https://lat.sputnikportal.rs/20260616/1200401176.html
Može li to i u Srbiji-otpad kao resurs koji pali sijalice i greje kuće-Energija Sputnjika
Može li to i u Srbiji-otpad kao resurs koji pali sijalice i greje kuće-Energija Sputnjika
Sputnik Srbija
Kada bismo ovih dana anketirali Beograđane verovatno bi mali broj znao da se oko 160.000 njih greje na otpad, a oko 80.000 dobija struju iz istog izvora... 16.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-16T20:59+0200
2026-06-16T20:59+0200
2026-06-16T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/10/1200401018_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_08b435811b3921876d30d77f5141c619.jpg
Može li to i u Srbiji-otpad kao resurs koji pali sijalice i greje kuće-Energija Sputnjika
Sputnik Srbija
Kada bismo ovih dana anketirali Beograđane verovatno bi mali broj znao da se oko 160.000 njih greje na otpad, a oko 80.000 dobija struju iz istog izvora. Zahvaljujući spalionici u Vinči otvorenoj pre dve i po godine, od 640.000 tona otpada koliko žitelji prestonice proizvedu godišnje, 340.000 tona se koristi za stvaranje toplotne i električne energije.
Ali to je tek nešto više od polovine otpada u Beogradu, a šta tek reći za onih oko tri miliona tona komunalnog otpada koji se godišnje napravi širom Srbije od koga čak oko 80 odsto završi na oko 3500 nesanitarnih deponija.
Koliko zaostajemo za zemljama EU najbolje ukazuje podatak da tamo gotovo i ne postoje klasične deponije, a Austrija već dvadesetak godina ne zna za njih, jer smeće tretira kao resurs iz koga dobija energiju. U toj zemlji prva spalionica otpada profunkcionisala je još 1963. Danas ih samo Beč ima četiri koje recikliraju više od milion tona otpada.
Zašto Srbija recikliramo samo sedam do deset odsto otpada, da li je sve u parama, zašto makar nemamo kontejnere za razdvajanje različitih otpada nego se svo smeće trpa u jedan, koliko edukujemo stanovništvo o tome da je smeće resurs, a ne trošak? Zašto je uređeno samo 11 od 27 regionalnih sanitarnih deponija na šta smo se obavezali Strategijom upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine?
O tome u emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa stručnjakom za energetiku Jelicom Putniković. Portal Energija Balkana čiji je ona urednik nedavno je bio organizator konferencije „Otpad-bogatstvo koje bacamo“.
Kada bismo ovih dana anketirali Beograđane verovatno bi mali broj znao da se oko 160.000 njih greje na otpad, a oko 80.000 dobija struju iz istog izvora. Zahvaljujući spalionici u Vinči otvorenoj pre dve i po godine, od 640.000 tona otpada koliko žitelji prestonice proizvedu godišnje, 340.000 tona se koristi za stvaranje toplotne i električne energije.Ali to je tek nešto više od polovine otpada u Beogradu, a šta tek reći za onih oko tri miliona tona komunalnog otpada koji se godišnje napravi širom Srbije od koga čak oko 80 odsto završi na oko 3500 nesanitarnih deponija.Koliko zaostajemo za zemljama EU najbolje ukazuje podatak da tamo gotovo i ne postoje klasične deponije, a Austrija već dvadesetak godina ne zna za njih, jer smeće tretira kao resurs iz koga dobija energiju. U toj zemlji prva spalionica otpada profunkcionisala je još 1963. Danas ih samo Beč ima četiri koje recikliraju više od milion tona otpada. Zašto Srbija recikliramo samo sedam do deset odsto otpada, da li je sve u parama, zašto makar nemamo kontejnere za razdvajanje različitih otpada nego se svo smeće trpa u jedan, koliko edukujemo stanovništvo o tome da je smeće resurs, a ne trošak? Zašto je uređeno samo 11 od 27 regionalnih sanitarnih deponija na šta smo se obavezali Strategijom upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine? O tome u emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa stručnjakom za energetiku Jelicom Putniković. Portal Energija Balkana čiji je ona urednik nedavno je bio organizator konferencije „Otpad-bogatstvo koje bacamo“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Kada bismo ovih dana anketirali Beograđane verovatno bi mali broj znao da se oko 160.000 njih greje na otpad, a oko 80.000 dobija struju iz istog izvora. Zahvaljujući spalionici u Vinči otvorenoj pre dve i po godine, od 640.000 tona otpada koliko žitelji prestonice proizvedu godišnje, 340.000 tona se koristi za stvaranje toplotne i električne energije.
Ali to je tek nešto više od polovine otpada u Beogradu, a šta tek reći za onih oko tri miliona tona komunalnog otpada koji se godišnje napravi širom Srbije od koga čak oko 80 odsto završi na oko 3500 nesanitarnih deponija.
Koliko zaostajemo za zemljama EU najbolje ukazuje podatak da tamo gotovo i ne postoje klasične deponije, a Austrija već dvadesetak godina ne zna za njih, jer smeće tretira kao resurs iz koga dobija energiju. U toj zemlji prva spalionica otpada profunkcionisala je još 1963. Danas ih samo Beč ima četiri koje recikliraju više od milion tona otpada.
Zašto Srbija recikliramo samo sedam do deset odsto otpada, da li je sve u parama, zašto makar nemamo kontejnere za razdvajanje različitih otpada nego se svo smeće trpa u jedan, koliko edukujemo stanovništvo o tome da je smeće resurs, a ne trošak? Zašto je uređeno samo 11 od 27 regionalnih sanitarnih deponija na šta smo se obavezali Strategijom upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine?
O tome u emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa stručnjakom za energetiku Jelicom Putniković. Portal Energija Balkana čiji je ona urednik nedavno je bio organizator konferencije „Otpad-bogatstvo koje bacamo“.
