Plamen u Skoplju: Ko priželjkuje oružani sukob između Severne Makedonije i Bugarske?
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Koliko god da su odnosi zategnuti i da se kompromis ne nazire, ne mislim da može da se desi neki oružani sukob na relaciji Bugarska-Severna Makedonija jer pre svega Evropi ne treba tako nešto, kaže za Sputnjik diplomata Risto Nikovski posle paljenja bugarskog diplomatskog vozila u Skoplju.
Samo nekoliko dana posle posete makedonske državne delegacije Sofiji gde su ponovo otvorena složena pitanja narušenih susedskih odnosa zbog višegodišnje blokade evropskih integracija Severne Makedonije od strane Bugarske, došlo je do ozbiljnog incidenta.
U Skoplju su ispred ambasade Bugarske zapaljenjena diplomatska vozila ove države.
Strasti se uzburkale
To je bilo dovoljno da se strasti dodatno uzburkaju, a neki su mišljenja da neko namerno stvara neprijateljsku atmosferu između dve države.
Diplomata i bivši ambasador Severne Makedonije Risto Nikovski saglasan je da se situacija usložnjava ali ipak ne misli da će se krenuti putem ozbiljnijih sukoba.
„Događaj sa paljenjem bugarskih automobila ispred njihove ambasade u Skoplju, u svakom slučaju je neprijatan i očevidno je da je to Sofija maksimalno iskoristila. Prema onome što se videlo sa snimka kamere koja se nalazi na ambasadi, ima indikacija da je u to umešan neko ko nema veze ni sa Skopljem ni sa Sofijom. Ali, reakcija koja je posle toga došla iz Sofije pokazuje da su oni ovaj incident odmah zloupotrebili. Odnosi između dve zemlje su na krajnje niskom nivou, a jedan ovakav događaj služi kao dodatan element da se Makedonija prikaže kao zemlja u kojoj žive neki divljaci,“ kaže Nikovski.
Bugarska slaba karika EU
Po njegovim rečima, ponašanje Sofije prema Severnoj Makedoniji posledica je i njihove slabe pozicije unutar EU.
„Sofija je sve manje prihvaćena u okviru same Unije, tako da su pomalo u panici kako da izađu iz ćorsokaka. S druge strane, njihov istorijski sindrom osporavanja makedonskog jezika koriste zlopotrebljavajući nameru Severne Makedonije da postane članica EU“,smatra Nikovski.
Naš sagovornik ističe da i makedonsko rukovodstvo snosi deo krivice jer oklevaju da zauzmu čvrst stav prema zahtevima Bugarske.
„U poslednje vreme, lopta je u dvorištu Skoplja koje očigledno nije spremno da se suprotstavi iako je odavno jasno da je Evropa sitan igrač koji samo izigrava kao da ima neku moć. Zapravo, stvarnu moć ima Amerika, a Evropa je bila i ostala vazal Vašingtona. Takođe ne treba zaboraviti ni albanski faktor koji je usko povezan sa našom državom a koji kao i Bugari ima želju da uništi Makedoniju, pa da je podele međusobno,“ ocenjuje Nikovski.
Neće biti ratnog scenarija
Nikovski podseća da je Makedonija već mnogo žrtvovala zbog EU kad je zbog zahteva Grčke promenila ime, Ustav i simbole zbog spora oko istorijskog nasleđa.
„Sve zahteve smo sa Grčkom rešili potpisivanjem Prespanskog sporazuma u junu 2018. godine na našu štetu. Bugari sada traže ustavne izmene oko jezika i unošenje bugarske manjine u makedonski ustav i to je apsolutni uslov za bilo kakav napredak na putu ka Evropskoj uniji. Pokazuju da na toj temi nisu spremni za kompromis. Sa albanskom manjinom, iako to nije ozvaničeno, imamo ili ćemo imati problem jer oni imaju pretenzije ka našoj teritoriji,“ kaže Nikovski.
Naš sagovornik je siguran da ovaj sukob drži Severnu Makedoniju u čekaonici Evropske unije, bez konkretnih garancija da će eventualni ustupci zaista odblokirati pregovarački proces.
