Posle ovog potpisa više ništa neće biti isto: Na redu je prestrojavanje velikih svetskih sila
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Ako iransko-američki sporazum bude potpisan u obliku u kojem je najavljen, na Bliskom istoku ništa više neće biti isto. Sporazum je u interesu i Irana i SAD – njime obe strane dobijaju po nešto i svako može da kaže da je pobednik. Jedini problem je pitanje kako će se ponašati Izrael.
Iranci su uspeli da blokadom Ormuza i odmazdom nad Izraelom pokažu da su ozbiljni i da će kazniti svakoga ko ih napadne. Tako su se pokazali kao orah tvrđi nego što su se u Vašingtonu i Tel Avivu nadali. S druge strane, Tramp je uspeo da od izgubljenog rata napravi remi koji američkoj javnosti može da „proda“ kao pobedu tako što je uveo kontrablokadu Irana i da im zada ekonomski udar kome se u Teheranu nisu nadali, objašnjava novinar i kolumnista Nebojša Malić.
„Sve nekako ide u prilog ideje da bi Amerika mogla da se povuče u svoju interesnu sferu na zapadu planete i da se izvuče sa Bliskog istoka. Tramp ovo koristi kao pretekst da zatvori neke vojne baze i kaže 'nemamo više šta tu da radimo, sve smo se dogovorili'. Onda će ovo da bude strateška pobeda za Ameriku, bez obzira koliko to bio taktički i operativni poraz“, smatra on.
Idealan sporazum i za Iran i za SAD
I za Ameriku i za Iran bilo bi idealno da konačni sporazum bude postignut onako kako je najavljeno, u roku od šezdeset dana jer bi na taj način bila stavljena tačka na sukob koji traje skoro pola veka, od kada se u Iranu dogodila islamska revolucija.
„Tramp voli da postiže dogovore. Ukoliko Iranci uspeju da otkupe pretanak američke vendete u zamenu za uranijum, koji su obogaćivali u mirnodopske svrhe, a dogovore da svoj nuklearni program nastave preko, recimo, Rosatoma, mislim da će to da bude mala cena i da svom narodu to mogu da opravdaju kao pobedu“, kaže Malić.
Tramp takođe svojim građanima sve što je radio u Zalivu može da „proda“ kao pobedu – možda malo teže, jer ima medije protiv sebe – ali može da kaže da je rešio problem koji je trajao nekoliko generacija što niko pre njega nije uspeo da uradi i da s time uđe u predizbornu kampanju za izbore za Kongres i da nastavi da se obračunava sa dubokom državom.
Izrael jedina nepoznata u jednačini
Međutim, jedina nepoznata u celoj jednačini ostaje Izrael, kome ne odgovara ovakav razvoj situacije – Izrael nije postigao svoj ratni cilj – promenu režima u Teheranu.
„To se neće desiti ni danas, ni sutra, ni prekosutra, zato što cilj nije bio onaj zvanični, da se uništi iranski nuklearni program, nego postojanje Irana kao islamske republike. A videli smo iz ovog sukoba da je za Izrael od nuklearnog programa veća pretnja iranski raketni program, o kome u ovom sporazumu nema ni reči. Pokazalo se da su iranske rakete efikasne i ubojite i Izrael je prvi put u svojoj istoriji pretrpeo strateške gubitke na svojoj teritoriji“, ističe Malić.
Međutim, iako se izraelske vlasti protive sporazumu i ističu da se oni ni sa kim ništa nisu dogovarali, da se neće povlačiti iz južnog Libana i da će nastaviti operacije u toj zemlji, Izrael ne može da ide protivno struji iz SAD, pogotovo pošto je na videlo izbila činjenica da su lagali Trampa da će agresija protiv Irana biti trodnevni trijumfalni marš u kome će sami Iranci zbaciti svoju vladu čim padnu prve bombe.
„Kako god obrnete, ovo nije pobeda Benjamina Netanjahua. On će da ima strašne probleme kod kuće, ali kako je Tramp rekao „Njujork tajmsu“, koji je neprijateljski raspoložen prema njemu, a daleko je prijateljskiji prema Netnjahuu, izraelski premijer će morati da pristane na ovo“, kategoričan je naš sagovornik.
Poraz je siroče, a uspeh ima hiljadu očeva
Tramp se zahvalio ruskom i kineskom predsedniku, Vladimiru Putinu i Si Đinpingu na, kako je rekao, ulozi u nastojanjima da se sukob sa Iranom okonča, što, prema Malićevim rečima, upućuje da bi sporazum sa Iranom mogao da posluži za buduća prestrojavanja svetskih sila.
„Nije slučajno napredak u diplomatiji došao posle Trampove posete Kini, a i Putin je išao u Kinu. Tu su, čini mi se, pali neki dogovori, iako je u međuvremenu došlo do eskalacije, što se obično uvek desi pre nekog diplomatskog sporazuma, neka vrsta zadnje runde ratovanja pre nego što se situacija manje-više reši. Verovatno ćemo u narednim mesecima saznati ko je šta tu tačno dogovarao i kako. Najveću narativnu pobedu imaće strana koja to prva objavi“, kaže on.
Ipak, što priliči Jupiteru, ne priliči volu, kako kaže latinska poslovica, pa to što mirovno rešenje u Zalivu podržavaju i evropski političari, od Kira Starmera, preko Emanuela Makrona i Kaje Kalas, ne znači puno, nema političku težinu.
„Pomalo je smešno kada se javi Kir Starmer, koji nije u stanju da pošalje jedan razarač do Kipra, a kamoli u Persijski zaliv jer Kraljevska mornarica ne postoji. Javile su se i Đorđa Meloni, koja nije htela da se meša i Kaja Kalas koju niko ni za šta nije pitao. Sada bi svi da se kite velikim uspehom iako ništa nisu uradili. Što se kaže, poraz je uvek siroče, a uspeh ima hiljadu očeva. Kada su namirisali mir, svi odjednom trče da se oglase“, zaključuje Malić.
Pogledajte i:
