Priština opet aktivira monstruoznu laž iz Račka da bi tužila Srbiju za genocid
© Sputnik / Brankica Ristić
Pratite nas
Vrlo je moguće da Priština aktivira Račak da bi podigla optužnicu za genocid protiv Srbije i da sa druge strane to bude deo pritiska na Beograd u budućim pregovorima da se iznudi priznanje Kosova, smatraju sagovornici Sputnjika.
Aktiviranje slučaja „Račak“ od strane Prištine i hapšenje pet bivših pripadnika naših bezbednosnih službi juče na Kosovu i Metohiji u akciji „Račak 2“, u okviru istrage za ratne zločine, kao i podizanje optužnice za još 21 lice u odsustvu, od strane Specijalizivanog tužilaštva takozvanog Kosova, obećanje je koji je Aljbin Kurti dao još odavno - a ispunio ga sada. Šta je cilj?
Pripreme za optužnicu za genocid!?
Pukovnik u penziji Obrad Đorđević ističe da se zaboravlja da je u periodu kada se Račak dešavao Srbija imala punu jurisdikciju nad Kosovom i Metohijom u svakom smislu.
„ Račak je bio uporište OVK terorista i naše snage su reagovale isto onako kako bi reagovale sve druge legalne snage u bilo kojoj državi na svetu. Dokazano je da to nije masakr nad albanskim civilima već antiteroristička akcija. To su znali svi koji su iz stranih misija bili dole i zatu su naši organi vlasti na jedvite jade i ušli da izvrše uviđaj. Vilijam Voker je svet obavestio o tzv. masakru pre nego je izvršen uviđaj naših organa. Osim toga, setimo se i da je finski patolog Helena Ranta o tome govorila koja je bila deo međunarodnog tima,“ podseća on.
Đorđević kaže da je jedini razlog zbog koga Kurti i njegova klapa sada ovo rade, „prikupljanje“ materijala kako bi pokušali da preskoče prepreke i da zaobiđu Srbiju u konačnom međunarodnom priznanju Kosova.
„ Ne treba zaboraviti da je Kurti više puta Srbiju optuživao za genocid. A gde će bolje polazne tačke od Račka koji je uostalom bio povod za sve što se posle dešavalo. Naravno da Kurti ovo ne radi sam već ima podršku za to iz dela međunarodne zajednice i onih struktura koje su direktno stajale iza jednostranog ocepljenja Kosova,“ navodi on.
Profesor dr Dušan Čelić napominje da je antiteroristička akcija naših snaga u Račku bila deo optužnice u Hagu protivu nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.
„I to mislim da je bila prva tačka optužnice i da, uprkos tome što su dokazi izvođeni, njihovo sudsko veće procenilo je da ne postoje dokazi da je u toj našoj antiterorističkoj akciji izvršen račni zločin. Zbog toga je to i odbačeno u sudskom postupku. Uprkos tome, ovde u Prištini se otvaraju široka vrata za tu temu tako što se pokušava da se vodi nekakav proces, postupak, prvo protiv jednog dela komandnog kadra u odsustvu, mislim na vojni i na policijski kadar Srbije. Nije isključeno da usledi još akcija nekih hapšenja protiv ljudi koji se nalaze na Kosovu i Metohiji “kaže on.
Jačaju pritisak na Beograd
Čelić navodi da je činjenica da su nakon 2023. takozvanom Kosovu odrešene ruke da može bukvalno sva pitanja na teritoriji Kosova i Metohije da tretira kao unutrašnja.
„To znači da su oni sada po ko zna koji put upotrebili sudsku vlast koju imaju de fakto na Kosovi i Metohiji da otvore jedan slučaj i da ga prikažu kao slučaj ratnog zločina. Nije slučajno što su izabrali Račak. Kao što znamo, to je bila inicijalna kapisla da Vilijam Voker u svom izveštaju navodno konstatuje da su tamo izvršeni ratni zločini. To je bio povod za početak agresije na SRJ. Veoma je moguće da ovo ipak, pored toga što su Prištini date odrešene ruke francusko-nemačkim planom od 2023. i Ohridskim sporazumom, nije samo unilateralna akcija Prištine, nego da su pažljivo sve planirali zajedno sa delom međunarodne zajednice, sa političkim Zapadom. Pažljivo su izabrali Račak zbog toga što bi to onda moglo da na neki način doda novu argumentaciju za nezavisnost Kosova. Vrlo je moguće da je ovo deo nekog šireg plana pritiska na Beograd da se u nekoj završnici briselskih razgovora dođe do nekog sporazuma kojim bi se Beograd prisilio da i formalno prizna nezavisnost takozvanog Kosova. Ja se toga bojim,“ kaže naš sagovornik.
