https://lat.sputnikportal.rs/20260614/cudo-na-gazimestanu-na-kojoj-su-strani-albanci-ratovali-u-kosovskom-boju-kada-ih-tu---nije-ni-bilo--1200232520.html
Čudo na Gazimestanu! Na kojoj su strani Albanci ratovali u Kosovskom boju kada ih tu - nije ni bilo
Čudo na Gazimestanu! Na kojoj su strani Albanci ratovali u Kosovskom boju kada ih tu - nije ni bilo
Sputnik Srbija
Pokušaja da se pronađe učešće Albanaca u Kosovskoj bici bilo je i ranije, pa se čak i Miloš Obilić proglašavao Albancem. Sve ovo, naravno, nema nikakve veze sa... 14.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-14T12:00+0200
2026-06-14T12:00+0200
2026-06-14T12:39+0200
srbija
srbija
srbija – politika
srbija – društvo
kosovo i metohija (kim)
obilić
kosovski boj
gazimestan
komemoracija
albanci
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/1c/1157754283_0:148:3072:1876_1920x0_80_0_0_9575f9c84eae857a412dfc812230a04f.jpg
Ovo za Sputnjik, povodom najave da će Albanci, komemoracijom na Gazimestanu, obeležiti godišnjicu Kosovske bitke, kaže istoričar Miloš Ković:Kosovska opština Obilić, nakon što je vlast u njoj preuzeo Pokret Samoopredeljenje koji predvodi kosovski premijer Aljbin Kurti, pokrenula je inicijativu da obeleži godišnjicu Kosovske bitke.Manifestacija pod nazivom „Komemoracija na Gazimestanu” trebalo bi da bude održana 15. juna, kada se po starom, julijanskom kalendaru, odigrala jedna od bitaka koje su odredile sudbinu srpske srednjovekovne države i balkanskog poluostrva, u kojoj su poginula oba vladara, srpski knez Lazar i turski car Murat.Kako je najavljeno, komemoraciji će prisustvovati brojni zvaničnici, ministri i predsednik vlade takozvanog Kosova Aljbin Kurti.Istorijski izvori i otimanje identitetaKović kaže da nekima ova vest možda deluje šokantno, ali da je očekivana, posle brojnih kampanja u medijima, na društvenim mrežama, ali i u naučnoj javnosti, u kojima se otima srpska istorija i identitet, a posebno naši manastri na Kosovu i Metohiji, Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Bogorodica Ljeviška:„Videćemo kakav će oblik Samoopredeljenje dati toj takozvanoj proslavi, na čemu će se insistirati, ali podsetiću da u istoriografiji važi jedno pravilo, kada imate izvore, možete da tvrdite. Čak ni tada ne možete da tvrdite sa potpunom sigurnošću, ali kada imate izvore možete da pišete i da govorite o nekom fenomenu, u nekoj meri. Kada izvora nema, onda je bolje da ćutite“.Kada su Albanci naselili Kosovo?Ković podeća da u istoriografiji nema ni jednog izvora koji može da potvrdi bilo kakvo učešće Albanaca u Kosovskoj bici. Zapravo, nema ni podataka o postojanju Alabanaca na tom prostoru:Ovaj istoričar objašnjava da kada skreće pažnju na politički karakter, govori o činjenici da su Srbi jedini narod na Balkanu koji je pružio odlučan otpor Osmanlijama. Srbi su i jedini narod koji ime je zadao dve velike bitke, Maričku i Kosovsku bitku.„Albansko prisustvo možemo da pratimo tek kasnije, od 15. i 16. veka, da bismo značajnije naseljavanje Albanaca mogli da registrujemo tek posle pobune i Velike seobe Srba 1690. godine. Etnička ravnoteža na Kosovu i Metohiji sasvim se promenila u korist Albanaca u vreme genocida nad Srbima od 1878. do 1912. godine, sa stvaranjem Prizrenske lige. Tek tada Albanci stiču većinu stanovnika na Kosovu i Metohiji. Dakle, u vreme Kosovske bitke Albanaca na Kosovu i Metohiji gotovo da nema“.Kidnapovanje istorije bez naučnog utemeljenjaUpitan šta misli o karakteru najavljenog skupa, jer reč je o komemoraciji, naš sagovornik je saglasan sa tezom da bi u tom slučaju, ako bismo se držali istorijskih činjenica, bilo sasvim legitimno na skup pozvati one koji su u Kosovskom boju učestovovali, njihove naslednike, predstavnike moderne Turske.