan utisak na njegove francuske domaćine.
„Na jednoj konferenciji studentkinja je briznula u plač govoreći da želi da se vrati u Srbiju. Goran je petnaest minuta razgovarao samo sa njom i nije nastavio program dok je nije utešio. Francuzi su upravo tu vrstu humanosti posebno isticali.“
Prevod kao umetnost
Posebno mesto na skupu zauzeo je prevodilac Gojko Lukić, čovek kojem francuski čitaoci duguju susret sa Petrovićevim svetom.
„Gojko Lukić je ključna osoba kada je reč o francuskoj recepciji Gorana Petrovića. On je govorio da je za pojedine Goranove reči bilo potrebno pronaći desetine nijansi i sinonima kako bi se sačuvalo značenje originala.“
Njegovo pismo pročitano tokom omaža bilo je jedan od emotivnih vrhunaca skupa.
Danilo Kiš među kontinentima
Tokom skupa potvrđena je i odluka da jedna sala Univerziteta u Strasburu ponese ime Danila Kiša, nekadašnjeg lektora tog univerziteta.
„Skup se održavao u salama koje nose imena kontinenata – Afrika, Azija, Amerika.
Jedan kolega je rekao da nam sada još samo nedostaje brod kojim ćemo putovati između njih. A između tih kontinenata uskoro će se smestiti i Danilo Kiš.“
Kulturna diplomatija
Za Svetlanu Šeatović značaj ovog skupa prevazilazi književnost.
„Ovde je reč i o kulturnoj diplomatiji. Svaki odlazak na međunarodnu konferenciju na kojoj govorimo o našim piscima predstavlja jedan oblik kulturne diplomatije. Ta diplomatija otvara mnoga vrata koja bi se teško otvorila na druge načine.“
Posebno ističe da je Goran Petrović ostavio snažan utisak na univerzitetsku javnost u Francuskoj.
„Njegova čitanost je neverovatna. On je ostavio utisak čoveka na najvišem mogućem nivou, i u etičkom i u estetskom smislu. Ako pomisle da smo kao narod upola onoga što je bio Goran Petrović, onda smo uradili dobar posao.“
Zbornik radova sa skupa očekuje se naredne godine, a već su u toku pripreme za novi međunarodni skup posvećen Svetlani Velmar-Janković. Time će, kako ističu organizatori, biti nastavljen projekat predstavljanja srpske književnosti u evropskom i frankofonom kontekstu.
