https://lat.sputnikportal.rs/20260614/sprema-li-amerika-dva-kljucna-ustupka-prema-rusiji-i-kini--za-mirne-decenije-u-svetu-video-1200314882.html
Sprema li Amerika dva ključna ustupka prema Rusiji i Kini – za mirne decenije u svetu /video/
Sprema li Amerika dva ključna ustupka prema Rusiji i Kini – za mirne decenije u svetu /video/
Sputnik Srbija
Naposletku, Donald Tramp morao je demantovati vest, plasiranu iz navodno pouzdanih izvora, kako mu je Si Đinping tokom bilateralnog razgovora rekao da će... 14.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-14T19:31+0200
2026-06-14T19:31+0200
2026-06-14T19:40+0200
svet
svet
svet – politika
emisija „prorok“
kina
sad
rusija
vladimir putin
donald tramp
si đinping
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/17/1194004965_0:121:3211:1927_1920x0_80_0_0_2a6df20f9edd5cf0cc539a806618b373.jpg
Vest, sama po sebi, deluje kao obična podmetačina plasirana na dan posete predsednika Rusije Pekingu. Naivno je i pomisliti da jedna podmetnuta informacija može uticati na rusko-kineske relacije, tako da je o njenom sadržaju bespredmetno polemisati.Ipak, koliko god je ovo sve bilo usmereno na remećenje posete Putina, bilo je usmereno i protiv samog Trampa. Jer, ako se odmah posle poverljivih razgovora u javnost iznose osetljivi detalji, pitanje je koliko američki predsednik može biti pouzdan partner? Otuda i ekspresno demantovanje sa Trampove strane.Tri sileMajski susreti u Pekingu, najpre u formatu Kina-SAD, a zatim i Kina-Rusija predstavljaju važan pokušaj za uspostavljanje strateške stabilnosti i osiguravanje kakve-takve globalne bezbednosti. Oni su najbolja potvrda da već živimo u multipolarnom poretku, kao i da navedene tri velike sile imaju ključnu ulogu u definisanju novih pravila igre. I to je od ogromnog značaja, kako za ove velike sile, tako i za svet u celini.U tom kontekstu, treba pratiti izjave Sija i Putina nakon njihovog razgovora. Kineski predsednik istakao je da „odnosi Moskve i Pekinga donose haotičnom svetu predvidivost i stabilnost“ i dodao da Kina i Rusija treba da izgrade pravedniji sistem globalnog rukovođenja.Putin je apostrofirao da Rusija zajedno sa Kinom „brani kulturnu i civilizacijsku raznolikost i poštovanje suverenog razvoja država i teži izgradnji pravednijeg i demokratičnijeg svetskog poretka“.Dakle, što se tiče Kine i Rusije, kada se govori o uređenju multipolarnog poretka stvari su potpuno jasne. Međutim, uočljiv je problem u poziciji SAD, uprkos Trampovom pokušaju da se u ovaj proces uključi i u njemu aktivno učestvuje (otuda i razgovori sa Putinom na Aljasci).(Ne)poverenje prema AmericiPrvo, nepoverenje prema SAD u nezapadnom delu sveta, pa tako i u Pekingu i u Moskvi, duboko je ukorenjeno. U proteklim decenijama bilo je mnogo dogovora koje SAD nisu ispunile, mnogo obećanja koje su prekršile, isuviše jednostranih poteza koje su Kina i Rusija doživljavale kao direktne pretnje.Drugo, nakon dešavanja u prvoj polovini drugog mandata, kako u domaćoj areni tako i na međunarodnom planu, Trampov rejting dobrano je poljuljan i krajnje je neizvesno šta se može desiti na novembarskim izborima za Kongres. Iz tog razloga, dogovori sa Trampom mogu predstavljati „mrtvo slovo na papiru“. Odnosno, dok Si i Putin razmišljaju kako uređivati međunarodni poredak u narednim