„Naravno, Albanci sada žive na toj teritoriji i niko im ne može sporiti pravo da obeležavaju, na ovaj ili onaj način, krupne istorijske događaje, ali ne bi trebalo pokušavati da se kidnapuje istorija i da se tvrdi nešto što se nije dogodilo. Treba da vidimo kakvu će formu Albanci tome da daju. Komemorativni skup, zaista, iz toga se ništa ne može naslutiti, ništa što bi imalo veze sa realnim istorijskim događajima, utemeljenim na istorijskim izvorima i istorijskim činjenicama“, ističe Ković.Provokacija i pritisak na preostale SrbeKosovska bitka i sam događaj obeležavanja na Gazimestanu imaju posebnu simboliku u srpskom narodu, a proslave Vidovdana redovno prate tenzije i incidenti između okupljenih Srba i pripadnika Kosovske policije. Tokom obeležavanja praznika, policija zabranjuje isticanje srpskih zastava i simbola, što redovno dovodi do verbalnih sukoba i hapšenja Srba.S obzirom na ove činjenice, ali i posebno težak položaj srpske zajednice u Obiliću, pritiske kroz institucionalna ograničenja, bezbednosne incidente i svakodnevnu neizvesnost od dolaska Samoopredeljenja, naš sagovornik najavu „komemoracije“ vidi i kao provokaciju Srba:„Nešto slično vidimo i u postupanju političkog Sarajeva, pa i Zagreba. Dakle, nema racionalnih objašnjenja za takve događaje. Jedino što može da bude objašnjenje jeste potreba da Srbi budu provocirani i ponižavani. Na Kosovu i Metohiji reč je o potiskivanju srpskog stanovništva iz ovih krajeva, prisiljavanju Srba na iseljavanje. Pretpostavljam da je i to deo ovakvog događaja“, zaključuje Ković.Pogledajte i:
srbija
obilić
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – politika, srbija – društvo, kosovo i metohija (kim), obilić, kosovski boj, gazimestan, komemoracija, albanci, miloš ković, analize i mišljenja
srbija, srbija – politika, srbija – društvo, kosovo i metohija (kim), obilić, kosovski boj, gazimestan, komemoracija, albanci, miloš ković, analize i mišljenja
Čudo na Gazimestanu! Na kojoj su strani Albanci ratovali u Kosovskom boju kada ih tu - nije ni bilo
12:00 14.06.2026 (Osveženo: 12:39 14.06.2026) Pokušaja da se pronađe učešće Albanaca u Kosovskoj bici bilo je i ranije, pa se čak i Miloš Obilić proglašavao Albancem. Sve ovo, naravno, nema nikakve veze sa istorijskim činjenicama. To je do projekta preuzimanja srpske kulturne baštine i srpske istorije od strane privremenih organa koji upravljaju Kosovom i Metohijom.
Ovo za Sputnjik, povodom najave da će Albanci, komemoracijom na Gazimestanu, obeležiti godišnjicu Kosovske bitke, kaže istoričar Miloš Ković:
„Albansko prisustvo na tom prostoru možemo da pratimo tek od 15. i 16. veka, ali ova ideja ne treba da nas šokira. Ona je deo projekta koji se već duže sprovodi. Ovo je samo nova provokacija“.
Kosovska opština Obilić, nakon što je vlast u njoj preuzeo Pokret Samoopredeljenje koji predvodi kosovski premijer Aljbin Kurti, pokrenula je inicijativu da obeleži godišnjicu Kosovske bitke.
Manifestacija pod nazivom „Komemoracija na Gazimestanu” trebalo bi da bude održana 15. juna, kada se po starom, julijanskom kalendaru, odigrala jedna od bitaka koje su odredile sudbinu srpske srednjovekovne države i balkanskog poluostrva, u kojoj su poginula oba vladara, srpski knez Lazar i turski car Murat.
Kako je najavljeno, komemoraciji će prisustvovati brojni zvaničnici, ministri i predsednik vlade takozvanog Kosova Aljbin Kurti.
Istorijski izvori i otimanje identiteta
Ković kaže da nekima ova vest možda deluje šokantno, ali da je očekivana, posle brojnih kampanja u medijima, na društvenim mrežama, ali i u naučnoj javnosti, u kojima se
otima srpska istorija i
identitet, a posebno naši manastri na Kosovu i Metohiji,
Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Bogorodica Ljeviška:
„Videćemo kakav će oblik Samoopredeljenje dati toj takozvanoj proslavi, na čemu će se insistirati, ali podsetiću da u istoriografiji važi jedno pravilo, kada imate izvore, možete da tvrdite. Čak ni tada ne možete da tvrdite sa potpunom sigurnošću, ali kada imate izvore možete da pišete i da govorite o nekom fenomenu, u nekoj meri. Kada izvora nema, onda je bolje da ćutite“.
