https://lat.sputnikportal.rs/20260617/iza-kulisa-sta-trazi-prosjak-u-drustvu-najjacih-zemalja-zapada--u-trenutku-globalnog-potresa-olivera-ikodinovic-1200423787.html
Iza kulisa: Šta traži „prosjak“ u društvu najjačih zemalja zapada – u trenutku globalnog potresa
Iza kulisa: Šta traži „prosjak“ u društvu najjačih zemalja zapada – u trenutku globalnog potresa
Sputnik Srbija
Paradoksalno je to što je Vladimir Zelenski jedan od gostiju samita G7 — najvećih zapadnih ekonomija sveta — iako je ukrajinska privreda na izdisaju, kaže za... 17.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-17T22:21+0200
2026-06-17T22:21+0200
2026-06-17T22:21+0200
rusija
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
svet – ekonomija
samit g7
analize i mišljenja
donald tramp
vladimir zelenski
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/17/1190561007_0:0:3068:1727_1920x0_80_0_0_6465a43e3325af28dc021a2cb7193d73.jpg
On ističe da se njegovo učešće može objasniti političkim razlozima i pokušajima da se Ukrajina vrati u centar međunarodne političke agende i da se istovremeno pažnja javnosti skrene sa unutrašnjih problema evropskih država, kao što su inflacija, rast cena energenata i migranstka kriza.Orlov ocenjuje da je samit G7 u Francuskoj potvrdio uverenja da zvanična retorika o miru ne odgovara stvarnim političkim namerama zapadnih lidera. Prema njegovim rečima, prisustvo Zelenskog i tokovi samita pokazuju da vodeće evropske zemlje imaju interes da se rat u Ukrajini nastavi, jer ga koriste kao instrument u širem geopolitičkom i unutrašnjepolitičkom kontekstu.Tome u prilog idu i glavni rezultati samita G7. Lideri „sedmorke“ su se dogovorili da pojačaju vojnu i energetsku podršku Ukrajini, a Kijevu su obećane i nove isporuke sistema PVO, kao i presretača i oružja dugog dometa. Takođe, izražena je spremnost da se prošire sankcije protiv Rusije, uključujući ograničenja u naftnom i gasnom sektoru.Dok zapadni mediji pišu o pomirenju ervopskih lidera sa Donaldom Trampom na samitu, a nemački kancelar izjavljuje da američki predsednik deli stav Evrope po pitanju Ukrajine, Orlov ocenjuje da je reč o političkoj igri, jer suštinski i dalje postoje duboke razlike i različiti interesi.„Ostajem privržen stavu da postoji želja da Republikanska partija izgubi na predstojećim izborima za Kongres. Upravo zbog toga su evropski lideri ‘zabijali klinove u točkove’ mirovnog procesa koji je organizovao Tramp i nastaviće da ih zabijaju. Njima nije potrebna Trampova pobeda, niti okončan sukob u Ukrajini. Pobeda republikanaca u novembru na izborima je noćna mora aktuelnih evropskih lidera, jer bi u tom slučaju Tramp zadržao sve svoje nadležnosti i mogao bi da deluje bez obzira na Kongres, pošto bi većinu u Kongresu imali republikanci“, ocenjuje Orlov.Naš sagovornik smatra da su izjave evropskih lidera o miru u Ukrajini samo politička predstava, a ne odraz stvarnih namera. Prema njegovom mišljenju, oni ne žele brz završetak rata i zato će, kako tvrdi, učiniti sve da Ukrajina nastavi da ratuje, što se vidi i kroz jačanje vojne pomoći Kijevu.„Pored toga, treba naglasiti da su to samo izjave evropskih lidera. Donald Tramp se po tom pitanju još nije izjasnio i nije potvrdio spremnost o pružanju dalje podrške Ukrajini, niti je potvrdio da deli svoje stavove sa G7“, dodao je on.Orlov ocenjuje da rizik od eskalacije sukoba raste što se više približava mogućnost primirja i mira. Prema njegovom mišljenju, upravo u trenucima kada se nazire dogovor, može doći do pojačavanja tenzija i potencijalnih provokacija, uključujući i isporuke dalekometnih sistema, što dodatno povećava nestabilnost.