Nadvija se velika opasnost: NATO prepušta bezbednost u ruke Prištini jer – uspešno proteruju Srbe
© AP Photo / Bela Szandelszky
Pratite nas
Indikativno je da je NATO sačekao sa početkom smanjenja svojih trupa u Kforu baš kada su takozvane Kosovske bezbednosne snage dostigle broj pripadnika koji je istovetan sa brojem pripadnika Kfora. To implicira da se radi o sinhronizovanim planovima da Priština uspostavi potpunu kontrolu na Kosovu i Metohiji, ocenjuje general-major Mitar Kovač.
Posle najave Sjedinjenih Američkih Država da će smanjiti broj svojih vojnika u misiji Kfor na Kosovu i Metohiji, iz NATO-a stiže ista poruka uz cinično obrazloženje da se bezbednosna situacija na KiM poboljšala, to jest, stabilizovala.
Strategija usklađena sa Prištinom
General-major u penziji i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma profesor dr Mitar Kovač na izjavu iz NATO-a takođe cinično odgovara da je bezbednosna procena Alijanse nastala upravo na temelju toga što je Srba sve manje na KiM.
„Generalno u Evropi, Amerika preispituje potrebe i baziranje snaga, kao i angažovanje različitih borbenih sistema. Razmatraju koji je to deo snaga koje treba povući sa evropskog prostora i koji je minimalni deo koji treba da ostane. To je u skladu sa njihovom strategijom nacionalne bezbednosti koja se odnosi i na učešće u multinacionalnim operacijama. Jedna od tačaka gde se planira racionalizacija i smanjenje snaga jeste Kosovo i Metohija, odnosno lažna NATO država Kosovo. Verujem da će oni na tome istrajati. Neće se potpuno isključiti iz snaga KFOR-a, ali gledaće da smanje kontingent.
Naravno, ističe naš sagovornik, bolne su ocene i procene mnogih zapadnih političara da se takozvano Kosovo demokratizuje i da ne postoje krupni i značajni bezbednosni problemi:
„Oni u tom kontekstu oceuju da je smanjenje snaga racionalno rešenje. A naravno, istina je da ni sadašnje snage, kolike jesu, ne obezbeđuju bezbednost srpskog stanovništva niti njihov život i rad, posebno u enklavama,“ ističe Kovač.
Potpuna okupacija KiM
On ističe da smo svedoci da pored tog terora albanskih ekstremista, i Kurtijeva vlast vrši teror nad srpskim stanovništom, optužujući mnoge za različite „zločine“ u vreme terorističkih delatnosti takozvane OVK i u vremenu tih dejstava naših snaga bezbednosti na eliminisanju terorističkih pripadnika.
„Vrši se pritisak na preostalo srpsko stanovništvo, posebno u manjim enklavama, da napušta prostor Kosova i Metohije. I ovolike snage KFOR-a, i Umnik i Euleks ne čine ništa da promene to stanje. Jednostavno, oni nemo posmatraju svakodnevni teror nad Srbima i srpskim institucijama. Posle progona Srba iz policije i preuzimanja vlasništva nad svim funkcijama države Srbije na KiM sada se dovršava proces potpune kontrole lažne države svuda gde žive Srbi,“ ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Srbi bez zaštite
Kovač smatra da bi Srbija trebalo što pre od Saveta bezbednosti da traži procentualno učešće Srba u institucijama jer se ta nezajažljiva kontrola Prištine u većinskim srpskim sredinama pretvorila u teror.
„Primera radi, četiri opštine na severu pokrajine nisu ničim zaštićene, nemaju svoje policajce, Albanci su okupirali tu teritoriju, doveli bezbednosne snage i učinili sve da se Srbi osećaju nesigurno. I kad je Kfor bio veći i masovniji, srpski narod nije bio siguran, a pogotovo sada, kada se eliminiše prisustvo većih snaga Kfora, njihova uloga će biti protokolarna, a prostor za teror na srpskim narodom biće sve veći,“ kaže Kovač.
Na pitanje koliko se podudara smanjenje pripadnika Kfora sa rastom tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga i da li NATO bezbednosnu situaciju prepušta u ruke Prištine, Kovač kaže:
„Naravno, to je jedinstven i isplaniran zajednički proces koji diktira NATO. Sada snage usmeravaju prema Ruskoj federaciji, a našu južnu pokrajinu ustupaju bezbednosnim snagama i policiji Kosova. To je ta dodatna opasnost koja se nadvija na srpskim narodom, jer oni će osetiti mogućnost i potrebu da razvijaju dalji teror u većinski srpskim sredinama, pa i na severu Kosova, da se ponašaju kao okupacione snage i da svako ko se ne povinuje tom njihovom režimu bude ili sudski procesuiran, zatvoren ili da sam pobegne negde u inostranstvo, bilo gde u Evropu, ili da pobegne u unutrašnjost Srbije kako bi ostao zaštićen od progona,“ mišljenja je Kovač.
Zakonski mandat predviđa da KBS (Kosovske bezbednosne snage) kao aktivnu komponentu ima najviše do 5.000 pripadnika i rezervni sastav od 3.000 pripadnika. KBS trenutno ima oko 2.500 do 3.000 aktivnih vojnika u procesu postepene transformacije.
Kovač objašnjava da to znači da snage NATO nakon procene da je bezbednosna situacija na KiM stabilna, na osnovu čega je doneta odluka o optimizaciji misije i smanjenju brojnog stanja na 3.000 do 3.500 vojnika, faktički postaju manje od bezbednosih snaga Prištine. To implicira na činjenicu da se broj stranih vojnika u mirovnoj misiji Kfor planski redukuje.
SAD trenutno u misiji Kfor ima oko 590 vojnika
Istorijat Kfora
Podsećanja radi misija Kfor brojala je 50.000 pripadnika NATO snaga iz 39 zemalja članica i partnera, a njihov zadatak je bio uspostavljanje bezbednog okruženja i demilitarizacija OVK, (što se nije desilo) nakon čega je usledilo povlačenje vojnih i policijskih snaga SR Jugoslavije
Kfor je stigao na KiM 12. juna 1999, dva dana nakon što je usvojena Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i tri dana nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu kojim je okončan rat na Kosovu i Metohiji.
KFOR postepeno prenosi svoja ovlašćenja zaštite verske i kulturne baštine na Policiju Republike Kosovo i Kosovske bezbednosne snage, što međutim nije u skladu s Rezolucijom 1244 koja navodi isključivo KFOR kao jedine oružane snage na prostoru Kosova i Metohije.
