Svet pred nama: Istok planira dugoročno, a Zapad od danas do sutra
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Svet pokušava nešto bez presedana – da održi ekonomski rast, milijarde ljudi dovede do većeg prosperiteta, ojača energetsku bezbednost i smanji emisiju ugljenika. Ovo nije samo energetska tranzicija, ovo je industrijska, tehnološka, finansijska i geopolitička transformacija istorijskih razmera.
Ovim rečima počela je konferencija Horajzon foruma za održivost i povezivanje, u organizaciji Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj, koji vodi bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i Privredne komore Srbije.
Zelena tranzicija složeni izazov
Godine 1992. uspostavljen je međunarodni okvir Ujedinjenih nacija za borbu protiv klimatskih promena. Još pre više od trideset godina postavljen je cilj da se stabilizuje koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi i spreči opasan uticaj ljudskih aktivnosti na klimatski sistem podsetio je ekonomista i stručnjak za međunarodni razvoj Džefri Saks.
Suština je bila jednostavna: ljudske aktivnosti, pre svega industrija i proizvodnja energije, dovode do zagrevanja planete. Najveći doprinos tome daje ugljen-dioksid, koji učestvuje sa oko 70 odsto u ukupnom efektu zagrevanja. Metan učestvuje sa približno 15 do 20 odsto, azotni oksidi sa oko 5 do 10 procenata, dok ostatak otpada na različite industrijske gasove koji takođe doprinose klimatskim promenama, istakao je on.
„Reč je o izuzetno složenom izazovu. Prvi korak jeste da razumemo šta zapravo pokušavamo da postignemo. Potrebno je stabilizovati emisije gasova sa efektom staklene bašte u svetskoj ekonomiji koja danas obuhvata više od osam milijardi ljudi, uz stalni rast industrijske proizvodnje i povećanje broja stanovnika za više od 80 miliona godišnje. Zbog toga je neophodan čitav skup različitih tehnologija i mera. Svaki od ovih gasova zahteva poseban pristup“, rekao je Saks.
Najveći izazov predstavlja ugljen-dioksid, ali on nije jedini problem. Oko 85 procenata emisija ugljovodonika potiče iz energetskog sektora, odnosno iz sagorevanja fosilnih goriva, dok ostatak dolazi iz industrijskih procesa i drugih aktivnosti povezanih sa korišćenjem ugljovodonika, dodao je on.
Saks smatra da je situacija danas mnogo hitnija nego 1992. godine. Tokom protekle tri decenije emisije štetnih gasova nastavile su da rastu. Nije dovoljno samo zaustaviti njihov rast; potrebno ih je svesti gotovo na nulu, pa čak i postići negativne emisije.
„Problem je u tome što ugljen-dioksid ostaje u atmosferi veoma dugo. Sve dok ga emitujemo, njegova koncentracija raste. Zato je krajnji cilj dostizanje nulte ili negativne neto emisije. Međutim, to još nismo postigli. Već smo dostigli prag globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, koji je prema Pariskom sporazumu trebalo da predstavlja gornju granicu bezbednog zagrevanja. Još zabrinjavajuća činjenica jeste da se proces zagrevanja ubrzava. Naučnici i dalje raspravljaju o svim uzrocima, ali postoje ozbiljne indicije da klimatski sistem postaje sve osetljiviji na dodatne emisije“, kazao je Saks.
Za suočavanje sa klimatskim promenama potreban je mir
Govoreći o tome šta je potrebno učiniti kako bi se svet uspešno suočio sa klimatskim promenama, Džefri Saks je istakao da je prvi i najvažniji korak ozbiljno dugoročno planiranje.
Prema njegovim rečima, upravo je sposobnost dugoročnog planiranja jedna od najvećih prednosti Kine, dok mnoge zapadne zemlje, posebno Sjedinjene Države, sve teže razvijaju strateške planove koji prevazilaze kratkoročne političke cikluse.
Saks je naglasio da energetska tranzicija ne može biti uspešna bez regionalne saradnje i povezivanja energetskih sistema. Kako je rekao, nijedna država ne može sama da izgradi potpuno održiv energetski sistem, zbog čega je neophodno jačanje prekogranične saradnje i razmene energije.