Naravno, kaže Čelić očekivano je da će u svemu ovome ovde stradati ljudi.
„To je sasvim izvesno, jer takozvano kosovsko pravosuđe i njihova „pravda“ ne počinju od danas i ne počini od juče, ni od slučaja Račak, nego to traje više decenija unazad, ali je veoma intenzivirano, kažem, od 2023. godine,“ kaže Čelić.
On kaže da se ne dešava prvi put da Priština pokazuje duple standarde i da bira samo ono što joj odgovara pa tako Haški tribunal ne priznaje kad su kao u ovom slučaju optužbe odbačene.
Dvostruki aršini
„Ali to ne treba ništa da nas iznenađuje. To nije prvi put, nažalost, duple standarde imamo i kada je reč o samom Zapadu i kada je reč o Prištini. Mislim čak da je izraz dupli standardi onako prilično politički korektan u odnosu na ono o čemu je reč. Reč je o zloupotrebi i tumačenju dokaza za ratne zločine u Hagu. Drugo, znamo da ne postoji poštanski saobraćaj između Pošta Srbije i takozvanog Kosova, onda se postavlja pitanje na koji način je to dostavljeno ljudima na njihove kućne adrese na teritoriji ostatka Srbije. Znači da ukoliko znamo da ne postoji pravosudna saradnja između Beograda i Prištine, niti je ona moguća, zastrašujuće je da oni imaju kućne adrese tih ljudi koje terete za ovakve zločine,“ ističe on.
Čelić smatra da bi Beograd trebalo da ima jaču odbranu od saopštenja i podseća da smo 2000. godine oslobodili mnogo pripadnika OVK iz naših zatvora ali pod uslovom da im se sudi u Prištini, do čega naravno nije došlo.
Šta piše u optužnici
„Priština masovno radi i hapsi ljude koji su na Kosovu i Metohiji i podiže optužnice u odsustvu protiv onih koji Prištini nisu dostupni. Dodatno zabrinjava to što se ne vidi ozbiljna reakcija Srbije, a mislim da bi trebalo da odgovorimo istom merom. Račak se u Prištini doživljava kao nacionalno pitanje i deo njihovog nacionalnog identiteta. Oni grade, po znacima navoda, nekakvu svoju državnost na ovome,“ navodi Čelić.
Prema optužnici, u periodu 1998-1999. godine, optuženi su, u saučesništvu, kao pripadnici Vojske bivše Jugoslavije, 243. mehanizovane brigade, 3. armije, poznate kao Prištinski korpus, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, počinili i dela "nečovečno postupanje, uništavanje imovine, masovne deportacije i etničko čišćenje civilnog stanovništva.
U optužnici se tvrdi da su okrivljeni prvobitno opkolili selo Račak i da su ga zatim garantirali iz daljine, pretraživali kuću po kuću i odvajali muškarce od žena i dece, prisiljavajući ih da napuste selo, dok su pritvoreni muškarci pogubljeni.
Navodi se i da je oko 20.000 civila iz sela Račak, Topilo, Petrovo, Krajište, Malopoljce, Dremjak proterano je iz svojih domova.
Tužilaštvo je predložilo sudu da suđenje bude održano u odsustvu pošto su okrivljeni nedostupni pravosudnim organima privremenih institucija u Prištini.
Neosnovana optužba
Sukob snaga bezbednosti SRJ sa pripadnicima tzv. OVK u selu Račak, u opštini Štimlje na KiM, iskorišćen je kao povod za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije dva meseca kasnije, na osnovu izveštaja verifikacione komisije OEBS-a na čijem čelu je bio Amerikanac Vilijem Voker.
Činjenica da je selo Račak bilo veliko uporište takozvane OVK odakle su vršeni oružani napadi na policiju i civile, da je više lica ubijeno, dovela je do policijske akcije, ciljem razbijanja i odstranjivanja terorističke grupe smeštene u tom selu.
Pošto je antiteroristička akcija uspešno izvedena, Vilijam Voker, tada prva ličnost Verifikacione misije OEBS na Kosovu, insistirao je da se u selu Račak dogodio "masakr nedužnih civila".
Bila je to neosnovana optužba koja je imala za cilj da se, pred svetskom javnošću, opravda predstojeća, odavno planirana, vojna agresija na Srbiju, odnosno SRJ.