Kada su Albanci naselili Kosovo?
Ković podeća da u istoriografiji nema ni jednog izvora koji može da potvrdi bilo kakvo učešće Albanaca u Kosovskoj bici. Zapravo, nema ni podataka o postojanju Alabanaca na tom prostoru:
„Nema podataka o prisustvu Albanaca na Kosovu i Metohiji u Srednjem veku. Postoje podaci o tome da ih je bilo u Tuzima, u današnjoj Crnoj Gori. Ali u Srednjem veku ih nema, odnosno, postoje naslućivanja da ih ima tu i tamo, u promilima. Naseljavanje albanskog stanovništva otpočinje sa dolaskom Turaka. To je proces koji je politički, koji ima verski karakter, s obzirom na islamizaciju Albanaca i koji čak ima i klasni karakter, jer islamizacija znači sticanje privilegovanog društvenog statusa, reč je o agama i begovima“.
Ovaj istoričar objašnjava da kada skreće pažnju na politički karakter, govori o činjenici da su Srbi jedini narod na Balkanu koji je pružio odlučan otpor Osmanlijama. Srbi su i jedini narod koji ime je zadao dve velike bitke, Maričku i Kosovsku bitku.
„Albansko prisustvo možemo da pratimo tek kasnije, od 15. i 16. veka, da bismo značajnije naseljavanje Albanaca mogli da registrujemo tek posle pobune i Velike seobe Srba 1690. godine. Etnička ravnoteža na Kosovu i Metohiji sasvim se promenila u korist Albanaca u vreme genocida nad Srbima od 1878. do 1912. godine, sa stvaranjem Prizrenske lige. Tek tada Albanci stiču većinu stanovnika na Kosovu i Metohiji. Dakle, u vreme Kosovske bitke Albanaca na Kosovu i Metohiji gotovo da nema“.
Kidnapovanje istorije bez naučnog utemeljenja
Upitan šta misli o karakteru najavljenog skupa, jer reč je o komemoraciji, naš sagovornik je saglasan sa tezom da bi u tom slučaju, ako bismo se držali istorijskih činjenica, bilo sasvim legitimno na skup pozvati one koji su u Kosovskom boju učestovovali, njihove naslednike, predstavnike moderne Turske.
„Naravno, Albanci sada žive na toj teritoriji i niko im ne može sporiti pravo da obeležavaju, na ovaj ili onaj način, krupne istorijske događaje, ali ne bi trebalo pokušavati da se kidnapuje istorija i da se tvrdi nešto što se nije dogodilo. Treba da vidimo kakvu će formu Albanci tome da daju. Komemorativni skup, zaista, iz toga se ništa ne može naslutiti, ništa što bi imalo veze sa realnim istorijskim događajima, utemeljenim na istorijskim izvorima i istorijskim činjenicama“, ističe Ković.
Provokacija i pritisak na preostale Srbe
Kosovska bitka i sam događaj obeležavanja na Gazimestanu imaju posebnu simboliku u srpskom narodu, a proslave Vidovdana redovno prate tenzije i incidenti između okupljenih Srba i pripadnika Kosovske policije. Tokom obeležavanja praznika, policija zabranjuje isticanje srpskih zastava i simbola, što redovno dovodi do verbalnih sukoba i hapšenja Srba.
S obzirom na ove činjenice, ali i posebno težak položaj srpske zajednice u Obiliću, pritiske kroz institucionalna ograničenja, bezbednosne incidente i svakodnevnu neizvesnost od dolaska Samoopredeljenja, naš sagovornik najavu „komemoracije“ vidi i kao provokaciju Srba:
„Nešto slično vidimo i u postupanju političkog Sarajeva, pa i Zagreba. Dakle, nema racionalnih objašnjenja za takve događaje. Jedino što može da bude objašnjenje jeste potreba da Srbi budu provocirani i ponižavani. Na Kosovu i Metohiji reč je o potiskivanju srpskog stanovništva iz ovih krajeva, prisiljavanju Srba na iseljavanje. Pretpostavljam da je i to deo ovakvog događaja“, zaključuje Ković.
