Dođi, vidi i oseti! Skromna, ali moćna misija: Ostavlja dubok trag u duši - od Avale do Prizrena
14:22 21.06.2026 (Osveženo: 16:03 21.06.2026)
© Sputnik / Senka Miloš
Pratite nas
Autobus pun studenata sa natpisom "Prizrenska duhovna škola", pre devet godina uputio se prvi put na Kosovo i Metohiju. I ovog leta će odvesti mlade da upoznaju svoju istoriju, kulturu i veru. Ova škola danas je velika porodica puna ljubavi. Njene kuće, crkve i manastiri primiće ove godine više od 600 studenata i đaka u četiri eparhije, u dve države.
Kada je poveo prvu grupu studenata na Kosovo, tada veroučitelj Pete beogradske gimnazije, danas sveštenik, starešina paraklisa Svetog Jovana Zlatoustog u Studentskom gradu, Darko Nikolić, nije slutio kakve će razmere poprimiti njegova skromna misija:
„Želja mi je bila da mladi vide, upoznaju srpske manastire, upoznaju ljude koji žive u južnoj pokrajini, da osete kako im je, kakav im je život, a posebno koliko im je jaka vera. Važno je na tom mestu učestvovati u molitvenom životu. Želeo sam da pokušaju da vide sebe iz perspektive večnosti“, kaže otac Darko.
Danas je okupljanje oko Duhovne škole velika misija sa blagoslovom patrijarha srpskog Porfirija, koja se ovog leta odvija i na prostoru arhiepiskopije beogradsko – karlovačke.
Iako je reč o duhovnoj školi, prisustvovanje liturgiji nije bilo obavezno, ali Nikolić kaže da izvan liturgijskog konteksta i koncepta, razumevanje smisla našeg duhovnog nasleđa, istorije i kulture nije moguće.
© Foto : Milan Andrić
Sa veroučiteljima prvi put na Avalu
Po prvi put beogradski osnovci boraviće sa svojim veroučiteljima u kampu „Šuplja stena“ na Avali. Prva grupa na beogradsku planinu stiže već u sredu 23. juna i ostaje nedelju dana, biće ih pedesetoro.
U narednih mesec dana oko 200 učenika će biti u prilici da uživa i uči u atmosferi koja je podsticajna za razvoj i koja će omogućiti deci od trećeg do petog razreda da mnogo nauče o svom gradu, Avali, svojoj zemlji, ali i o svojoj veri.
„Bićemo gosti Centra dečijih letovališta, trudili smo se da zajednički osmislimo program, sadržaje koji su potpuno novi, zanimljivi i edukativni, koji omogućavaju da na nov i drugačiji način od onog koji su imali prilike da steknu u školi nauče mnogo toga, a što je moguće naučiti samo kroz neposredno iskustvo. Očekuje ih druženje sa drugom decom, učestvovanje u životu Crkve i bogosluženju, ali i posećivanje značajnih istorijskih i duhovnih mesta avalskog kraja“.
Duhovna škola Soko Grad
Deo mališana iz beogradskih škola otići će put manastira Soko Grad, tamo ih očekuje druženje sa vršnjacima iz Šapca, Loznice i drugih mesta Eparhije šabačke.
Drugu duhovnu školu za osnovce organizuje Eparhija šabačka u saradnji sa Arhiepiskopijom beogradsko-karlovačkom. Takođe počinje 23. juna i traje punih pet nedelja, u pet smena. Ovo je treća godina da se ova škola organizuje u manastiru, sa blagoslovom vladike Jeroteja.
„I oni će imati priliku da saznaju mnogo o svojoj veri, kulturi i istorijskim znamenitostima. Kroz ovu školu će proći 250 učenika, upoznaće ceo kraj, prirodu i manastire. Za razliku od dece na Avali, oni će biti smešteni u manastirskom konaku, a to je za decu posebno iskustvo, kao i svakodnevna bogosluženja u svetinji. Pored klasične edukacije i sportskog programa, imaće i mala poslušanja, brinuće o posebnom okruženju u kome borave“, objašnjava nam otac Darko.
