Amerika i Evropa ukrštaju koplja: Od ove odluke zavisi budućnost Bosne i status Srpske
© Slika generisana veštačkom inteligencijom
Pratite nas
Od toga ko će biti visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini zavisi i budućnost države, pa su oko njegovog izbora ukrstili koplja Evropa i Amerika. Pravi izbor mogao bi da poništi nezakonite odluke prethodnih visokih predstavnika koje su uglavnom bile na štetu Srba, i da odvede na put stabilne politike i ekonomije, mišljenja je profesor Miloš Šolaja.
Amerika i Evropska unija otvoreno su ušle u bitku za svog kandidata za poziciju visokog predstavnika u BIH, a posle prvog propalog pokušaja da usaglase stavove oko naslednika Kristijana Šmita druga runda razgovora na istu temu trebalo bi da se održi 28. juna.
Novi pregovori
Da bi novi razgovori mogli zaista biti krajem ovog meseca zaključuje se i iz izjave američkog Stejt departmenta koji očekuje da aktuelni visoki predstavnik Kristijan Šmit napusti tu funkciju u junu i da do kraja meseca bude imenovan novi visoki međunarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH).
Poziv Evropljanima u vezi sa izborom novog visokog predstavnika u BiH uputila je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, navodeći da se „Evropa mora ujediniti oko kandidata za narednog visokog predstavnika koji će BiH staviti na prvo mesto“. Istakla je i da „ako Evropa ne preuzme veću odgovornost u vlastitom susedstvu, to će učiniti neko drugi“. Aludirajući očito na SAD koje su od dolaska Trampa promenile odnos prema Sarajevu ali i prema Banjaluci.
Vašington i dalje insistira na izboru italijanskog diplomate Antonija Zanardija Landija, koji odgovara i Srpskoj, dok su Francuska, Nemačka i Velika Britanija podržale francuskog diplomatu Renea Trokaza.
Koliko je bitno kadrovsko rešenje za buduće procese u BiH i za status Srpske?
Profesor iz Banjaluke dr Miloš Šolaja kaže da je od krucijalne važnosti ko će naslediti Kristijana Šmita.
Od kandidata zavisi i BiH
„Prvo, vrlo je bitno da visoki predstavnik nauči da se drži svoje dužnosti koja mu je data izvorno po Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Znači, u tom slučaju bi on trebalo da se deklariše da neće koristiti sporna bonska ovlašćenja. Ta ovlašćenja usvojio je Savet za implementaciju mira na politički način, a dao im veliku izvršnu i pravnu snagu. Ako on ne koristi ta ovlašćenja, to onda može da bude neko kadrovsko rešenje koje će polako da privodi kraju taj proces postojanja visokog predstavnika,“ napominje Šolaja.
U ovom trenutku, dodaje on, to bi bilo najvažnije jer bi značilo da bi njegova uloga bila konsultativna, instruktivna ne bi imala izvršne nadležnosti i on ne bi mogao da smenjuje, da nameće odluke, zakone i tako dalje.
„Pošto je ta funkcija uvedena na inicijativu Evropske unije 1995. godine i prvi visoki predstavnik je bio Karl Bilt, po tradiciji tu funkciju drži neko iz EU. To nije nigde propisano ali je ustanovljeno kao praksa. E sad, pitanje je da li će doći Evropljanin koga podržavaju Amerikanci koji su postali veoma skeptični prema visokom predstavniku, pa zato i podržavaju italijanskog kandidata. On bi trebalo da ima umereniju politiku s obzirom da je i američka predstavnica u SB UN rekla da Amerikanci više neće da se bave „state-building“ politikom, odnosno, izgradnjom država. Dok Evropska unija i dalje misli da mogu nekim siledžijskim putem da realizuju neke svoje zamisli, kada je u pitanju Bosne i Hercegovina. Odnosno, da BiH bude više centralizovana i unitarna što ide na ruku muslimanima,“ kaže Šolaja.
Razlika među kandidatima
S druge strane, kaže Šolaja, kandidat iz EU stoji dosta snažno na antisrpskim pozicijama, a isti je slučaj i sa potencijalnim kandidatom iz Velike Britanije o kome se šuška, a koji bi verovatno imao dosta snažno izražene antisrpske pozicije.
„Rusija takođe ima težinu u svemu ovome i to veliku jer je prvo bila članica Kontakt grupe 1995. u dejtonskim pregovorima i koja je u ime Ujedinjenih nacija vodila proces pregovaranja. Istina je da su tada Amerikanci bili isključivi, i oni koji su usmeravali proces, ali vremenom su se okolnosti promenile. Rusija je i dalje članica Kontakt grupe, znači uz Ameriku, Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku. To je jedna dimenzija koja je jako važna. Druga je ta da je Rusija napustila Savet za implementaciju mira koji je u principu odluke donosio konsenzusom. Rusija je u više navrata podržavala Srbiju, i Republiku Srpsku, a pogotovo u 2015. kad je uložila veto na britanski predlog rezolucije o genocidu. Na kraju, Rusija je članica Saveta o bezbednosti koja je čak i za izbor Kristijana Šmita, uz Kinu, uložila veto,“ podseća sagovornik Sputnjika.
Drugim rečima, naglašava Šolaja, Rusija ima veliku i snažnu ulogu da se pita i da ostvaruje i svoje interese, što je i do sada radila.
Rusija bitan faktor
„Intenzivna komunikacija, recimo, Republike Srpske i Rusije bitna je za RS, za razliku od Federacije koja nema saradnju s Rusijom, i okrenuta je zapadu. Tako da i u geopolitičkom smislu za Rusiju je to važno, dakle Rusija ima i tu geopolitičku ulogu, koja nije mala. I kako je Rusija ostvarivala svoje jačanje na globalnoj političkoj sceni tako joj je uloga rasla,“ kaže Šolaja.
Na pitanje , ukoliko se izabere kandidat koji bi se držao izvornog Dejtona, da li bi on mogao da povuče neke štetne odluke koje je doneo Kristijan Šmit i njegovi prethodnici, Šolaja kaže:
„Ne bi to mogao na osnovu izvornih ovlašćenja, ali na osnovu bonskih ovlašćenja mogao bi da povuče odluke koje su i donete na osnovu tih ovlašćenja. Dakle, u tom nekom obrnutom procesu koristio bi bonska ovlašćenja da bi se celi proces ostvarivanja mira u Bosni i Hercegovini vratio na početna podešavanja. Jer ovo što su visoki predstavnici na osnovu bonskih ovlašćenja radili je de fakto izmena Ustava BiH Koji nikad nije formalno promenjen. Znači, on bi faktički mogao da resetuje odluke svojih prethodnika i da funkciju visokog predstavnika BiH nastavi da obavlja onako kako je ta funkcija trebalo da se obavlja prema Dejtonskom sporazumu,“ kaže Šolaja.
Po njegovim rečima, izbor visokog predstavnika za BiH mogla bi da bude i odlučujuća:
„Dobar izbor visokog predstavnika značio bi i da bi Republika Srpska prihvatila takvu Bosnu i Hercegovinu. To bi značilo i političku i ekonomsku stabilnost u BiH. Srpska je do sada bila uvek u podređenom položaju jer su zapadne zemlje favorizovale Bošnjake, što je uvek otežavalo i ekonomski i politički položaj Srba u BiH,“ zaključak je Šolaje.
Kristijan Šmit je u maju podneo ostavku na poziciju visokog predstavnika.
