https://lat.sputnikportal.rs/20260620/zasto-se-u-srbiji-ne-shvata-da-je-otpad-veliki-izvor---energije-i-zarade-video-1200502012.html

Zašto se u Srbiji ne shvata da je otpad veliki izvor - energije i zarade /video/

Zašto se u Srbiji ne shvata da je otpad veliki izvor - energije i zarade /video/

Sputnik Srbija

Edukacija od malih nogu i informacija o tome šta je otpad, angažovanje lokalne samouprave, ali i oštrija kaznena politika koja se i sprovodi, uslovi su bez... 20.06.2026, Sputnik Srbija

2026-06-20T13:34+0200

2026-06-20T13:34+0200

2026-06-20T13:34+0200

ekonomija

ekonomija

srbija – ekonomija

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/14/1200512459_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_aec71c3ffde2060878e852b4c75e72e7.jpg

Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazala stručnjak za energetiku Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana koji je bio organizator nedavne konferencije „Otpad-bogatstvo koje bacamo“.Ta tema je nedovoljno prisutna u medijima i našoj javnosti iako debelo zaostajemo za najvećim brojem država u Evropi u kojima se na otpad gleda potpuno drugim očima nego što je to u Srbiji.I grejanje i strujaKada bismo ovih dana anketirali Beograđane verovatno bi mali broj znao da se oko 160.000 njih greje na otpad, a oko 80.000 dobija struju iz istog izvora. Zahvaljujući spalionici u Vinči otvorenoj novembra 2024. godine od 640.000 tona otpada koliko žitelji prestonice proizvedu godišnje, 340.000 tona se koristi za stvaranje toplotne i električne energije.Širom Srbije se godišnje napravi oko tri miliona tona komunalnog otpada od koga čak oko 80 odsto završi na ogromnom broju nesanitarnih deponija.Prema Strategiji upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine urađeno je samo 11 od 27 regionalnih sanitarnih deponija. A u zemljama EU gotovo i ne postoje klasične deponije, a uz Švajcarsku, najrazvijenija po tom pitanju, Austrija već dvadesetak godina ne zna za njih, jer smeće tretira kao resurs iz koga dobija energiju. U toj zemlji prva spalionica otpada profunkcionisala je još 1963. Danas ih samo Beč ima četiri koje recikliraju više od milion tona otpada.Putniković kaže da se pominje cifra između tri i četiri hiljade divljih deponija, ali da ona misli da ih niko nije zapravo ni izbrojao. Pored svakog naselja imamo neku divlju deponiju, čak i oko Beograda prigradska naselja nemaju gde da odvezu svoj otpad, kaže ona. Rekama nam pliva svakakva vrsta smeća, tu i tamo se jave neke firme ili organizacije koje skupe volontere i nekoliko puta godišnje skupe otpad. To je za pohvalu, ali je daleko od potrebnog, kaže ona.„Mislim da bi trebali svi mnogo više da radimo na tome, da naučimo decu od malih nogu, jer tako ćemo kao društvo postati ekološki osvešćeni, zaista, da se ne baca, da taj otpad može da se koristi. Mi smo konferenciju nazvali - Otpad bogatstvo koje bacamo, jer u svakodnevnom tom kućnom otpadu ima puno toga što može da se reciklira. Da bi se recikliralo, da bi se sprovela ta cirkularna ekonomija, potrebno je najpre da se napravi jedan sistem sortiranja otpada“, ističe Putnikovićeva.Po podacima Eurostata, Beč je treći među evropskim prestonicama po stopi odvajanja otpada, iza Talina i Luksemburga. Građani su obavezni da u posebne kontejnere odlažu papir, staklo, plastiku i biološki otpad. Takođe, postoje jasna pravila za odlaganje baterija, lekova i ulja, a glomazni i opasni otpad idu na posebne lokacije. Posebna služba nadgleda poštovanje propisa i izriče kazne za nepravilno odlaganje. Prihodi od kazni koriste se za održavanje čistoće grada.Gde su kontejneriKod nas smo, međutim, još daleko od obične informisanosti da otpad treba razvrstavati, čemu ne doprinosi ni lokalna vlast. Na vrlo malom broju lokacija se mogu naći posebni kontejneri za odlaganje staklenog otpada, plastičnog, papirnog otpada i ostalog smeća. Ako bi neko kod kuće to i pokušao da uradi, na kraju sve završi u jednom istom kontejneru.Da je drugačije to bi bilo od pomoći i zasad našoj jedinoj spalionici otpada, odnso termoelektrani-toplani (TE-TO) na deponiji u Vinči.