Šta se desilo Brazilu? /video/
© AP Photo / Petr David Josek
Pratite nas
Brazil je protiv Maroka na Svetskom prvenstvu ponovo pokazao da individualni kvalitet nije uvek dovoljan da sakrije taktičke probleme. Analiza mreže dodavanja otkriva reprezentaciju koja je imala posed lopte i kontrolu nad njenim kretanjem u poslednjoj liniji, ali je istovremeno delovala neuravnoteženo, predvidljivo i bez dovoljno širine u napadu.
Najupadljiviji detalj odnosi se na sredinu terena. Lukas Paketa, Bruno Gimaraeš i Rafinja često su zauzimali veoma slične prostore, što je dovelo do prave gužve u centralnim zonama. Umesto da rastežu marokanski blok i otvaraju koridore za prodore, brazilski igrači su se često nalazili jedan blizu drugog, pa je protok lopte postajao sporiji i lakši za branje.
Brazil's biggest problems against Morocco weren't just visible without the ball.
— Between The Posts (@BetweenThePosts) June 14, 2026
🧩 Too many bodies inside.
🛡️ Casemiro left to cover alone.
⚡ Santos to Vinícius to only real outlet.
🚧 The right side never really got going.
🇧🇷🇲🇦 #WorldCup pic.twitter.com/yPMGXTwhU9
Takav raspored dodatno je izolovao Kazemira. Iskusni vezista ostao je sam ispred odbrambene linije, sa velikim prostorom koji je morao da pokriva. Dok su njegovi saigrači odlazili visoko i tražili loptu između linija, fudbaler Mančester junajteda ostajao je usamljen u centralnoj zoni, često bez bliske podrške za kratku kombinaciju ili brzu reakciju nakon izgubljene lopte.
Upravo zato nije slučajno što su najvažnije veze u brazilskoj igri dolazile iz poslednje linije. Gabrijel Magaljaeš bio je igrač sa najviše dodavanja na utakmici, dok su Markinjos i štoper Arsenala bili glavni organizatori cirkulacije lopte. To je podatak koji najbolje govori o problemu Brazila – posed je postojao, ali je često ostajao daleko od opasne zone ispred protivničkog gola.
Jedini deo terena na kome je Brazil konstantno uspevao da stvori višak bila je leva strana. Saradnja Daglasa Santosa i Vinisijusa Žuniora predstavljala je najopasnije oružje petostrukog svetskog šamiona. Vinisijus je često dobijao loptu u prostoru, dok je Daglas Santos svojim uključivanjima omogućavao dodatnu širinu i brojčanu prednost.
Tempo de trabalho resulta nisso que vocês estão vendo. Marrocos engoliu a seleção brasileira. pic.twitter.com/pRx9D5MwEJ
— Fernando Galvão (@fernandogalvaof) June 15, 2026
S druge strane, desni bok gotovo da nije postojao kao napadačka opcija. Rodžer Ibanjez, koji je igrao na poziciji desnog beka, retko je bio uključen u napadačke akcije. Dijagram pokazuje da je kroz njegovu stranu prošlo veoma malo lopti, pa je Brazil vremenom postao lak za čitanje. Marokanci su znali da najveća opasnost dolazi sa leve strane i mogli su da prilagode odbranu bez straha da će biti kažnjeni na suprotnom boku.
Zanimljivo je i da je igrač sa najvećim brojem progresivnih dodavanja bio Markinjos, dok je Rafinja primio najviše progresivnih pasova. To ukazuje da je Brazil često pokušavao direktno da pronađe ofanzivce iz poslednje linije, preskačući deo igre u sredini terena koji nije funkcionisao onako kako je selektor očekivao.
Kada se sve sabere, ovaj dijagram otkriva Brazil koji je imao kvalitetne pojedince, ali ne i potpuno funkcionalnu strukturu. Leva strana je radila, desna praktično nije postojala, sredina terena bila je pretrpana, a Kazemiro je ostajao izložen između linija.
Protiv reprezentacija najvišeg nivoa takve neravnoteže retko ostaju nekažnjene. Upravo zato je Maroko uspeo da neutrališe veliki deo brazilskog napadačkog potencijala i pokaže da se Selesao i dalje nalazi u potrazi za idealnim balansom na ovom Svetskom prvenstvu.