U manastiru Svete Ane sa igumanijom, mati Pavlom i sestrama
© Sputnik / Senka Miloš
Studenti u Prizren, kao domaćini
Prizrenska duhovna škola, deveta po redu, ove godine biće posebna, pohađaće je studenti koji su se prvi put prijavili da učestvuju u ovoj neobičnoj ekskurziji, koja stvara neraskidive veze sa svima koje na tom putu sretnu, ali i oni koji su kroz nju već prošli.
Oni dolaze posebnim autobusom i neće biti gosti, već domaćini. U carskom gradu Prizrenu, uz blagoslov vladike raško-prizrenskog Teodosija, biće domaćini slave u Crkvi Svete Nedelje, 20. jula. Velika čast i jedinstven događaj:
„Zaista je velika čast da studenti budu domaćini slave. Tako na neposredan način ostaju u Prizrenu, kao domaćini. Ideja je da osete da im je taj prostor blizak, da su oni tu zaista domaći, svoji na svome i da proslavljajući slavu u crkvi koju je podigao Kraljević Marko osete da su upravo oni čuvari svog duhovnog i kulturnog nasleđa“, kaže otac Darko i dodaje da je povodom slave planirano i nekoliko zanimljivih programa u Prizrenskoj bogosloviji.
Uspomena iz Dečana - sa igumanom Savom i bratijom
© Foto : Sputnjiku ustupila Anđelija Stanimirović
U zemlju Svetog Save i Svetog Vasilija
Letnja duhovna škola ostavlja trajan trag u duši svakog mladog čoveka koji kroz nju prođe. Zato Škola ima i jedan problem, svi žele ponovo u školu koja svakog jutra počinje molitvom, posebno u onu koja vodi kroz zemlju Svetog Save i Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoškog.
Vladika zahumsko-hercegovački Dimitrije, sveštenici ove eparhije, a posebno veroučitelji sa nestrpljenjem očekuju studente početkom avgusta. Spremili su im sjajan program obilaska manastira i susrete sa duhovnicima, od Trebinja, preko Dubrovnika do Mostara i Prebilovaca koji su za ovu školu veoma važni, kao mesto stradanja i vaskrsenja.
„Škola podrazumeva ono „dođi i vidi“, da budeš učesnik iskustva. Da čuješ, vidiš i doživiš. Da osetiš. To nije nešto što čitaš u knjigama ili na internetu, već nešto što zaista osetiš. A kada nešto osetiš, onda to usvojiš, prihvatiš kao svoje, bolje razumeš i više ceniš“, objašnjava ovaj sveštenik želju studenata da se vrate na svako mesto na koje ih je odveo.
Jedinstveno iskustvo velike porodice
Otac Darko nije sam u ovoj velikoj misiji, tu su i omiljeni veroučitelji Nemanja Protić i Dragan Budimlija, omiljeni sveštenik, duhovnik na putovanjima, otac Marko Kojić, a velika podrška misiji je i vladika Ilarion, vikarni episkop novobrdski, koji je redovan na tribinama, duhovnim i svetovnim razgovorima, svakog utorka u paraklisu u Studenjaku.
Najveći utisak ove misije jeste da svi koji prođu kroz ove škole ostaju povezani kao jedna velika porodica. Očigledno je da je iskustvo koje steknu jedinstveno:
„Ono menja čoveka. Zato je potpuno prirodno da oni koji učestvuju u takvom iskustvu jedni druge prepoznaju kao sebi bliske, bolje se razumeju, dele iste vrednosti i iste ciljeve. To je velika stvar. Postaju učesnici života Crkve, ali i nose narodno i nacionalno predanje koje smo kroz istorijska iskušenja pomalo zaboravili. Potrebno je da ga ponovo pronađemo i upoznamo, kako bismo kroz njega bolje upoznali i same sebe“, zaključuje jerej Nikolić.
