https://lat.sputnikportal.rs/20260616/keto-dijeta-nova-nada-u-borbi-protiv-alchajmera-i-parkinsonove-bolesti-1200391617.html
Keto dijeta: Nova nada u borbi protiv Alchajmera i Parkinsonove bolesti
Keto dijeta: Nova nada u borbi protiv Alchajmera i Parkinsonove bolesti
Sputnik Srbija
Naučnici sve više razmatraju keto dijetu kao obećavajuće sredstvo za prevenciju i lečenje teških bolesti mozga. Prema studijama skrininga tokom proteklih 15... 16.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-16T22:20+0200
2026-06-16T22:20+0200
2026-06-16T22:20+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
dijeta
alchajmerova bolest
parkinsonova bolest
multipla skleroza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/10/1181678729_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_3e53b6fc200b13db675ed6f24d80a8f9.jpg
Ključna ideja leži u tome da keto dijeta menja način na koji organizam proizvodi energiju. U normalnim uslovima nervne ćelije koriste glukozu kao glavni izvor energije, ali kod neurodegenerativnih bolesti ovaj mehanizam je narušen, pa neuroni sve teže usvajaju šećer.Ishrana sa veoma malo ugljenih hidrata primorava organizam da pređe na sagorevanje masti. Tom prilikom jetra pretvara masne kiseline u ketonska tela — acetoacetat, beta-hidroksibutirat i aceton — koja postaju alternativni izvor energije za mozak. Ovaj mehanizam mogao bi da pomogne u očuvanju funkcije nervnih ćelija kod obolelih od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i drugih neurodegenerativnih oboljenja.Ana Margarida Salgejru, istraživač iz Centra za neuronauke na Univerzitetu u Koimbri (Portugal) objašnjava da ketonska tela obezbeđuju nervnim ćelijama dovoljno energije za zaštitne i regenerativne procese. Na taj način pomažu da se nadoknadi energetski deficit koji nastaje usled poremećenog usvajanja glukoze, što je jedna od karakteristika mnogih neurodegenerativnih oboljenja.Još jedan važan mehanizam delovanja keto dijete povezan je sa osom creva–mozak. Ova dva organa neprestano razmenjuju signale putem složene biohemijske mreže, utičući na varenje, emocije, ali i na rizik od razvoja neurodegenerativnih bolesti.Ketogena ishrana menja sastav crevnog mikrobioma: smanjuje broj bakterija koje podstiču upalne procese, a istovremeno podržava rast mikroorganizama koji jačaju crevnu barijeru. Na taj način može doprineti smanjenju hroničnih upala u organizmu i pozitivno uticati na zdravlje mozga.Pored toga, ova dijeta aktivira autofagiju — prirodni sistem čišćenja ćelija od oštećenih komponenti. Takođe se veruje da pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i hronične upale, koje oštećuju neurone. Svi ovi mehanizmi zajedno stvaraju zaštitni efekat.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250527/dijagnostikovanje-alchajmerove-bolesti-uskoro-na-osnovu-analize-krvi-1186158594.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, dijeta, alchajmerova bolest, parkinsonova bolest, multipla skleroza
nauka i tehnologija, dijeta, alchajmerova bolest, parkinsonova bolest, multipla skleroza
Keto dijeta: Nova nada u borbi protiv Alchajmera i Parkinsonove bolesti
Naučnici sve više razmatraju keto dijetu kao obećavajuće sredstvo za prevenciju i lečenje teških bolesti mozga. Prema studijama skrininga tokom proteklih 15 godina, pokazalo se da ova dijeta može uticati na razvoj Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, multiple skleroze i amiotrofične lateralne skleroze.
Ključna ideja leži u tome da keto dijeta menja način na koji organizam proizvodi energiju. U normalnim uslovima nervne ćelije koriste glukozu kao glavni izvor energije, ali kod neurodegenerativnih bolesti ovaj mehanizam je narušen, pa neuroni sve teže usvajaju šećer.
Ishrana sa veoma malo ugljenih hidrata primorava organizam da pređe na sagorevanje masti. Tom prilikom jetra pretvara masne kiseline u ketonska tela — acetoacetat, beta-hidroksibutirat i aceton — koja postaju alternativni izvor energije za mozak. Ovaj mehanizam mogao bi da pomogne u očuvanju funkcije nervnih ćelija kod obolelih od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i drugih neurodegenerativnih oboljenja.
Ana Margarida Salgejru, istraživač iz Centra za neuronauke na Univerzitetu u Koimbri (Portugal) objašnjava da ketonska tela obezbeđuju nervnim ćelijama dovoljno energije za zaštitne i regenerativne procese. Na taj način pomažu da se nadoknadi energetski deficit koji nastaje usled poremećenog usvajanja glukoze, što je jedna od karakteristika mnogih neurodegenerativnih oboljenja.
Još jedan važan mehanizam delovanja keto dijete povezan je sa osom creva–mozak. Ova dva organa neprestano razmenjuju signale putem složene biohemijske mreže, utičući na varenje, emocije, ali i na rizik od razvoja neurodegenerativnih bolesti.
Ketogena ishrana menja sastav crevnog mikrobioma: smanjuje broj bakterija koje podstiču upalne procese, a istovremeno podržava rast mikroorganizama koji jačaju crevnu barijeru. Na taj način može doprineti smanjenju hroničnih upala u organizmu i pozitivno uticati na zdravlje mozga.
Pored toga, ova dijeta aktivira autofagiju — prirodni sistem čišćenja ćelija od oštećenih komponenti. Takođe se veruje da pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i hronične upale, koje oštećuju neurone. Svi ovi mehanizmi zajedno stvaraju zaštitni efekat.