„Evropi nije potreban kraj konflikta u Ukrajini, već nastavak rata, kako bi se prenaoružala do 2028. ili 2030. godine. Zato će, što je mir bliži, on u stvari biti sve dalji, a rizik eskalacije veći, uključujući moguće provokacije ili udare na civile”, navodi Orlov.Hoće li se Putin sastati sa Zelenskim u SADZelenski je izjavio da je ponudio da se sastane na marginama samita G7 u francuskom mondenskom odmaralištu Evijan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom radi razgovora o okončanju četvorogodišnjeg rata, ali da ruski lider „nije bio spreman za razgovor“.Takođe je obelodanio i da je u telefonskom razgovoru sa Trampom, 14. juna, razmatrana ideja mogućeg trilateralnog sastanka lidera Ukrajine, Rusije i SAD u Sjedinjenim Američkim Državama, koji bi, kako je rekao, bio organizovan tako da „Putinu bude znatno teže da odbije učešće“.„Kao što znate, sve su to izjave Zelenskog. Podsećam da je taj razgovor održan 14. juna, na rođendan predsednika SAD. Zelenski je verovatno pozvao Trampa da mu čestita rođendan i verovatno je izrazio želju za sastankom sa ruskim predsednikom na Aljasci. Međutim, Tramp nije potvrdio spremnost da organizuje taj sastanak. Čak i ako bi potvrda postojala, to ne znači da bi ruski predsednik pristao. Dakle, to je sve samo predstava koju igra Zelenski, kako bi za spoljnu javnost, u Evropi i SAD-u, stvorio sliku o sebi kao o nekom ko želi mir, iako u stvarnosti čini sve da se rat nastavi. To je stvaranje takvog imidža, kako bi opravdao dalje finansiranje i kreditiranje Kijeva od strane Evrope za produžetak borbenih dejstava“, navodi Orlov.Govoreći o najavljenim evropskim sankcijama u naftno-gasnom sektoru i mogućem povratku američkih ograničenja na rusku naftu, Orlov kaže da Tramp često najavljuje stroge mere, pa ih kasnije povlači ili ublažuje.On ne isključuje da Tramp sada pokušava da u tom sektoru nastupa usklađenije sa Evropskom unijom kako ne bi iritirao američku javnost, ali podseća da se izjave i postupci američkog predsednika često ne poklapaju.Što se posledica tiče, on smatra da se ruska ekonomija već adaptirala na spoljne pritiske i da nove sankcije ne bi imale značajan efekat, jer je Moskva moguće poteze Zapada već unapred uzela u obzir.Prema rečima lidera G7, sporazum između SAD i Irana o deblokadi Ormuskog moreuza stvara povoljne uslove za povećanje sankcionog pritiska na Rusiju.Kako Evropa iskorišćava ukrajinskog lideraNa pitanje, da li je paradoksalno to što je Zelenski jedan od glavnih gostiju „samita bogatih“ iako je ukrajinska ekonomija pred kolapsom Orlov kaže da njegovo učešće, pre svega, služi održavanju Ukrajine u centru zapadne političke agende.„To je veoma aktuelno pitanje i za celu Evropu, posebno za pojedine zemlje - učesnice — Francusku, koja prolazi kroz teška vremena, Veliku Britaniju, gde premijer ‘visi o koncu’, kao i Nemačku, koja se takođe suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima. To je važno za sve evropske lidere. Drugim rečima, namerno skretanje pažnje na Ukrajinu služi za odvraćanje pažnje domaćih glasača od unutrašnjih problema — rasta cena hrane, energenata i problema sa migrantima, kojih ima u više evropskih zemalja itd. To je klasičan manipulativni potez. Ja čak ne mogu sebi da dozvolim da kritikujem evropske lidere zbog ovoga, jer je to klasičan primer izbornih procesa, klasičan primer skretanja pažnje. To se uvek dešava kada postoje problemi unutar zemlje, a vlada uvek pokušava da preusmeri pažnju na spoljnu pretnju“, ocenjuje Orlov.On dodaje da je za povećanu pažnju prema Zelenskom i njegovo učešće na samitu