https://lat.sputnikportal.rs/20260620/eu-gubi-ekonomsku-snagu-nemacka-vise-nije-neprikosnoveni-lider-1200525296.html
EU gubi ekonomsku snagu, Nemačka više nije neprikosnoveni lider
EU gubi ekonomsku snagu, Nemačka više nije neprikosnoveni lider
Sputnik Srbija
Evropska unija se suočava sa dugoročnim ekonomskim slabljenjem i sve izraženijim unutrašnjim podelama, dok Nemačka postepeno gubi ulogu glavnog političkog i... 20.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-20T19:18+0200
2026-06-20T19:18+0200
2026-06-20T19:36+0200
svet
evropska unija (eu)
nemačka
ekonomija
svet – ekonomija
pad ekonomije
svet
svet – politika
multipolarni svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/19/1197310550_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_ce2d39fe392f292e6daf1ba56993a3bd.jpg
Pozivajući se na podatke Međunarodnog monetarnog fonda, mediji ističu da je udeo Evropske unije u svetskoj proizvodnji tokom poslednjih decenija značajno opao. Dok je 1980. godine na zemlje današnje EU otpadalo 27,43 odsto svetske proizvodnje, do 2025. godine taj udeo smanjen je na 13,99 odsto.Sličan trend beleži i Nemačka. Najveća evropska ekonomija nekada je stvarala četvrtinu ukupne proizvodnje EU, dok danas taj udeo iznosi oko petine.Prema ocenama medija, reč je o trendu koji je delimično i neminovan, imajući u vidu da Evropska unija okuplja svega oko 5,5 odsto svetskog stanovništva, dok ekonomski centri moći sve više jačaju u Aziji i drugim delovima sveta.Istovremeno, Nemačka gubi politički uticaj koji je decenijama imala unutar evropskog bloka. Međutim, kako navode mediji, problem nije samo u slabljenju Berlina, već i u tome što se ne pojavljuje nova država ili grupa država sposobna da preuzme lidersku ulogu.Posledice su postale vidljive i na poslednjem samitu Evropske unije u Briselu, gde lideri nisu uspeli da postignu dogovor o gotovo nijednom strateškom pitanju. Razlike su se pokazale po pitanjima proširenja Unije, migracione politike, odnosa prema Rusiji i usvajanja novog sedmogodišnjeg budžeta EU.Lideri država članica na samitu nisu uspeli da usaglase parametre budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine, a rasprava o migracionoj politici odložena je za jesen zbog dubokih neslaganja među članicama.Na problem nedostatka političkog vođstva ukazuje i direktor Centra za evropsku politiku (EPC) Fabijan Culeg, koji smatra da svet ne postaje toliko multipolaran koliko sve više fragmentiran. Prema njegovim rečima, taj proces je moguće usporiti, ali ne i zaustaviti.Na rastuće nesuglasice unutar Unije ukazao je i slovački premijer Robert Fico, koji je nakon samita izjavio da evropski lideri ne mogu da se dogovore čak ni oko toga da li bi trebalo pokrenuti pregovore sa Rusijom.Prema ocenama medija, kombinacija ekonomskog usporavanja, političke fragmentacije i nedostatka jasnog liderstva predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se Evropska unija suočava u trenutku kada globalna konkurencija postaje sve intenzivnija.
https://lat.sputnikportal.rs/20260612/evropa-se-urusava-iznutra-francuska-nemacka-i-britanija-zgazile-brisel-i-evropsku-spoljnu-politiku-1200279295.html
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
evropska unija (eu), nemačka, ekonomija, svet – ekonomija, pad ekonomije, svet, svet – politika, multipolarni svet
evropska unija (eu), nemačka, ekonomija, svet – ekonomija, pad ekonomije, svet, svet – politika, multipolarni svet
EU gubi ekonomsku snagu, Nemačka više nije neprikosnoveni lider
19:18 20.06.2026 (Osveženo: 19:36 20.06.2026) Evropska unija se suočava sa dugoročnim ekonomskim slabljenjem i sve izraženijim unutrašnjim podelama, dok Nemačka postepeno gubi ulogu glavnog političkog i ekonomskog pokretača evropskih integracija, ocenjuju mediji.
Pozivajući se na podatke Međunarodnog monetarnog fonda, mediji ističu da je udeo Evropske unije u svetskoj proizvodnji tokom poslednjih decenija značajno opao. Dok je 1980. godine na zemlje današnje EU otpadalo 27,43 odsto svetske proizvodnje, do 2025. godine taj udeo smanjen je na 13,99 odsto.
Sličan trend beleži i Nemačka. Najveća evropska ekonomija nekada je stvarala četvrtinu ukupne proizvodnje EU, dok danas taj udeo iznosi oko petine.
Prema ocenama medija, reč je o trendu koji je delimično i neminovan, imajući u vidu da Evropska unija okuplja svega oko 5,5 odsto svetskog stanovništva, dok ekonomski centri moći sve više jačaju u Aziji i drugim delovima sveta.
Istovremeno, Nemačka gubi politički uticaj koji je decenijama imala unutar evropskog bloka. Međutim, kako navode mediji, problem nije samo u slabljenju Berlina, već i u tome što se ne pojavljuje nova država ili grupa država sposobna da preuzme lidersku ulogu.
Posledice su postale vidljive i na poslednjem samitu Evropske unije u Briselu, gde lideri nisu uspeli da postignu dogovor o gotovo nijednom strateškom pitanju. Razlike su se pokazale po pitanjima proširenja Unije, migracione politike, odnosa prema Rusiji i usvajanja novog sedmogodišnjeg budžeta EU.
„Koje god pitanje da uzmete — proširenje, migracije, Rusiju ili dugoročni budžet EU — čini se da niko u Evropi nije u stanju da preuzme liderstvo. Kao posledica toga, nije postignut dogovor ni o čemu suštinskom“, navode mediji.
Lideri država članica na samitu nisu uspeli da usaglase parametre budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine, a rasprava o migracionoj politici odložena je za jesen zbog dubokih neslaganja među članicama.
Na problem nedostatka političkog vođstva ukazuje i direktor Centra za evropsku politiku (EPC) Fabijan Culeg, koji smatra da svet ne postaje toliko multipolaran koliko sve više fragmentiran. Prema njegovim rečima, taj proces je moguće usporiti, ali ne i zaustaviti.
„Za usporavanje ovog trenda potrebni su lideri koji imaju snažnu podršku kod kuće ili političku hrabrost. Upravo to nedostaje sadašnjoj generaciji evropskih premijera i predsednika“, ocenio je Culeg.
Na rastuće nesuglasice unutar Unije ukazao je i slovački premijer Robert Fico, koji je nakon samita izjavio da evropski lideri ne mogu da se dogovore čak ni oko toga da li bi trebalo pokrenuti pregovore sa Rusijom.
Prema ocenama medija, kombinacija ekonomskog usporavanja, političke fragmentacije i nedostatka jasnog liderstva predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se Evropska unija suočava u trenutku kada globalna konkurencija postaje sve intenzivnija.