godinama i posledično – decenijama, Tramp je fokusiran na predstojećih nekoliko meseci, što doprinosi nerazumevanju i razmimoilaženju u razgovorima sa Pekingom i Moskvom.Treće, nerazumevanja i razmimoilaženja sa SAD dodatno učvršćuju ionako stabilnu saradnju Kine i Rusije. Potpuno apsurdno delovala su upoređivanja pojedinih zapadnih komentatora posete Trampa sa istorijskim dolaskom Ričarda Niksona u Peking 1972. godine. Kinesko-američki odnosi imaju svoju dinamiku, ali ta dinamika zavisi i od promene potencijala moći i od dešavanja u okruženju (bezbednosnom, spoljnopolitičkom, geopolitičkom). Od Niksona, još sedam američkih predsednika putovalo je u Peking, Džordž Buš Mlađi i Barak Obama čak po tri puta, a Bil Klinton se na kineskoj turneji zadržao devet dana.Daleko je NiksonI Tramp je već jednom posetio Kinu, 2017. godine u prvom mandatu i tada je bilo ocena kako se radi o istorijskoj poseti. Ako treba vršiti komparacije, onda je to bolje činiti sa 2017. godinom ili inicijativama Obame i Buša. Daleko je Nikson, toliko daleko da su stvari neuporedive.Tramp ne može raslabiti kinesko-rusku horizontalu ustavovljenu još pre tri decenije zarad uspostavljanja ravnoteže snaga u međunarodnim odnosima. SAD jednostavno nemaju dovoljno dobru ponudu, reklo bi se u slobodnijoj i oštrijoj interpretaciji da nemaju nikakvu ponudu ni za Kinu, a ni za Rusiju, a zbog koje bi se Peking i Moskva rešili da zanemare svoje decenijske veze i okrenu prioritetnoj saradnji sa Vašingtonom.Četvrto, SAD su u iznudici, pre svega kada se radi o daljem tehnološkom razvoju i na njima zasnovanom ekonomskom rastu. Za tehnološki razvoj nužne su retke sirovine (ili čak i ne tako retke sirovine, ali do kojih američke korporacije jednostavno ne mogu tako lako doći), koje u ovom trenutku ne poseduju u dovoljnoj količini.Dok se američka duboka država bavila širenjem neoliberalnih paradigmi verujući kako će preko toga menjati vlasti svuda po svetu, Kinezi, ali u određenoj meri i Rusi, gradili su svoje mreže političkih savezništava i ekonomskih partnerstava drugde po svetu, ostvarujući kontrolu nad resursima važnim za tehnološki razvoj i ekonomski rast.Pred SAD su sada dve opcije kako mogu rešiti novonastalu situaciju: ili dogovorom sa Kinom i Rusijom, ili ratom protiv kineskih i ruskih saveznika kako bi preoteli izvorišta sirovina i resursne potencijale.Druga opcije je previše rizična, a pored toga otvoreno je i koliko SAD imaju snage za tako nešto. Prva opcija, koju Tramp očigledno razmatra, podrazumeva sklapanje čvrstih i dugoročnih sporazuma sa Kinezima i Rusima, koja uključuju i velike američke ustupke.Veliki ustupci VašingtonaI tu se pojavljuje pitanje: šta mogu biti ustupci? Ili još tačnije: šta mogu biti početni ustupci kojima će SAD pokazati da žele povratiti poverenje Kine i Rusije i da strateški dogovori neće zavisiti od unutrašnjih promena predsednika ili većine u Kongresu?Iz izjava Si Đinpinga očigledno je da za povratak poverenja ključnu temu predstavlja Tajvan.Ovde nema potrebe citirati pouzdane izvore, navodno ili stvarno pouzdane, ili kontekstualizovati bilo kakve vesti, dovoljno je citirati.Predsednik Kine apostrofirao je da su „nezavisnost Tajvana i mir u Tajvanskom moreuzu - nespojivi“, kao i da bi Kina i Tajvan, „ako se pogrešno reši mogle da dođu