Biciklom na Rusiju: Nemci ne mogu ni sami sebe da odbrane a spremaju se za – pohod na istok
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Pratite nas
Nemačka u propagandnom aspektu hibridnog rata EU i NATO protiv Rusije želi da prikaže rusku državu i vojsku kao agresorsku organizaciju koja hoće da ugrozi mir i bezbednost nemačkog, ali i svih drugih naroda u zapadnoj Evropi. To je čista zamena teza i čini se da Rusi džabe nude argumente, dokaze i izjave da nemaju nameru da tako nešto čine.
Ovako general-major u penziji i predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač komentariše izjavu komandanta nemačkog vazduhoplovstva, general-potpukovnika Holgera Nojmana koji je rekao da je Nemačka spremna da se bori „već noćas“ protiv Rusije, i to napadom na Kalinjingrad, Sankt Peterburg, ruske vojne objekte na Kolskom poluostrvu i Crnom moru.
Nojman je dodao da će Nemačka, kao članica NATO-a, sigurno ući u rat ako Rusija napadne bilo koju državu članicu alijanse. Ukoliko dođe do ruskog napada, Nemci će, kaže, braniti „svaki santimetar“ NATO-a.
Opasnost postoji, ali samo u njihovim glavama
Uprkos brojnim izjavama i višegodišnjem ubeđivanju Evrope da Rusija nema ni najmanju nameru da napadne bilo koju zemlju starog kontinenta, sem u samoodbrani, Nemci su počeli aktivno da se pripremaju. Kovač smatra da to više nije stvar ubeđivanja, jer ne postoji ništa što bi bilo koji zvnaičnik Ruske Federacije mogao da kaže pa da ubedi Nemce da nema potrebe za ubrzanom militarizacijom.
Oni jasno znaju da Rusija ne namerava da izvrši bilo kakav napad, niti na Evropu, niti na snage NATO-a, niti na Nemačku. Radi se o tome da je upravo Nemačka uspostavila osnove strategije zasnovane na pozicijama militarizacije, koju koristi u funkciji izgradnje takvog javnog mnjenja i podrške militarizaciji Nemačke, jer znaju da bez podrške naroda neće moći da ulažu onoliko sredstava koliko već ulažu, odnosno koliko planiraju da ulažu. U narednom periodu ti koraci će biti sve izvesniji, u smislu još odlučnijeg nastupanja, dok god bude ova vlast na pozicijama na kojima i jeste, kaže Kovač za Sputnjik.
On smatra da je žalosno to što nemačko društvo nema masovniji otpor ka ovakvoj politici koja je za nepunih pet godina iz pozicije potpunog suprotstavljanja ratu u Ukrajini i pristajanja samo na minimalne obaveze proistekle iz zajedničkih odluka NATO-a, poput davanja ćebadi, šatora i medicinske opreme, došla do toga da izrađuje zajedničke vojne programe i projekte sa ukrajinskim oružanim snagama, da govori o razvoju nuklearnog programa, o istraživanju kosmosa za vojne potrebe i o sve otvorenijem neprijateljskom odnosu prema Ruskoj Federaciji.
Takođe je bitno uočiti momenat promene u njihovoj strategiji: oni ne samo da žele da spremaju svoju vojsku i narod za neki projektovani budući rat, nego sve više, kroz instrumente NATO-a i EU, žele da uvuku druge države i narode u taj koncept ofanzivnog odnosa prema Rusiji.
Ono što je indikativno jeste da Nemci preduzimaju niz radnji u pojedinim regionima kako bi provocirali rusku vojsku i državu — od Baltičkog mora, preko ugrožavanja međunarodnih plovnih puteva, ruskih investicija u tom regionu ili prevoza energenata. Sve se stavlja u funkciju negativnog odnosa prema Rusiji, kaže naš sagovornik, uključujući i upotrebu dronova Ukrajinskih oružanih snaga sa teritorija drugih država članica NATO-a, pogotovo baltičkih, sa kojih se gađaju ciljevi na severu Ruske Federacije.
Kroz takvo delovanje sa teritorija NATO država može se isprovocirati odgovor ili dejstvo ruske vojske, a onda bi se to prikazalo pred nemačkom ili nekom drugom javnošću kao konačna realizacija onog na šta su ih sve ove godine upozoravali.
Koliko je zapravo jaka nemačka vojska?
Nemačka je teško podnela sankcije koje je sama uvela Rusiji po pitanju energenata, mnoge svoje fabrike su sa ponosom uništili, okrećući se zelenoj agendi, a čuvene fabrike poput Folksvagena se zatvaraju. Kovač tvrdi da Nemci danas nisu vojno sposobni da uđu u bilo koju vrstu sukoba sa Rusijom – ni u materijalnom, ni u ljudskom, niti u bilo kom drugom. Međutim, u medijskom i finansijskom smislu oni čine sve neophodne pripreme da se ubrza proces militarizacije, u smislu otvaranja novih fabrika.
Nemci smatraju ovaj period neophodnim za izvršavanje priprema za njihov projektovani rat, koji predviđaju za 2029. i 2030. godinu. U suštini, to je deo njihove strategije da do tada, ukoliko mogu, održe ukrajinske oružane snage u životu, učine ih efektivnim za delovanje na što većoj teritoriji Ruske Federacije kako bi ugrozili moral ruskog naroda i podstakli nezadovoljstvo ruskim političkim i vojnim rukovodstvom. Cilj je da implementiraju sumnju ruskog naroda prema tom rukovodstvu i uopšte prema ciljevima Specijalne vojne operacije.
