Mračni plan se krije iza scene: Šta Evropa sada stvarno nudi Srbiji, a šta se tek sprema /video/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Evropska unija ima određene geopolitičke interese da region Zapadnog Balkana, u kome je Srbija dominantna zemlja, veže za sebe što više i maksimalno suzi prostor za delovanje i prisustvo konkurentskih sila, ali i da pokaže da nije zaboravila Balkan iako joj je u fokusu Ukrajina.
Dva poslednja non-pejpera pristigla iz EU, o Balkanu i o ograničenim pravima budućih članica, ovako objašnjava šef skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun.
Kako kaže, u EU se pribojavaju najviše Kine, ali i Rusije, mada sve više i SAD, a istovremeno govore da Evropa treba da zaokruži svoj prostor mada na način koji je i dalje priično neizvesan.
Drecun napominje i da su non-pejperi tek inicijative te da prođe mnogo vremena pre nego što se oni pretoče u nešto što je zvanična politika, pri čemu se to nekad i ne desi.
Sve to je usmereno ka tome da se pokaže da EU ne odustaje od integracije Zapadnog Balkana, ali da traži neke nove modalitete kako da to uradi, konstatuje on uz ocenu da EU ovim zemljama Balkana poručuje da treba da usaglase s njom politiku a s druge strane unutar nje nema usaglašene politike, između ostalog, ni po pitanju Kosova i Metohije.
“A onda govore o usaglašenosti, o sankcijama Ruskoj Federaciji, to im je trn u oku, o saradnji sa Kinom, to im takođe veoma smeta. Zato mislim da ovo nema neku posebnu težinu, pokazuje, kako oni kažu, zamah proširenja, ali ja taj zamah ne vidim.”
“Kafanska priča”
Predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava advokat Goran Petronijević vidi evropske non-pejpere kao probne balone i “kafansku priču” koja se pusti da se vidi kako će ko na nju reagovati.
On podseća da se već duže vreme u EU govori o tome da će morati da menjaju način organizacije i odlučivanja zbog evidentne blokade donošenja odluka.
“Ta njihova namera i dalje stoji. Govorilo se o tri prstena zemalja koje će biti u EU: jedan su kandidati, uslovno primljeni pod različitim stepenom statusa - neki neće imati ni pravo glasa, ni pravo odlučivanja. Jednostavno, to će biti zauzeta teritorija, koja će biti rezervisana za neka buduća vremena. Drugi prsten će biti sadašnje članice, manje važne koje će imati pravo glasa, ali ne i pravo odlučivanja, odnosno veta. I tek nekoliko zemalja, koje će biti u centru toga po modelu Saveta bezbednosti UN će imati pravo veta. Tu je problem ko, kako i na koji način će se izboriti za taj status. Ja sam i ranije tvrdio da je to moment kada će početi realni raspad EU. Jer to je nešto što se neće moći dogovoriti,” uveren je Petronijević.
On dodaje da Evropa nije loša ideja ali da ovakav model EU, model neoliberalnog globalizma, ne valja i da je neprihvatljiv i za veliki deo stanovništva zemalja članica.
Međutim, varijanta raspada EU, po njegovoj oceni, imala bi ozbiljne posledice, pa je mnogo prihvatljivija opcija stvaranje zajednice suverenih evropskih država sa mnogo manje prenošenja suvereniteta na centralno odlučivanje na Brisel.
Drecun je saglasan da je veoma neizvesno kako će se razvijati situacija sa EU koja više nije pol svetske moći:
“EU želi da svoju geopolitičku poziciju koja je uveliko narušena, kao i njena meka moć nekako nadoknadi time što ratuje otvoreno u geopolitičkom smislu, a bogami i u praktičnom sa Rusijom u Ukrajini, tako što vezuje Zapadni Balkan za sebe, tako što pokušava da onemogući prisustvo Kine i drugih zemalja, tako što sve više ulazi u sukob sa SAD. U EU žele nekako da pokušaju da se nametnu u tom novom svetskom policentričnom poretku koji se stvara na međunarodnom planu.”
Već dva predloga Srbiji od Francuske i Nemačke
On takođe skreće pažnju na činjenicu da su od francusko-nemačkog dvojca dosad stigla već dva predloga kad je reč o Srbiji:
“Imate francusko-nemački predlog sporazuma o putu ka normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Iako mi nismo prihvatili taj sporazum, one dve tačke u celini koje nas teraju da tretiramo Kosovo kao državu, odnosno da izvršimo de fakto priznanje, oni su ga ubacili u poglavlje 35 i postavljaju nam to kao uslov… I taj francusko-nemački predlog sporazuma je zapravo potpuno ubio dialog, a Kurtiju dao poklon sa neba, da kaže prvo de fakto priznanje Kosova pa će onda možda da razgovara o drugim stvarima… I sad imate ovu drugu francusko-nemačku inicijativu, gde je cilj opet da se zemlje Zapadnog Balkana u potpunosti okrenu ka EU.”
Drecun podseća da u Srbiji istovremeno postoji zamor od EU priče među građanima gde jedva 35-36 odsto podržava članstvo u Uniji, pa se, kako kaže, upravo zato i lansiraju non-pejperi ne bi li povećali motivaciju zemalja Zapadnog Balkana.
“Pa dosta je više sa povećanjem motivacije, dajte nešto konkretno. Mislim da je predsednik Vučić potpuno u pravu kad je rekao, a I Edi Rama se saglasio sa time, da EU otvori nama mnogo više jedinstveno tržište i šengen zonu. A kako će se odvijati situacija u EU zaista ćemo videti, mislim da je teško da će postići konsenzus oko promene prava veta”, predviđa Drecun.
Treba uzeti u obzir i činjenicu da je u toku remilitarizacija Evrope sa, kako kaže, budalastom pričom da će Rusija napasti EU I NATO.
“Ali kako drukčije da nemački kancelar opravda tolike pare koje će dati za vojsku ako nema neke izmišljene opasnosti od Rusije… Hoće li Rusi da vas napadnu sa svojim gasom? Pa biološke laboratorije nisu Rusi formirali u Ukrajini, nego su formirali neki drugi…”
EU pokušava da vodi imperijalnu politiku
Suština je, po njemu, da EU pokušava da vodi imperijalnu politiku, ili pre neokolonijalnu, a sve uvijeno u lepu oblandu meke moći, demokratskih principa, slobode, pravde, međunarodnog prava - a onda vidite da se to urušava upravo od strane Evropske unije.
“Mi smo najbolji primer za to. Ali naš interes jeste da nastavimo sa postizanjem što je moguće boljih rezultata na putu ka članstvu u EU. To je naš strateški prioritet, ali ne da žrtvujemo saradnju sa drugim zemljama. I ne možete da nas naterate da se zarad članstva u nekoj organizaciji čija je budućnost ipak neizvesna odreknemo dela svoje teritorije. To se neće desiti”, poručuje Drecun.
Petronijevića ne iznenađuje kakvi predlozi Srbiji stižu iz EU nego, kako kaže, što se mi stalno iznenađujemo kad se tako nešto desi.
“To bi na neki način trebalo da bude naravoučenije koje bi trebalo da nas dovede do stepena svesti da Srbija može biti u statusu pridruženog člana, bez prava glasa, bez prava odlučivanja... A da se ta teritorija i suverenitet Srbije u potpunosti predaju u ruke briselske administracije.”
Iza toga, prema njegovim rečima, ide drugi, tamni proces koji se ne vidi, a koji se odvija u nekom narednom periodu.
“Evropska unija onda sama otima ostale delove suvereniteta. I na kraju težnja ka unitarizaciji EU. To su stvari koje apsolutno neće proći. To su utopistički projekti”, veruje Petronijević.
Na pitanje da li u predlozima koji stižu Srbiji ima i mešanja u njene unutrašnje poslove, Drecun kaže da EU ima svoja pravila a ako Srbija hoće da uđe u nju mora da se usaglasi sa njima.
“Svaka zemlja je specifična pa ima i neke specifične uslove. Analizirajte, recimo, uslove koji se postavljaju i Albaniji i Crnoj Gori i svima drugima. Sad što su oni skloni da sve što ovi zatraže od njih odmah realizuju bez obzira da li će im doneti neku štetu, to je njihova stvar. Mi imamo svoje interese, naš najveći problem vezano za pristupanje EU svakako je pokušaj da se Kosovo pretvori u neku međunarodno priznatu tvorevinu. To je naš najveći problem u političkim odnosima, što ne znači da sada treba da zaustavimo saradnju sa EU. Gde god možemo da sarađujemo, sarađivaćemo, gde god moramo kazaćemo stop, ne može dalje zato što su ugroženi naši vitalni nacionalni interesi,” poručuje on.
Crvene linije Srbije
Drecun zaključuje da je u EU dobro da postoji svest da je potrebno proširenje, a da Srbija pregovara sa Unijom i usaglašava se ali da ima svoje crvene linije:
“Nećemo priznati lažnu državu Kosovo niti se odreći dela naše teritorije. Kada je u pitanju usaglašavanje sa spoljnom politikom, nećemo uvesti sankcije Rusiji da bismo se usaglasili 100%. Ili kada je u pitanju zaštita Republike Srpske i poštovanja Dejtonskog okvira Bosne i Hercegovine, takođe ostajemo pri tome.”
Siguran sam, kaže Petronijević, da naši političari nisu naivni i da oni mnoge stvari i mnoge zamke koje se tamo pletu, vide.