„Potreban nam je mir sa susedima. Moramo da razumemo da su mnoge političke podele kojima smo danas zaokupljeni manje važne od velikih izazova sa kojima se suočava čovečanstvo“, poručio je Saks.
Kao treći ključni element naveo je praktičnu realizaciju projekata, ističući da su za uspešnu energetsku tranziciju neophodni finansiranje, tehnološke inovacije i kompanije sposobne da sprovedu planove u delo.
Prema njegovoj oceni, samo kombinacijom dugoročnog planiranja, međunarodne saradnje i konkretnih investicija moguće je odgovoriti na izazove klimatskih promena i obezbediti održivu energetsku budućnost.
Kina krupnim koracima ide ka zelenoj tranziciji
Prema rečima Žanga Guoveja, predsednika kompanije Mingjang Smart Enerdži grupe, jedne od vodećih svetskih kompanija za obnovljive izvore energije, Kina se veoma aktivno bavi time da čitavoj planeti obezbedi novu energiju, posebno energiju vetra i solarnu energiju.
„Kina veoma aktivno radi na razvoju i širenju novih izvora energije širom sveta, pre svega energije vetra, solarne energije i drugih oblika čiste energije. Već smo pokrenuli globalni program za postepenu zamenu tradicionalnih izvora energije obnovljivim izvorima. Kao što je moderator pomenuo, do 2035. godine obnovljiva energija imaće ključnu ulogu u gotovo svim oblastima privrede i društvenog razvoja“, istakao je Žang Gouvej.
Kada posmatramo svet u celini, vidimo da gotovo svuda postoje veliki potencijali za razvoj obnovljivih izvora energije. Mnoge razvijene zemlje, ali i afričke države, raspolažu izuzetno povoljnim uslovima za korišćenje energije vetra i solarne energije, dodao je on..
„Tokom brojnih putovanja imao sam priliku da posetim mnoge zemlje u razvoju i uverim se da je pitanje energetskog snabdevanja jedan od njihovih najvećih izazova. Upravo zato one moraju da iskoriste dostupne tehnologije kako bi rešile svoje energetske potrebe. Verujem da će do 2035. godine najveći rast u sektoru obnovljive energije dolaziti upravo iz Afrike, Južne Amerike i drugih zemalja u razvoju. Tokom poseta različitim državama Azije početkom godine mogao sam da vidim koliko se ubrzano odvija proces elektrifikacije i prelaska na nove izvore energije“, naveo je Guovej.
U mnogim delovima Afrike elektrifikacija postaje jedan od ključnih razvojnih prioriteta. Pri tome se sve više pažnje posvećuje obnovljivim izvorima energije, posebno energiji vetra, a ne tradicionalnim fosilnim gorivima i zbog toga Žsang, kako kaže očekuje da će zemlje u razvoju biti glavni pokretači budućeg rasta ovog sektora. Reč je o tržištima sa izuzetno velikim potencijalom i visokim stopama rasta.
Države poput Egipta, Maroka i drugih zemalja severne i istočne Afrike već aktivno učestvuju u ovoj energetskoj transformaciji i pokazuju veliko interesovanje za razvoj vetroelektrana. Istovremeno, Kina i druge azijske zemlje ubrzano razvijaju projekte vetroenergije na moru, uključujući vetroparkove u udaljenim priobalnim i pučinskim područjima. To pokazuje da energija vetra na otvorenom moru i u dubokim morskim zonama može imati važnu ulogu u budućoj energetskoj tranziciji i obezbeđivanju čistih izvora energije.
Istorija razvoja zelene energije u Kini ima nekoliko bitnih karakteristika, napominje profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Fudan, Džang Vejvej. To su, pre svega, dugoročna posvećenost i orijentacija na konkretne aktivnosti. Obe karakteristike dolaze, kaže on, iz kineske kulture, koja kombinuje znanje sa akcijom.
„Ovde možemo malo da kritikujemo EU koja zastupa ideju dekarbonizacije već dvadeset ili trideset godina, ali većina toga još ostaje samo na papiru ili na rečima, dok se u Kini na tome uveliko radi. Imamo, zapravo, različit pristup – planovi zaista mogu da budu sjajni, ali kako ih prevesti u konkretne aktivnosti? Ako govorimo o kineskim petogodišnjim planovima, oni nisu samo teorija već konkretni planovi“, naveo je Džang.