Nemci, ali i drugi Evropljani, spremaju se upravo za ovaj scenario i svesni su toga da nisu moćni. Isto tako, dodaje Kovač, oni nastoje da na svojoj strani zadrže Amerikance do tog trenutka, odnosno dok ne izgrade potrebnu infrastrukturu, svesni toga da se Amerika distancira od njihovog projektovanog rata.
Lekcije iz istorije
Možda Nemci trenutno nisu spremni za rat protiv Rusije, ali je kroz istoriju bilo trenutaka kada su to bili, međutim, i tada su, uprkos snazi i opremljenosti – gubili od Rusa. Rusija danas ne stoji sama i izolovana nasuprot Zapadu, ima saveznike u Kini, Indiji i mnogim drugim zemljama. Ipak, Nemci kao da nisu osvestili u svojim glavama sva geopolitička dešavanja i promenu odnosa snaga u svetu.
Agresivni i militantni narodi i države, a Nemačka to zasigurno jeste, pa i Velika Britanija, a u dobroj meri i Francuska, pri donošenju takvih odluka ne ponašaju se racionalno. Od Napoleona pa do danas, mnoge te umišljene evropske imperije smatraju da su i dalje ostale ono što su nekad bile u istoriji, pa i pored toga što su često izlazile iz tih sukoba kao poražene. One smatraju da dolazi neko bolje vreme za njih, vreme revanša, i da ishod budućeg rata ne bi ličio na prethodne.
Do Drugog svetskog rata najverovatnije ne bi ni došlo da su se Nemci racionalno ponašali prema ishodima Prvog svetskog rata, tvrdi Kovač. Međutim, dodaje on, treba razumeti i to da, nažalost, u političkim strukturama ima puno iracionalnih ljudi koji se uopšte ne bave analitikom istorijskih iskustava, niti ih implementuju u aktuelne politike i strategije.
Racionalno gledano sa strane, sve te pripreme za neki konvencionalni rat protiv nuklearne sile, koja ima ogromnu nadmoć i u konvencionalnim sredstvima, a kamoli u nuklearnim, jesu iracionalne i ne odgovaraju nekom razumnom ponašanju u današnjem vremenu. Međutim, tako je kako je.
Kovač smatra da se iz ove krize, koja sve više dobija ubrzanje, može naslutiti da nema nekog povoljnog izlaza dok se određene političke elite ne urazume, bilo pod pritiskom sopstvenog društva i civilnog sektora, ili pod pritiskom posledica koje mogu nastati uvlačenjem drugih država iz Evrope u ovaj rat u Ukrajini.
Migrantskim biciklom na Rusiju
Mnogi stručnjaci smatraju da će ogroman broj migranata koje je Nemačka prihvatila suštinski služiti ne samo kao topovsko meso, već i kao značajna snaga u njihovoj vojsci, koju nameravaju da obrazuju i upotrebe u ratu protiv Rusije. Kovač podseća da su mnogi analitičari još u jeku migrantske krize pričali o tome ko se to tačno pojavljuje u migrantskim kolonama i sa kojim ciljem, razmatrajući ne samo privrednu i demografsku dimenziju, već i vojnu.
Današnji Nemci, rođeni i odrasli u Nemačkoj, jedva su spremni da neposredno brane svoju državu, a kamoli da izvode bilo kakve ofanzivne operacije prema drugima, ističe general-major.
Iza političkih kulisa kolektivnog Zapada rezonovalo se na taj način da iz zemalja trećeg sveta, odakle dolaze migranti, treba podsticati migracione procese. Ne ulazeći u to kako je to činjeno i da li su to bili dirigovani procesi, Kovač kaže da kao činjenica ostaje da je Evropu, a najviše Nemačku, naselio ogroman broj mladih, vojno sposobnih muškaraca kojima se vrlo lako dodeljuju državljanstva, a oni pretvaraju u građane Nemačke. On smatra da će u narendom periodu dobiti i druge primamljive uslove koje nigde drugde u nemačkoj privredi neće moći da ostvare – ponudiće im takve vojne plate i zarade da neće imati kud nego da postanu vojnici.
Verujem da ćemo u narednom periodu gledati proces ubrzane socijalizacije migranata kroz vojne programe i projekte, kao i njihovo učešće u nemačkim oružanim snagama, ali verovatno i u nekim drugim državama zapadne Evrope. Međutim, to je promašena strategija — pripremati velike vojske za konvencionalni rat u situaciji kada su predsednik Ruske Federacije Putin, kao i njegovi saradnici, u više navrata istakli da rat sa takvom Evropom, odnosno tom zapadnom Evropom oličenom u evropskom NATO-u ili Evropskoj uniji, ne može proći bez upotrebe nuklearnih sredstava. To je sasvim opravdana i razumljiva odluka sa ruske strane, jer bi, protiv tolike mase migranata obučenih u NATO uniforme, slanje sopstvenih vojnika da stradaju bilo neodgovorno.
Nuklearno oružje jeste sredstvo koje bi sigurno poslužilo za otrežnjenje onih političkih elita koje prave ili planiraju da prave bilo kakve sumanute poteze po pitanju započinjanja konvencionalnog rata koji bi „iscrpljenu Rusiju“, po njihovom mišljenju, bacio na kolena, vojno je porazio, pa potom dezintegrisao kao složenu državu na više državica, što su zapravo i bili početni planovi kolektivnog Zapada, zaključuje Kovač.
Pogledajte i:
