https://lat.sputnikportal.rs/20260614/sajber-straza--platforma-za-borbu-protiv-visokotehnoloskog-kriminala-1200265737.html
Sajber straža – platforma za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
Sajber straža – platforma za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
Sputnik Srbija
Digitalna platforma za prijavu, prevenciju i praćenje različitih oblika visokotehnološkog kriminala namenjena je građanima i pravnim licima kao jedinstveno mesto... 14.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-14T17:12+0200
2026-06-14T17:12+0200
2026-06-14T17:12+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
sajber
sajber-bezbednost
sajber kriminal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/07/1125863547_0:159:3076:1889_1920x0_80_0_0_f7e84b3e90d2d9aaf8e7972ecf613608.jpg
„Institucije koje su se bavile borbom protiv sajber kriminala do sada nisu bile umrežene. Platforma „Sajber straža“ umrežava MUP, tužilaštvo, centre za socijalni rad, kao i delove bankarskog sistema. Takav nivo povezanosti ranije nije postojao“.Ovako stručnjak za digitalnu bezbednost, Luka Mirković iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti komentariše početak rada platforme „Sajber straža“ koju je početkom meseca pokrenulo srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.Osnovna ideja je da građanin više ne mora da traži kojoj instituciji da se obrati, već da sve može da prijavi na jednom mestu. Prijave se zatim prosleđuju nadležnim službama, uključujući Službu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i tužilaštvo.Odgovor na savremene oblike kriminala„Sajber straža“ nije zamišljena kao običan elektronski obrazac za prijavu, na čemu su bile zasnovane dosadašnje platforme, već kao model za saradnju građana, države i privatnog sektora radi bržeg otkrivanja pretnji i efikasnijeg reagovanja na digitalni kriminal, ističe Mirković.„Sajber straža“ zamišljena je kao osnova za primenu različitih alata i mehanizama u oblasti sajber bezbednosti jer kriminal se razvijao i prilagođavao i veliki deo kriminalnih aktivnosti preselio se u digitalni prostor – tako „Sajber straža“ predstavlja odgovor na savremene oblike kriminala, dodaje naš sagovornik.Prema Mirkovićevim rečima, posebno je značajno to što platforma nije zasnovana samo na prijavljivanju incidenata, već i na prevenciji; platforma omogućava prijavu i sumnjivih aktivnosti, njihovo praćenje i preduzimanje odgovarajućih mera. Takav pristup, kaže on, omogućava da se kriminalne aktivnosti prepoznaju i spreče u ranoj fazi.Strateški najvažnija platforma u oblasti nacionalne sajber bezbednostiZbog svojih performansi i umreženosti različitih institucija, „Sajber straža“ je platforma od nacionalnog značaja, a na duži rok mogla bi da dobije i međunarodnu dimenziju kroz saradnju sa partnerskim institucijama iz drugih država.Platforma je složen sistem koji podrazumeva rad multidisciplinarnih timova i zbog toga će njen uspeh zavisiti od saradnje državnih institucija, stručne zajednice i civilnog sektora. Prema dostupnim informacijama, ona je prošla sva testiranja pre puštanja u rad i zbog toga se očekuje da njena efikasnost bude na visokom nivou, naglašava Mirković.Sve države razvijaju sisteme slične „Sajber straži“Sistemi za prijavljivanje i praćenje sajber kriminala slični „Sajber straži“ razvijeni su u brojnim državama širom sveta. Iskustva zemalja koje su među prvima prepoznale značaj digitalne bezbednosti pokazuju da uspešna borba protiv sajber kriminala podrazumeva blisku saradnju građana, državnih institucija i stručne zajednice.U SAD godinama funkcioniše Centar za prijavu internet kriminala, koji deluje u okviru FBI-a. Građani preko njega mogu da prijave internet prevare, krađu identiteta, ucene putem računarskih sistema i druge oblike sajber kriminala. Prikupljene informacije prosleđuju se nadležnim istražnim organima, a sistem istovremeno služi za analizu trendova i identifikovanje novih pretnji.Velika Britanija razvila je centralizovani sistem pod nazivom Akcija protiv prevara, preko kojeg građani prijavljuju internet prevare i druge digitalne pretnje. Taj sistem povezan je s policijskim službama i specijalizovanim istražnim jedinicama, čime se omogućava brže reagovanje na prijavljene incidente.Australija je otišla korak dalje uspostavljanjem Australijskog centra za sajber bezbednost, koji pored prijema prijava pruža upozorenja građanima, analizira bezbednosne rizike i objavljuje smernice za zaštitu od sajber napada. Sličan model razvijen je i u Kanadi kroz