ključna njihova percepcija Ruske Federacije kao spoljne pretnje i njene uloge u ratu u Ukrajini. Prema njegovom tumačenju, to objašnjava i poziv Zelenskom na samit, koji vidi pre svega kao potez usmeren na zadovoljavanje evropske javnosti.Zašto je Tramp okrenuo leđa ZelenskomMediji su preneli da su Zelenski, Tramp i Makron održali trilateralni sastanak na marginama samita koji će ostati upamćen ne samo po političkim izjavama, već i po upečatljivim, ponižavajućim neverbalnim scenama.U centru pažnje našao se predsednik SAD Donald Tramp koji je demonstrativno ignorisao Vladimira Zelenskog.Na snimcima koji su zapalili društvene mreže vidi se kako Zelenski ulazi u salu i namerava da ga pozdravi, dok se predsednik Amerike pravi da ga ne vidi i okreće mu leđa, započinjući razgovor sa drugim političarima.Orlov ističe da su neverbalni signali mnogo važniji od reči, jer otkrivaju stvarne odnose među ljudima. Tvrdi da se po ponašanju Donalda Trampa može videti njegov negativan stav prema Zelenskom, koga je ranije opisivao kao „jednog od najvećih trgovaca na svetu“ i čoveka koji uspešno izvlači novac od SAD.„Svaki put kada je dolazio u SAD, tokom predsedništva Bajdena, dobijao je velika sredstva iz američkog budžeta. Tramp kao biznismen na to gleda sa odbojnošću. On ne može da podnese investicije ili bilo kakve troškove koji ne samo da ne donose prihode, već praktično označavaju bacanje para u vatru. Zbog toga on Ukrajinu doživljava kao jamu u koju se neprestano bacaju dolari kako bi se ta vatra održala, a to ga upravo asocira na Zelenskog“, kaže Orlov.Pored toga, dodaje ekspert, Tramp nije zaboravio ni ranije sukobe, uključujući i skandal u Beloj kući sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom, kada je Zelenski trebalo da potpiše sporazum o retkim zemnim metalima i njihovoj eksploataciji od strane američkih kompanija. Okršaj Zelenskog sa domaćinima izazvao je skandal koji, smatra Orlov, Tramp nije zaboravio.On zaključuje da sve ono što se dešavalo na samitu u Francuskoj, kao i poziv Zelenskom da pristustvuje tom događaju, nije ništa drugo nego deo „političke igre“.„I očigledno je da Ukrajina sa svojom uništenom ekonomijom, ne može biti prisutna u klubu G7, koji uključuje vodeće zapadne ekonomije. Stoga, naravno, Tramp ne može da tretira Zelenskog kao ravnog sebi i doživljava ga samo kao prosjaka”, istakao je Orlov.Trodnevni samit G7 u Francuskoj održava se u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija, a među ključnim temama je međunarodna bezbednost, energetika, ekonomska saradnja i budućnost međunarodnih odnosa. Posebna pažnja posvećena je ratu u Ukrajini i situaciji na Bliskom istoku.Podsetimo, Grupu sedam čine SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Japan.
https://lat.sputnikportal.rs/20260615/dzudo-zahvat-za-zelenskog-potvrdjeno-je-da-putin-i-tramp-sustinski-deluju--na-istoj-strani-olivera-ikodinovic-1200351962.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, svet – ekonomija, samit g7, analize i mišljenja, donald tramp, vladimir zelenski, evropska unija (eu), vladimir putin, sankcije, vojna pomoć, oružje
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, svet – ekonomija, samit g7, analize i mišljenja, donald tramp, vladimir zelenski, evropska unija (eu), vladimir putin, sankcije, vojna pomoć, oružje
On ističe da se njegovo učešće može objasniti političkim razlozima i pokušajima da se Ukrajina vrati u centar međunarodne političke agende i da se istovremeno pažnja javnosti skrene sa unutrašnjih problema evropskih država, kao što su inflacija, rast cena energenata i migranstka kriza.
