https://lat.sputnikportal.rs/20260618/ni-dijeta-ni-trening-ne-pomazu-istina-o-kortizolskom-stomaku-1200146439.html
Ni dijeta ni trening ne pomažu: Istina o „kortizolskom“ stomaku
Ni dijeta ni trening ne pomažu: Istina o „kortizolskom“ stomaku
Sputnik Srbija
Možete u potpunosti izbegavati slatkiše i brzu hranu, do iznemoglosti trenirati u teretani, ali stomak kod vas neće mršaviti. Lako se povećava, ali se veoma... 18.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-18T21:30+0200
2026-06-18T21:30+0200
2026-06-18T21:30+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
stres
dijeta
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/262/04/2620448_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_4d1033443b96a174c2515312551f1d42.jpg
Za mnoge ljude borba za vitak struk pretvara se u začarani krug: što je dijeta stroža, to se masnoća sa stomaka sporije skida. A sve zato što stvar nije samo u kalorijama, već i u složenim biohemijskim procesima pokrenutim hroničnim stresom. Reč je o takozvanom „kortizolskom stomaku“ — specifičnom tipu gojaznosti koji nastaje pod uticajem glavnog hormona stresa — kortizola. Kortizol se proizvodi u kori nadbubrežnih žlezda i u normalnim uslovima pomaže organizmu da mobiliše snagu u vanrednim situacijama. On povećava nivo glukoze u krvi kako bi mišići i mozak imali energiju za reakciju „bori se ili beži“. Međutim, iako se danas akutni stres ređe javlja, hronični, tihi i gotovo neprimetni stres često traje skoro neprekidno. Savremeni čovek živi u takvom očiglednom stresu: rokovi na poslu, gužve u saobraćaju, informaciona buka, nedostatak sna, porodični i svakodnevni problemi, finansijske brige i još mnogo toga. Kao rezultat toga, nivo kortizola ne ostaje povišen samo minutima i satima, već danima, pa čak i mesecima. To pokreće niz reakcija koje podstiču nakupljanje masnoće upravo u abdominalnom, odnosno stomačnom delu. „Za razliku od potkožne masti, koja se ravnomerno raspoređuje po celom telu i uglavnom ima energetsku i funkciju termoizolacije, visceralna mast se nalazi duboko, obavijajući unutrašnje organe — jetru, pankreas i creva“, kaže stručnjak. Zašto dijete ne funkcionišu Čini se da je rešenje na površini: treba jesti manje i više se kretati. Međutim, pri povišenom nivou kortizola klasične dijete mogu dati suprotan efekat. Gladovanje ili naglo smanjenje kalorija organizam doživljava kao dodatni stres. Kao odgovor na to, nadbubrežne žlezde luče još više kortizola kako bi „spasile“ telo od gladi, što dodatno pojačava nakupljanje visceralne masti. Pored toga, stres remeti lučenje melatonina — hormona sna. Osobe sa „kortizolskim stomakom“ često se žale na nesanicu ili površan san. Nedostatak sna sam po sebi predstavlja stres, a dodatno dovodi i do poremećaja hormona gladi i sitosti: nivo grelina (hormona apetita) raste, dok nivo leptina (hormona sitosti) opada. Kao rezultat toga, tokom dana čovek stalno oseća potrebu da pojede nešto kalorično, nešto što brzo daje osećaj sitosti.Kako se izboriti sa timPrema rečima Samojlove, borba sa rastućim stomakom „nije bitka sa pecivom, već maraton usmeren na obnavljanje unutrašnje ravnoteže organizma“. Pobeda u njemu zavisi od sposobnosti da se čuju signali sopstvenog tela i da se o njemu brine.Ključ rešenja leži u kompleksnom pristupu usmerenom na smanjenje ukupnog nivoa stresa i normalizaciju hormonskog balansa. Kako je navela, da biste ponovo stekli vitak struk, ne treba početi sa dijetom, već sa sledećim koracima:Promenite režim spavanja. To je osnova oporavka nervnog sistema. Trudite se da legnete pre 23:00 i ustajete oko 7 ujutru, kako biste obezbedili 7–8 sati kvalitetnog odmora. Pokušajte da se držite režima redovno, a ne samo radnim danima. Spavajte u tišini i potpunom mraku, koristeći masku za spavanje ili zatamnjene zavese. Jedan sat pre spavanja izbegavajte uređaje sa ekranom: plavo svetlo smanjuje lučenje melatonina.Preispitajte ishranu. Prema Samojlovoj, antistres dijeta podrazumeva izbacivanje stimulativnih namirnica: kofeina (ne više od jedne šolje kafe do podne), alkohola i rafinisanog šećera. Ove supstance izazivaju nagle oscilacije glukoze i dodatno opterećuju nadbubrežne žlezde. Nikada ne preskačite doručak — on treba da bude bogat proteinima i mastima (npr. jaja sa avokadom ili sir sa orašastim plodovima), kako bi se obezbedila sitost i stabilan nivo energije.Osnovu ishrane treba da čine složeni ugljeni hidrati (heljda, kinoa, povrće), kvalitetni proteini (piletina, riba, jaja) i zdrave masti (avokado, orasi, maslinovo ulje). Proteini sadrže aminokiselinu triptofan — prekursor serotonina, „hormona sreće“, koji pomaže organizmu da se nosi sa stresom.Dodajte fizičku aktivnost. Međutim, ona treba da bude umerena. Iscrpljujući višesatni treninzi u teretani mogu postati dodatni faktor stresa. Mnogo efikasniji u borbi protiv visceralne masti su redovno brzo hodanje (najmanje 10.000 koraka dnevno), plivanje, joga ili pilates. Svakodnevno izvodite jednostavnu vežbu disanja: duboko udahnite kroz nos brojeći do 4, zadržite dah 4 sekunde, a zatim polako izdahnite kroz usta brojeći do 6–8. Ponovite 5–10 puta. Ovo aktivira parasimpatički nervni sistem i smanjuje nivo kortizola.Vodite računa o mentalnom zdravlju. Traženje izvora pozitivnih emocija — bilo da su to hobi, druženje sa bliskim ljudima ili jednostavne šetnje u prirodi — predstavlja nezaobilazan deo terapije.„Ali ako promene načina života ne donesu željene rezultate u roku od nekoliko meseci, vreme je da se konsultujete sa endokrinologom“, kaže stručnjak. Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, stres, dijeta
nauka i tehnologija, stres, dijeta
Ni dijeta ni trening ne pomažu: Istina o „kortizolskom“ stomaku
Možete u potpunosti izbegavati slatkiše i brzu hranu, do iznemoglosti trenirati u teretani, ali stomak kod vas neće mršaviti. Lako se povećava, ali se veoma teško skida. Zašto se to dešava i kakvu ulogu u tome imaju hormoni, objasnila je Anastasija Samojlova, porodični lekar, endokrinolog, nutricionista i dijetolog.
Za mnoge ljude borba za vitak struk pretvara se u začarani krug: što je dijeta stroža, to se masnoća sa stomaka sporije skida. A sve zato što stvar nije samo u kalorijama, već i u složenim biohemijskim procesima pokrenutim hroničnim stresom. Reč je o takozvanom „kortizolskom stomaku“ — specifičnom tipu gojaznosti koji nastaje pod uticajem glavnog hormona stresa — kortizola.
Kortizol se proizvodi u kori nadbubrežnih žlezda i u normalnim uslovima pomaže organizmu da mobiliše snagu u vanrednim situacijama. On povećava nivo glukoze u krvi kako bi mišići i mozak imali energiju za reakciju „bori se ili beži“. Međutim, iako se danas akutni stres ređe javlja, hronični, tihi i gotovo neprimetni stres često traje skoro neprekidno.
Savremeni čovek živi u takvom očiglednom stresu: rokovi na poslu, gužve u saobraćaju, informaciona buka, nedostatak sna, porodični i svakodnevni problemi, finansijske brige i još mnogo toga. Kao rezultat toga, nivo kortizola ne ostaje povišen samo minutima i satima, već danima, pa čak i mesecima. To pokreće niz reakcija koje podstiču nakupljanje masnoće upravo u abdominalnom, odnosno stomačnom delu.
„Za razliku od potkožne masti, koja se ravnomerno raspoređuje po celom telu i uglavnom ima energetsku i funkciju termoizolacije, visceralna mast se nalazi duboko, obavijajući unutrašnje organe — jetru, pankreas i creva“, kaže stručnjak.
„Ona je metabolički aktivna i luči biološki aktivne supstance koje narušavaju osetljivost tkiva na insulin i izazivaju sistemsku upalu. Zato povećanje obima struka nije samo estetski problem, već i ozbiljan faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti.“
Zašto dijete ne funkcionišu
Čini se da je rešenje na površini: treba jesti manje i više se kretati. Međutim, pri povišenom nivou kortizola klasične dijete mogu dati suprotan efekat.
Gladovanje ili naglo smanjenje kalorija organizam doživljava kao dodatni stres. Kao odgovor na to, nadbubrežne žlezde luče još više kortizola kako bi „spasile“ telo od gladi, što dodatno pojačava nakupljanje visceralne masti.
Pored toga, stres remeti lučenje melatonina — hormona sna. Osobe sa „kortizolskim stomakom“ često se žale na nesanicu ili površan san. Nedostatak sna sam po sebi predstavlja stres, a dodatno dovodi i do poremećaja hormona gladi i sitosti: nivo grelina (hormona apetita) raste, dok nivo leptina (hormona sitosti) opada.
Kao rezultat toga, tokom dana čovek stalno oseća potrebu da pojede nešto kalorično, nešto što brzo daje osećaj sitosti.
Prema rečima Samojlove, borba sa rastućim stomakom „nije bitka sa pecivom, već maraton usmeren na obnavljanje unutrašnje ravnoteže organizma“. Pobeda u njemu zavisi od sposobnosti da se čuju signali sopstvenog tela i da se o njemu brine.
Ključ rešenja leži u kompleksnom pristupu usmerenom na smanjenje ukupnog nivoa stresa i normalizaciju hormonskog balansa.
Kako je navela, da biste ponovo stekli vitak struk, ne treba početi sa dijetom, već sa sledećim koracima:
Promenite režim spavanja. To je osnova oporavka nervnog sistema. Trudite se da legnete pre 23:00 i ustajete oko 7 ujutru, kako biste obezbedili 7–8 sati kvalitetnog odmora. Pokušajte da se držite režima redovno, a ne samo radnim danima. Spavajte u tišini i potpunom mraku, koristeći masku za spavanje ili zatamnjene zavese. Jedan sat pre spavanja izbegavajte uređaje sa ekranom: plavo svetlo smanjuje lučenje melatonina.
Preispitajte ishranu. Prema Samojlovoj, antistres dijeta podrazumeva izbacivanje stimulativnih namirnica: kofeina (ne više od jedne šolje kafe do podne), alkohola i rafinisanog šećera. Ove supstance izazivaju nagle oscilacije glukoze i dodatno opterećuju nadbubrežne žlezde. Nikada ne preskačite doručak — on treba da bude bogat proteinima i mastima (npr. jaja sa avokadom ili sir sa orašastim plodovima), kako bi se obezbedila sitost i stabilan nivo energije.
Osnovu ishrane treba da čine složeni ugljeni hidrati (heljda, kinoa, povrće), kvalitetni proteini (piletina, riba, jaja) i zdrave masti (avokado, orasi, maslinovo ulje). Proteini sadrže aminokiselinu triptofan — prekursor serotonina, „hormona sreće“, koji pomaže organizmu da se nosi sa stresom.
Dodajte fizičku aktivnost. Međutim, ona treba da bude umerena. Iscrpljujući višesatni treninzi u teretani mogu postati dodatni faktor stresa. Mnogo efikasniji u borbi protiv visceralne masti su redovno brzo hodanje (najmanje 10.000 koraka dnevno), plivanje, joga ili pilates.
Svakodnevno izvodite jednostavnu vežbu disanja: duboko udahnite kroz nos brojeći do 4, zadržite dah 4 sekunde, a zatim polako izdahnite kroz usta brojeći do 6–8. Ponovite 5–10 puta. Ovo aktivira parasimpatički nervni sistem i smanjuje nivo kortizola.
Vodite računa o mentalnom zdravlju. Traženje izvora pozitivnih emocija — bilo da su to hobi, druženje sa bliskim ljudima ili jednostavne šetnje u prirodi — predstavlja nezaobilazan deo terapije.
„Ali ako promene načina života ne donesu željene rezultate u roku od nekoliko meseci, vreme je da se konsultujete sa endokrinologom“, kaže stručnjak.
„Specijalista će pomoći da se isključe drugi hormonski disbalansi (kao što su hipotireoza ili insulinska rezistencija) i, ako je potrebno, propisati dodatne testove za procenu funkcije nadbubrežne žlezde“, zaključila je lekar.