Kanadski centar za sajber bezbednost.Među najzanimljivijim primerima u Evropi nalazi se francuska platforma za pomoć žrtvama sajber kriminala. Građani putem nje ne samo da prijavljuju incidente, već dobijaju konkretne smernice za rešavanje problema i upućuju se na nadležne državne ili privatne institucije koje mogu da pruže pomoć.Nemačka je kroz Saveznu kancelariju za bezbednost informacionih sistema razvila sistem koji omogućava prijavljivanje bezbednosnih incidenata, ali i redovno informisanje građana i privrede o novim digitalnim pretnjama.Zajedničko za sve ove sisteme jeste to što nisu zamišljeni samo kao mesta za podnošenje prijava, već kao deo šire nacionalne infrastrukture za digitalnu bezbednost. Njihov cilj je da povežu građane, policiju, pravosudne organe, finansijske institucije i stručnjake za informacionu bezbednost u jedinstven sistem zaštite.Upravo zbog toga stručnjaci ocenjuju da bi Sajber straža mogla da predstavlja značajan korak u razvoju domaćih kapaciteta za borbu protiv sajber kriminala. Ukoliko bude uspešno povezana sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, tužilaštvima, socijalnim službama i finansijskim sektorom, Srbija bi mogla da dobije sistem sličan onima koji već godinama funkcionišu u najrazvijenijim državama sveta.Rusija razvija sistem zasnovan na digitalnom suverenitetuRusija je poslednjih godina razvila nekoliko sistema koji imaju sličnu funkciju kao Sajber straža, iako nisu objedinjeni pod jedinstvenim brendom ili platformom. Najpoznatiji je sistem koji funkcioniše pod okriljem Roskomnadzora, državnog regulatora za komunikacije i informacione tehnologije. Građani preko njegovih servisa mogu da prijavljuju internet prevare, nelegalne sadržaje, krađu podataka i različite oblike zloupotreba u digitalnom prostoru.Važnu ulogu ima i „Gosuslugi“, državni portal elektronskih usluga. Putem njega građani mogu da podnose prijave nadležnim organima, uključujući i slučajeve koji se odnose na sajber kriminal, krađu identiteta i finansijske prevare.Pored toga, rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova razvilo je posebne kanale za prijavu sajber kriminala, dok se značajan deo aktivnosti odvija kroz Nacionalni koordinacioni centar za računarske incidente, koji prati sajber pretnje i koordinira odgovor državnih institucija.Posebno je zanimljiv projekat pod nazivom „Narodni front. Moskovska internet-patrola“, kao i različite platforme za prijavljivanje internet prevara koje funkcionišu uz podršku države i velikih tehnoloških kompanija. Njihova svrha je da građani jednostavno prijave sumnjive sajtove, lažne internet prodavnice, fišing napade ili pokušaje krađe novca.Rusija je nakon 2022. godine dodatno ubrzala razvoj sopstvene digitalne infrastrukture i sistema sajber bezbednosti, sa posebnim naglaskom na digitalni suverenitet. Zbog toga se danas najveći deo podataka građana i državnih institucija obrađuje u domaćim data centrima, a veliki broj usluga integrisan je sa državnim portalima i bezbednosnim strukturama.Ako bi se pravilo poređenje sa „Sajber stražom“, ruski model je bliži konceptu državnog ekosistema sajber bezbednosti nego jedinstvenoj aplikaciji ili platformi. U njemu su povezani državni portali, policija, regulator komunikacija, bankarski sektor i specijalizovani centri za reagovanje na računarske incidente. Upravo zbog te umreženosti ruski sistem predstavlja jedan od najrazvijenijih primera državne kontrole i zaštite digitalnog prostora.Posebnu vrednost takvim platformama daje činjenica da se ne zasnivaju samo na reagovanju nakon izvršenog krivičnog dela, već i na prevenciji, edukaciji građana i ranom otkrivanju potencijalnih pretnji. U vremenu kada se sve veći deo svakodnevnog života odvija u digitalnom prostoru, upravo takvi sistemi postaju jedan od ključnih stubova nacionalne bezbednosti.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260601/dacic-platforma-sajber-straza-danas-pocela-sa-radom-1199839606.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – društvo, sajber, sajber-bezbednost, sajber kriminal
srbija, srbija – društvo, sajber, sajber-bezbednost, sajber kriminal
Sajber straža – platforma za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
Digitalna platforma za prijavu, prevenciju i praćenje različitih oblika visokotehnološkog kriminala namenjena je građanima i pravnim licima kao jedinstveno mesto za prijavu internet prevara, krađe podataka, zloupotrebe naloga, digitalnog nasilja, ucena, zlonamernih sadržaja i drugih sajber incidenata.
„Institucije koje su se bavile borbom protiv sajber kriminala do sada nisu bile umrežene. Platforma „Sajber straža“ umrežava MUP, tužilaštvo, centre za socijalni rad, kao i delove bankarskog sistema. Takav nivo povezanosti ranije nije postojao“.
Ovako stručnjak za digitalnu bezbednost, Luka Mirković iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti komentariše početak rada platforme „Sajber straža“ koju je početkom meseca pokrenulo srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Osnovna ideja je da građanin više ne mora da traži kojoj instituciji da se obrati, već da sve može da prijavi na jednom mestu. Prijave se zatim prosleđuju nadležnim službama, uključujući Službu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i tužilaštvo.
Odgovor na savremene oblike kriminala
„Sajber straža“ nije zamišljena kao običan elektronski obrazac za prijavu, na čemu su bile zasnovane dosadašnje platforme, već kao model za saradnju građana, države i privatnog sektora radi bržeg otkrivanja pretnji i efikasnijeg reagovanja na digitalni kriminal, ističe Mirković.
„Države koje razvijaju ovakve platforme prate savremene svetske trendove i nastoje da uspostave različite oblike međunarodne saradnje u oblasti sajber bezbednosti. Još jedna značajna razlika u odnosu na dosadašnje modele jeste to što su podaci platforme smešteni u data centru koji se nalazi u našoj zemlji, što dodatno doprinosi bezbednosti i zaštiti podataka“, objašnjava on.
„Sajber straža“ zamišljena je kao osnova za primenu različitih alata i mehanizama u oblasti sajber bezbednosti jer kriminal se razvijao i prilagođavao i veliki deo kriminalnih aktivnosti preselio se u digitalni prostor – tako „Sajber straža“ predstavlja odgovor na savremene oblike kriminala, dodaje naš sagovornik.
Prema Mirkovićevim rečima, posebno je značajno to što platforma nije zasnovana samo na prijavljivanju incidenata, već i na prevenciji; platforma omogućava prijavu i sumnjivih aktivnosti, njihovo praćenje i preduzimanje odgovarajućih mera. Takav pristup, kaže on, omogućava da se kriminalne aktivnosti prepoznaju i spreče u ranoj fazi.
Strateški najvažnija platforma u oblasti nacionalne sajber bezbednosti
Zbog svojih performansi i umreženosti različitih institucija, „Sajber straža“ je platforma od nacionalnog značaja, a na duži rok mogla bi da dobije i međunarodnu dimenziju kroz saradnju sa partnerskim institucijama iz drugih država.
„Smatram da bi Sajber straža mogla da postane jedna od strateški najvažnijih platformi u oblasti nacionalne sajber bezbednosti, posebno imajući u vidu činjenicu da se sve veći deo društvenih i ekonomskih aktivnosti odvija u digitalnom okruženju“, kaže Mirković.
Platforma je složen sistem koji podrazumeva rad multidisciplinarnih timova i zbog toga će njen uspeh zavisiti od saradnje državnih institucija, stručne zajednice i civilnog sektora. Prema dostupnim informacijama, ona je prošla sva testiranja pre puštanja u rad i zbog toga se očekuje da njena efikasnost bude na visokom nivou, naglašava Mirković.
„Gotovo svi oblici kriminala koje poznajemo danas imaju i svoju digitalnu dimenziju. Finansijske prevare, pranje novca, trgovina narkoticima, trgovina ljudima i brojne druge kriminalne aktivnosti u značajnoj meri preselile su se u internet okruženje. Upravo zbog toga ovakva platforma ima veliki potencijal. Ona predstavlja ozbiljan i sistemski odgovor na izazove koje donosi savremeni sajber kriminal“, zaključuje on.
Sve države razvijaju sisteme slične „Sajber straži“
Sistemi za prijavljivanje i praćenje sajber kriminala slični „Sajber straži“ razvijeni su u brojnim državama širom sveta. Iskustva zemalja koje su među prvima prepoznale značaj digitalne bezbednosti pokazuju da uspešna borba protiv sajber kriminala podrazumeva blisku saradnju građana, državnih institucija i stručne zajednice.
U SAD godinama funkcioniše Centar za prijavu internet kriminala, koji deluje u okviru FBI-a. Građani preko njega mogu da prijave internet prevare, krađu identiteta, ucene putem računarskih sistema i druge oblike sajber kriminala. Prikupljene informacije prosleđuju se nadležnim istražnim organima, a sistem istovremeno služi za analizu trendova i identifikovanje novih pretnji.
Velika Britanija razvila je centralizovani sistem pod nazivom Akcija protiv prevara, preko kojeg građani prijavljuju internet prevare i druge digitalne pretnje. Taj sistem povezan je s policijskim službama i specijalizovanim istražnim jedinicama, čime se omogućava brže reagovanje na prijavljene incidente.
Australija je otišla korak dalje uspostavljanjem Australijskog centra za sajber bezbednost, koji pored prijema prijava pruža upozorenja građanima, analizira bezbednosne rizike i objavljuje smernice za zaštitu od sajber napada. Sličan model razvijen je i u Kanadi kroz Kanadski centar za sajber bezbednost.
Među najzanimljivijim primerima u Evropi nalazi se francuska platforma za pomoć žrtvama sajber kriminala. Građani putem nje ne samo da prijavljuju incidente, već dobijaju konkretne smernice za rešavanje problema i upućuju se na nadležne državne ili privatne institucije koje mogu da pruže pomoć.
Nemačka je kroz Saveznu kancelariju za bezbednost informacionih sistema razvila sistem koji omogućava prijavljivanje bezbednosnih incidenata, ali i redovno informisanje građana i privrede o novim digitalnim pretnjama.
Zajedničko za sve ove sisteme jeste to što nisu zamišljeni samo kao mesta za podnošenje prijava, već kao deo šire nacionalne infrastrukture za digitalnu bezbednost. Njihov cilj je da povežu građane, policiju, pravosudne organe, finansijske institucije i stručnjake za informacionu bezbednost u jedinstven sistem zaštite.
Upravo zbog toga stručnjaci ocenjuju da bi Sajber straža mogla da predstavlja značajan korak u razvoju domaćih kapaciteta za borbu protiv sajber kriminala. Ukoliko bude uspešno povezana sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, tužilaštvima, socijalnim službama i finansijskim sektorom, Srbija bi mogla da dobije sistem sličan onima koji već godinama funkcionišu u najrazvijenijim državama sveta.
Rusija razvija sistem zasnovan na digitalnom suverenitetu
Rusija je poslednjih godina razvila nekoliko sistema koji imaju sličnu funkciju kao Sajber straža, iako nisu objedinjeni pod jedinstvenim brendom ili platformom. Najpoznatiji je sistem koji funkcioniše pod okriljem Roskomnadzora, državnog regulatora za komunikacije i informacione tehnologije. Građani preko njegovih servisa mogu da prijavljuju internet prevare, nelegalne sadržaje, krađu podataka i različite oblike zloupotreba u digitalnom prostoru.
Važnu ulogu ima i „Gosuslugi“, državni portal elektronskih usluga. Putem njega građani mogu da podnose prijave nadležnim organima, uključujući i slučajeve koji se odnose na sajber kriminal, krađu identiteta i finansijske prevare.
Pored toga, rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova razvilo je posebne kanale za prijavu sajber kriminala, dok se značajan deo aktivnosti odvija kroz Nacionalni koordinacioni centar za računarske incidente, koji prati sajber pretnje i koordinira odgovor državnih institucija.
Posebno je zanimljiv projekat pod nazivom „Narodni front. Moskovska internet-patrola“, kao i različite platforme za prijavljivanje internet prevara koje funkcionišu uz podršku države i velikih tehnoloških kompanija. Njihova svrha je da građani jednostavno prijave sumnjive sajtove, lažne internet prodavnice, fišing napade ili pokušaje krađe novca.
Rusija je nakon 2022. godine dodatno ubrzala razvoj sopstvene digitalne infrastrukture i sistema sajber bezbednosti, sa posebnim naglaskom na digitalni suverenitet. Zbog toga se danas najveći deo podataka građana i državnih institucija obrađuje u domaćim data centrima, a veliki broj usluga integrisan je sa državnim portalima i bezbednosnim strukturama.
Ako bi se pravilo poređenje sa „Sajber stražom“, ruski model je bliži konceptu državnog ekosistema sajber bezbednosti nego jedinstvenoj aplikaciji ili platformi. U njemu su povezani državni portali, policija, regulator komunikacija, bankarski sektor i specijalizovani centri za reagovanje na računarske incidente. Upravo zbog te umreženosti ruski sistem predstavlja jedan od najrazvijenijih primera državne kontrole i zaštite digitalnog prostora.
Posebnu vrednost takvim platformama daje činjenica da se ne zasnivaju samo na reagovanju nakon izvršenog krivičnog dela, već i na prevenciji, edukaciji građana i ranom otkrivanju potencijalnih pretnji. U vremenu kada se sve veći deo svakodnevnog života odvija u digitalnom prostoru, upravo takvi sistemi postaju jedan od ključnih stubova nacionalne bezbednosti.