u konflikt ili čak da se sukobe, gurajući ceo odnos Kine i SAD u veoma opasnu situaciju“.Još ranije, posle čuvenog sastanka u Enkoridžu, nešto slično moglo se uočiti u izjavama ruskih zavničnika: za stratešku stabilnost neophodno je rešiti pitanje Ukrajine!Kiril Dimitrijev je, odgovarajući na objave i izjave koje su stizale iz SAD prethodnih meseci nekoliko puta podvlačio značaj „duha Enkoridža“. Opet, kada je reč o Kini i Rusiji, pored toga što je sve jasno kada se govori o uređenju multipolarnog poretka, sve je takođe jasno i kada se govori o mogućnosti njihovih dogovora sa SAD i uspostavljanja strateške stabilnosti u globalnim okvirima za naredne decenije.Put do dogovora vodi preko Tajvana i Ukrajine. To jeste, preko otklanjanja pretnji koje su nastale višedecenijskim radom upravo SAD u ranijim istorijskim etapama. Tramp je to saznao iz prve ruke, a da li će i kako pokušati da ovu stvar reši pokazaće događaji u drugoj polovini njegovog mandata.U velikoj meri, eventualno rešavanje navedenih pitanja i činjenje ustupaka prema Kini i Rusiji zavisiće i od događaja na unutrašnjoj političkoj sceni. Jer, tu će se Tramp suočiti sa brojnim opstrukcijama, plasiranje lažnih vesti je najbezazlenija među njima.Kineski predsednik, spominjući Tukididovu zamku jeste podvukao pred Trampom kako Peking i Vašington dobijaju kroz saradnju, a gube kroz konfrontaciju, ali je neposredno nakon razgovora sa Putinom upozorio kako se svet „suočava sa rizikom od povratka zakona džungle“. Uglavnom, lopta je u američkom dvorištu. Od Vašingtona zavisi hoće li se konačno utvrđivanje principa funkcionisanja multipolarnog poretka odigrati kroz kooperaciju ili kroz konfrontaciju.Pogledajte i:
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, emisija „prorok“, kina, sad, rusija, vladimir putin, donald tramp, si đinping, komentari i analitika
svet, svet – politika, emisija „prorok“, kina, sad, rusija, vladimir putin, donald tramp, si đinping, komentari i analitika
Sprema li Amerika dva ključna ustupka prema Rusiji i Kini – za mirne decenije u svetu /video/
19:31 14.06.2026 (Osveženo: 19:40 14.06.2026) Naposletku, Donald Tramp morao je demantovati vest, plasiranu iz navodno pouzdanih izvora, kako mu je Si Đinping tokom bilateralnog razgovora rekao da će „Vladimir Putin zažaliti“ zbog Ukrajine.
Vest, sama po sebi, deluje kao obična podmetačina plasirana na dan posete predsednika Rusije Pekingu. Naivno je i pomisliti da jedna podmetnuta informacija može uticati na rusko-kineske relacije, tako da je o njenom sadržaju bespredmetno polemisati.
Ipak, koliko god je ovo sve bilo usmereno na remećenje posete Putina, bilo je usmereno i protiv samog Trampa. Jer, ako se odmah posle poverljivih razgovora u javnost iznose osetljivi detalji, pitanje je koliko američki predsednik može biti pouzdan partner? Otuda i ekspresno demantovanje sa Trampove strane.
Majski susreti u Pekingu, najpre u formatu Kina-SAD, a zatim i Kina-Rusija predstavljaju važan pokušaj za uspostavljanje strateške stabilnosti i osiguravanje kakve-takve globalne bezbednosti. Oni su najbolja potvrda da već živimo u multipolarnom poretku, kao i da navedene tri velike sile imaju ključnu ulogu u definisanju novih pravila igre. I to je od ogromnog značaja, kako za ove velike sile, tako i za svet u celini.
U tom kontekstu, treba pratiti izjave Sija i Putina nakon njihovog razgovora. Kineski predsednik istakao je da „odnosi Moskve i Pekinga donose haotičnom svetu predvidivost i stabilnost“ i dodao da Kina i Rusija treba da izgrade pravedniji sistem globalnog rukovođenja.
Putin je apostrofirao da Rusija zajedno sa Kinom „brani kulturnu i civilizacijsku raznolikost i poštovanje suverenog razvoja država i teži izgradnji pravednijeg i demokratičnijeg svetskog poretka“.
Dakle, što se tiče Kine i Rusije, kada se govori o uređenju multipolarnog poretka stvari su potpuno jasne. Međutim, uočljiv je problem u poziciji SAD, uprkos Trampovom pokušaju da se u ovaj proces uključi i u njemu aktivno učestvuje (otuda i razgovori sa Putinom na Aljasci).
(Ne)poverenje prema Americi
Prvo, nepoverenje prema SAD u nezapadnom delu sveta, pa tako i u Pekingu i u Moskvi, duboko je ukorenjeno. U proteklim decenijama bilo je mnogo dogovora koje SAD nisu ispunile, mnogo obećanja koje su prekršile, isuviše jednostranih poteza koje su Kina i Rusija doživljavale kao direktne pretnje.
Drugo, nakon dešavanja u prvoj polovini drugog mandata, kako u domaćoj areni tako i na međunarodnom planu, Trampov rejting dobrano je poljuljan i krajnje je neizvesno šta se može desiti na novembarskim izborima za Kongres. Iz tog razloga, dogovori sa Trampom mogu predstavljati „mrtvo slovo na papiru“. Odnosno, dok Si i Putin razmišljaju kako uređivati međunarodni poredak u narednim godinama i posledično – decenijama, Tramp je fokusiran na predstojećih nekoliko meseci, što doprinosi nerazumevanju i razmimoilaženju u razgovorima sa Pekingom i Moskvom.
Treće, nerazumevanja i razmimoilaženja sa SAD dodatno učvršćuju ionako stabilnu saradnju Kine i Rusije. Potpuno apsurdno delovala su upoređivanja pojedinih zapadnih komentatora posete Trampa sa istorijskim dolaskom Ričarda Niksona u Peking 1972. godine. Kinesko-američki odnosi imaju svoju dinamiku, ali ta dinamika zavisi i od promene potencijala moći i od dešavanja u okruženju (bezbednosnom, spoljnopolitičkom, geopolitičkom). Od Niksona, još sedam američkih predsednika putovalo je u Peking, Džordž Buš Mlađi i Barak Obama čak po tri puta, a Bil Klinton se na kineskoj turneji zadržao devet dana.
I Tramp je već jednom posetio Kinu, 2017. godine u prvom mandatu i tada je bilo ocena kako se radi o istorijskoj poseti. Ako treba vršiti komparacije, onda je to bolje činiti sa 2017. godinom ili inicijativama Obame i Buša. Daleko je Nikson, toliko daleko da su stvari neuporedive.
Tramp ne može raslabiti kinesko-rusku horizontalu ustavovljenu još pre tri decenije zarad uspostavljanja ravnoteže snaga u međunarodnim odnosima. SAD jednostavno nemaju dovoljno dobru ponudu, reklo bi se u slobodnijoj i oštrijoj interpretaciji da nemaju nikakvu ponudu ni za Kinu, a ni za Rusiju, a zbog koje bi se Peking i Moskva rešili da zanemare svoje decenijske veze i okrenu prioritetnoj saradnji sa Vašingtonom.
Četvrto, SAD su u iznudici, pre svega kada se radi o daljem tehnološkom razvoju i na njima zasnovanom ekonomskom rastu. Za tehnološki razvoj nužne su retke sirovine (ili čak i ne tako retke sirovine, ali do kojih američke korporacije jednostavno ne mogu tako lako doći), koje u ovom trenutku ne poseduju u dovoljnoj količini.
Dok se američka duboka država bavila širenjem neoliberalnih paradigmi verujući kako će preko toga menjati vlasti svuda po svetu, Kinezi, ali u određenoj meri i Rusi, gradili su svoje mreže političkih savezništava i ekonomskih partnerstava drugde po svetu, ostvarujući kontrolu nad resursima važnim za tehnološki razvoj i ekonomski rast.
Pred SAD su sada dve opcije kako mogu rešiti novonastalu situaciju: ili dogovorom sa Kinom i Rusijom, ili ratom protiv kineskih i ruskih saveznika kako bi preoteli izvorišta sirovina i resursne potencijale.
Druga opcije je previše rizična, a pored toga otvoreno je i koliko SAD imaju snage za tako nešto. Prva opcija, koju Tramp očigledno razmatra, podrazumeva sklapanje čvrstih i dugoročnih sporazuma sa Kinezima i Rusima, koja uključuju i velike američke ustupke.
Veliki ustupci Vašingtona
I tu se pojavljuje pitanje: šta mogu biti ustupci? Ili još tačnije: šta mogu biti početni ustupci kojima će SAD pokazati da žele povratiti poverenje Kine i Rusije i da strateški dogovori neće zavisiti od unutrašnjih promena predsednika ili većine u Kongresu?
Iz izjava Si Đinpinga očigledno je da za povratak poverenja ključnu temu predstavlja Tajvan.
Ovde nema potrebe citirati pouzdane izvore, navodno ili stvarno pouzdane, ili kontekstualizovati bilo kakve vesti, dovoljno je citirati.
Predsednik Kine apostrofirao je da su „nezavisnost Tajvana i mir u Tajvanskom moreuzu - nespojivi“, kao i da bi Kina i Tajvan, „ako se pogrešno reši mogle da dođu u konflikt ili čak da se sukobe, gurajući ceo odnos Kine i SAD u veoma opasnu situaciju“.
Još ranije, posle čuvenog sastanka u Enkoridžu, nešto slično moglo se uočiti u izjavama ruskih zavničnika: za stratešku stabilnost neophodno je rešiti pitanje Ukrajine!
Kiril Dimitrijev je, odgovarajući na objave i izjave koje su stizale iz SAD prethodnih meseci nekoliko puta podvlačio značaj „duha Enkoridža“. Opet, kada je reč o Kini i Rusiji, pored toga što je sve jasno kada se govori o uređenju multipolarnog poretka, sve je takođe jasno i kada se govori o mogućnosti njihovih dogovora sa SAD i uspostavljanja strateške stabilnosti u globalnim okvirima za naredne decenije.
Put do dogovora vodi preko Tajvana i Ukrajine. To jeste, preko otklanjanja pretnji koje su nastale višedecenijskim radom upravo SAD u ranijim istorijskim etapama. Tramp je to saznao iz prve ruke, a da li će i kako pokušati da ovu stvar reši pokazaće događaji u drugoj polovini njegovog mandata.
U velikoj meri, eventualno rešavanje navedenih pitanja i činjenje ustupaka prema Kini i Rusiji zavisiće i od događaja na unutrašnjoj političkoj sceni. Jer, tu će se Tramp suočiti sa brojnim opstrukcijama, plasiranje lažnih vesti je najbezazlenija među njima.
Kineski predsednik, spominjući Tukididovu zamku jeste podvukao pred Trampom kako Peking i Vašington dobijaju kroz saradnju, a gube kroz konfrontaciju, ali je neposredno nakon razgovora sa Putinom upozorio kako se svet „suočava sa rizikom od povratka zakona džungle“. Uglavnom, lopta je u američkom dvorištu. Od Vašingtona zavisi hoće li se konačno utvrđivanje principa funkcionisanja multipolarnog poretka odigrati kroz kooperaciju ili kroz konfrontaciju.