Orlov ocenjuje da je samit G7 u Francuskoj potvrdio uverenja da zvanična retorika o miru ne odgovara stvarnim političkim namerama zapadnih lidera. Prema njegovim rečima, prisustvo Zelenskog i tokovi samita pokazuju da vodeće evropske zemlje imaju interes da se rat u Ukrajini nastavi, jer ga koriste kao instrument u širem geopolitičkom i unutrašnjepolitičkom kontekstu.
„Sve izjave koje sada daju evropski lideri o tome kako teže okončanju vojnih dejstava u Ukrajini, kao i njihove tvrdnje da su njihove pozicije s Donaldom Trampom bliske, ne ulivaju mi poverenje, zato što je istinski cilj Evrope obezbeđivanje nastavka rata u Ukrajini. Upravo iz tog razloga prijem Ukrajine u Evropsku uniju se odlaže, u najboljem slučaju, do 2030. godine, što je danas izjavio i predstavnik EU u Ukrajini. Stoga su svi pokušaji da se stvori utisak želje za okončanjem borbenih dejstava samo loša igra i ništa više od toga“, smatra Orlov.
Tome u prilog idu i
glavni rezultati samita G7. Lideri „sedmorke“ su se dogovorili da pojačaju vojnu i energetsku podršku Ukrajini, a Kijevu su obećane i nove isporuke sistema PVO, kao i presretača i oružja dugog dometa. Takođe, izražena je spremnost da se prošire
sankcije protiv Rusije, uključujući ograničenja u naftnom i gasnom sektoru.
Dok zapadni mediji pišu o pomirenju ervopskih lidera sa Donaldom Trampom na samitu, a nemački kancelar izjavljuje da američki predsednik deli stav Evrope po pitanju Ukrajine, Orlov ocenjuje da je reč o političkoj igri, jer suštinski i dalje postoje duboke razlike i različiti interesi.
„Ostajem privržen stavu da postoji želja da Republikanska partija izgubi na predstojećim izborima za Kongres. Upravo zbog toga su evropski lideri ‘zabijali klinove u točkove’ mirovnog procesa koji je organizovao Tramp i nastaviće da ih zabijaju. Njima nije potrebna Trampova pobeda, niti okončan sukob u Ukrajini. Pobeda republikanaca u novembru na izborima je noćna mora aktuelnih evropskih lidera, jer bi u tom slučaju Tramp zadržao sve svoje nadležnosti i mogao bi da deluje bez obzira na Kongres, pošto bi većinu u Kongresu imali republikanci“, ocenjuje Orlov.
Naš sagovornik smatra da su izjave evropskih lidera o miru u Ukrajini samo politička predstava, a ne odraz stvarnih namera. Prema njegovom mišljenju, oni ne žele brz završetak rata i zato će, kako tvrdi, učiniti sve da Ukrajina nastavi da ratuje, što se vidi i kroz jačanje vojne pomoći Kijevu.
„Pored toga, treba naglasiti da su to samo izjave evropskih lidera.
Donald Tramp se po tom pitanju još nije izjasnio i nije potvrdio spremnost o pružanju dalje podrške Ukrajini, niti je potvrdio da deli svoje stavove sa G7“, dodao je on.
Orlov ocenjuje da rizik od eskalacije sukoba raste što se više približava mogućnost primirja i mira. Prema njegovom mišljenju, upravo u trenucima kada se nazire dogovor, može doći do pojačavanja tenzija i potencijalnih provokacija, uključujući i isporuke dalekometnih sistema, što dodatno povećava nestabilnost.
„Evropi nije potreban kraj konflikta u Ukrajini, već nastavak rata, kako bi se prenaoružala do 2028. ili 2030. godine. Zato će, što je mir bliži, on u stvari biti sve dalji, a rizik eskalacije veći, uključujući moguće provokacije ili udare na civile”, navodi Orlov.
Hoće li se Putin sastati sa Zelenskim u SAD
Zelenski je izjavio da je ponudio da se sastane na marginama samita G7 u francuskom mondenskom odmaralištu Evijan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom radi razgovora o okončanju četvorogodišnjeg rata, ali da ruski lider „nije bio spreman za razgovor“.
Takođe je obelodanio i da je u telefonskom razgovoru sa Trampom, 14. juna, razmatrana ideja mogućeg trilateralnog sastanka lidera Ukrajine, Rusije i SAD u Sjedinjenim Američkim Državama, koji bi, kako je rekao, bio organizovan tako da „Putinu bude znatno teže da odbije učešće“.
„Kao što znate, sve su to izjave Zelenskog. Podsećam da je taj razgovor održan 14. juna, na
rođendan predsednika SAD. Zelenski je verovatno pozvao Trampa da mu čestita rođendan i verovatno je izrazio želju za sastankom sa ruskim predsednikom na Aljasci. Međutim, Tramp nije potvrdio spremnost da organizuje taj sastanak. Čak i ako bi potvrda postojala,
to ne znači da bi ruski predsednik pristao. Dakle, to je sve samo predstava koju igra Zelenski, kako bi za spoljnu javnost, u Evropi i SAD-u, stvorio sliku o sebi kao o nekom ko želi mir, iako u stvarnosti čini sve da se rat nastavi. To je stvaranje takvog imidža, kako bi opravdao dalje finansiranje i
kreditiranje Kijeva od strane Evrope za produžetak borbenih dejstava“, navodi Orlov.
Govoreći o najavljenim evropskim sankcijama u naftno-gasnom sektoru i mogućem povratku američkih ograničenja na rusku naftu, Orlov kaže da Tramp često najavljuje stroge mere, pa ih kasnije povlači ili ublažuje.
On ne isključuje da Tramp sada pokušava da u tom sektoru nastupa usklađenije sa Evropskom unijom kako ne bi iritirao američku javnost, ali podseća da se izjave i postupci američkog predsednika često ne poklapaju.
Što se posledica tiče, on smatra da se ruska ekonomija već adaptirala na spoljne pritiske i da nove sankcije ne bi imale značajan efekat, jer je Moskva moguće poteze Zapada već unapred uzela u obzir.
Prema rečima lidera G7, sporazum između SAD i Irana o deblokadi Ormuskog moreuza stvara povoljne uslove za povećanje sankcionog pritiska na Rusiju.
Kako Evropa iskorišćava ukrajinskog lidera
Na pitanje, da li je paradoksalno to što je Zelenski jedan od glavnih gostiju „samita bogatih“ iako je ukrajinska ekonomija pred kolapsom Orlov kaže da njegovo učešće, pre svega, služi održavanju Ukrajine u centru zapadne političke agende.
„To je veoma aktuelno pitanje i za celu Evropu, posebno za pojedine zemlje - učesnice — Francusku, koja prolazi kroz teška vremena, Veliku Britaniju, gde premijer ‘visi o koncu’, kao i Nemačku, koja se takođe suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima. To je važno za sve evropske lidere. Drugim rečima, namerno skretanje pažnje na Ukrajinu služi za odvraćanje pažnje domaćih glasača od unutrašnjih problema — rasta cena hrane, energenata i problema sa migrantima, kojih ima u više evropskih zemalja itd. To je klasičan manipulativni potez. Ja čak ne mogu sebi da dozvolim da kritikujem evropske lidere zbog ovoga, jer je to klasičan primer izbornih procesa, klasičan primer skretanja pažnje. To se uvek dešava kada postoje problemi unutar zemlje, a vlada uvek pokušava da preusmeri pažnju na spoljnu pretnju“, ocenjuje Orlov.