„Pre toga se selektuje, izdvaja se ono što ne može da se spaljuje, ali bi trebala Beogradu sada sa ovom količinom otpada koji se isporučuje na deponiju, bar još jedna takva termoelektrana-toplana. I naravno, uh, trebalo bi tako nešto izgraditi svuda po Srbiji. I preduslov je da zapravo svi već kod kuće razvrstavamo otpad, da ne ide u spaljivanje baš sve, jer, na primer, plastika ipak može da se prerađuje, a kada se spaljuje proizvodi razne materije koje nikako nisu dobre za životnu sredinu“, kaže sagovornica Sputnjika.Spalionica u Vinči ima filtere i sisteme da to ne odlazi u vazduh, da ga ne zagađuju, ali treba da ipak da se spaljuje samo ono što ne može da se iskoristi na drugi način. Zašto sagorevati ono što može da bude jedan veoma veliki resurs za celokupnu srpsku privredu, ističe ona.U EU se polovina otpada reciklira, a druga polovina spaljuje i postaje izvor energije. Ljubljana, koja je progalšena zelenom evropskom prstonicom, reciklira čak 70 odsto otpada. U Srbiji je to svega sedam do deset odsto, što je prilično niže i od lošeg svetskog proseka. Svet godišnje generiše 2,24 milijarde tona čvrstog komunalnog otpada, a samo se 13,5 odsto reciklira.Grad bez otpadaEvropa je ipak naše okruženje u koju treba da gledamo. Tako je praksa deponovanja otpada u Austriji zabranjena već više od dvadeset godina, otpad koji ne može da se reciklira koristi se za proizvodnju energije, a svi građani uključeni su u proces primarne selekcije.Beč, koji ima oko dva miliona stanovnika, upravlja celokupnim komunalnim otpadom i u vlasništvu je postrojenja koje se bave tom delatnošću. Iako je broj stanovnika austrijske prestonice od 2005. porastao 20 odsto, količina generisanog otpada je pala 15 procenata. Gradski oci kažu da im je cilj da Beč postane grad bez otpada! U tu svrhu su izradili Plan upravljanja otpadom i program za sprečavanje nastanka otpada za period do 2030. godine.Za takve rezultate neophodna je stalna edukacija od malih nogu i česta i dostupna informacija. Verovatno bi se, kaže Putnikovićeva, mnogi od nas začudili ako bi im rekli da ulje koje koristimo u kuhinji za prženje, zapravo ne sme da se izlije u kanalizaciju već da bi trebalo da se skuplja. U Italiji je to odavno već sprovedeno po restoranima. Oni imaju sistem kako da prate da li je neko ko troši velike količine ulja to koje je otpad predao na dalju preradu, jer se, na primer, od njega proizvodi biodizel.A mi ukinuli subvencijeInfromacija treba ne samo da dođe do uha svakog od nas, već u krajnjem do svesti, tek tako se postiže cilj.Danas u Beogradu, praktično, nemate gde da predate medicinski odtpad, odnsno viškove lekova kojima je istekao rok trajanja koje sigurno ima svak kuća. On ne bi smeo da završi u kontejneru. Sada već uveliko imamo i nove vrste smeća, elektronskog otpada, baterija, kablova, televizora, računara koji završavaju pored kontejnera. Neke od firmi koje su se njim bavile su, kaže Putnikovićeva, već odustale od njegovog sakupljanja jer je država ukinula subvencije za to.„Opet se vraćamo na priču da nam je potrebna edukacija, informacija i potrebno je kad već usvojimo neke propise da se oni sprovode do kraja. Mi mnogo volimo da hvalimo kako je to na zapadu, ali kad to treba da sprovedemo kod sebe, nažalost, ne sprovodimo. I tu ne može da se okrivi samo običan čovek koji u krajnjem slučaju ne mora ni da bude informisan. Znači, oni koji donose odluke, treba da se pobrinu da te odluke budu sprovedene. Znači, ako od vrha države idemo do lokalne samouprave, onda tu treba da postoji i onaj ko je odgovoran za sprovođenje i onaj ko će da kontroliše da li je sprovedeno i onaj ko će da kažnjava“, ističe sagovornica Energije Sputnjika.Kazna iz raja izašlaInspektor treba da kontroliše da li će otpad iz nekog malog mesta da bude odnet na neku divlju deponiju, da li će tom nekom ko je to uradio da naplati kaznu.Svi smo bili svedoci tokom velikih poplava 2014. godine kako su nam manji vodotoci i odvodni kanali bili zatrpani otpadom i praktično nisu služili svrsi već doprineli dodatnom izlivanju. Kada se nekoliko godina potom opet desio novi poplavni talas u manjoj meri ispostavilo se da su kanali opet bili zatrpani otpadom. A to sigurno znači da kažnjavanja nije bilo, da zbog nesavesnog bacanja otpada niko nije prethodno imao posledice pa je poveden tom logikom nastavio po starom.I nismo mi tu posebno drugačiji od drugih, kaže Putnikovićeva i to ilustruje primerom.Nekada su, ljudi sami menjali motorno ulje u svojim automobilima, pa stave neku šerpu ispod motora, ispuštaju ulje, naprave fleku na betonu ili na trotoaru. Iz jedne kompanije koja se bavi proizvodnjom motornih ulja rekli su joj da u Nemačkoj niko neće da rizikuje da ga prijave, da dobije tužbu ako ne ode u ovlašćen servis koji mora da ima strogu statistiku koliko je prodao novog ulja, koliko je tog iskorišćenog predao kompaniji za reciklažu.Kaznena politika vas naprosto natera da radite kako treba, zaključila je Putnikovićeva.Pogledajte i:

2026

Vesti

sr_RS

ekonomija, srbija – ekonomija