On dodaje da je za povećanu pažnju prema Zelenskom i njegovo učešće na samitu ključna njihova percepcija Ruske Federacije kao spoljne pretnje i njene uloge u ratu u Ukrajini. Prema njegovom tumačenju, to objašnjava i poziv Zelenskom na samit, koji vidi pre svega kao potez usmeren na zadovoljavanje evropske javnosti.
Zašto je Tramp okrenuo leđa Zelenskom
Mediji su preneli da su Zelenski, Tramp i Makron održali trilateralni sastanak na marginama samita koji će ostati upamćen ne samo po političkim izjavama, već i po upečatljivim, ponižavajućim neverbalnim scenama.
U centru pažnje našao se predsednik SAD Donald Tramp koji je demonstrativno ignorisao Vladimira Zelenskog.
Na snimcima koji su zapalili društvene mreže vidi se kako Zelenski ulazi u salu i namerava da ga pozdravi, dok se predsednik Amerike pravi da ga ne vidi i okreće mu leđa, započinjući razgovor sa drugim političarima.
Orlov ističe da su neverbalni signali mnogo važniji od reči, jer otkrivaju stvarne odnose među ljudima. Tvrdi da se po ponašanju Donalda Trampa može videti njegov negativan stav prema Zelenskom, koga je ranije opisivao kao „jednog od najvećih trgovaca na svetu“ i čoveka koji uspešno izvlači novac od SAD.
„Svaki put kada je dolazio u SAD, tokom predsedništva Bajdena, dobijao je velika sredstva iz američkog budžeta. Tramp kao biznismen na to gleda sa odbojnošću. On ne može da podnese investicije ili bilo kakve troškove koji ne samo da ne donose prihode, već praktično označavaju bacanje para u vatru. Zbog toga on Ukrajinu doživljava kao jamu u koju se neprestano bacaju dolari kako bi se ta vatra održala, a to ga upravo asocira na Zelenskog“, kaže Orlov.
Pored toga, dodaje ekspert, Tramp nije zaboravio ni ranije sukobe, uključujući i skandal u Beloj kući sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom, kada je Zelenski trebalo da potpiše sporazum o retkim zemnim metalima i njihovoj eksploataciji od strane američkih kompanija. Okršaj Zelenskog sa domaćinima izazvao je skandal koji, smatra Orlov, Tramp nije zaboravio.
„On ne može sebi da dozvoli, a posebno pred kamerama, da bude nepoštovan od strane gosta koji u suštini dolazi da prosi novac. Siguran sam da to nije zaboravio. Osim toga, ne treba zaboraviti da je pre samo mesec i po dana Zelenski javno nazvao Sjedinjene Države ‘nepouzdanim partnerom’. To bi se takođe moglo shvatiti i kao politički šamar. Donald Tramp je čovek koji takve stvari ne zaboravlja i sve se to ogleda u njegovom neverbalnom govoru, što je sasvim prirodno. Stoga je neverbalno ponašanje Trampa demonstracija njegovog pravog stava prema Zelenskom“, objašnjava Orlov.
On zaključuje da sve ono što se dešavalo na samitu u Francuskoj, kao i poziv Zelenskom da pristustvuje tom događaju, nije ništa drugo nego deo „političke igre“.
„I očigledno je da Ukrajina sa svojom uništenom ekonomijom, ne može biti prisutna u klubu G7, koji uključuje vodeće zapadne ekonomije. Stoga, naravno, Tramp ne može da tretira Zelenskog kao ravnog sebi i doživljava ga samo kao prosjaka”, istakao je Orlov.
Trodnevni samit G7 u Francuskoj održava se u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija, a među ključnim temama je međunarodna bezbednost, energetika, ekonomska saradnja i budućnost međunarodnih odnosa. Posebna pažnja posvećena je ratu u Ukrajini i situaciji na Bliskom istoku.
Podsetimo, Grupu sedam čine SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Japan.
