https://lat.sputnikportal.rs/20260613/veliki-izum-srpskog-naucnika-vestacka-inteligencija-meri-napor-na-poslu---sledeca-stanica-rusija-1200291157.html
Veliki izum srpskog naučnika: Veštačka inteligencija meri napor na poslu - sledeća stanica Rusija
Veliki izum srpskog naučnika: Veštačka inteligencija meri napor na poslu - sledeća stanica Rusija
Sputnik Srbija
Pomoću veštačke inteligencije, razvijajući sisteme zasnovane na analizi EEG signala, čitamo kako naš mozak reaguje na napor i umor. Razvili smo sistem koji... 13.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-13T15:44+0200
2026-06-13T15:44+0200
2026-06-13T15:44+0200
moja priča
srbija
srbija – društvo
nauka i tehnologija
eeg
ljudski mozak
produktivnost
bezbednost
miloš pušica
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0d/1200290198_0:52:1062:649_1920x0_80_0_0_675ddc756ce70c17a62544495b73dcc3.jpg
Ovako za Sputnjik govori mladi srpski naučnik dr Miloš Pušica, stručnjak u oblasti mašinskog učenja i neuroergonomije, dobitnik prestižne evropske stipendije Marija Kiri:Kao đak Matematičke gimnazije osvojio je brojne nagrade iz matematike i fizike. Osnovne studije završio je na Univerzitetu u Beogradu, a onda se po znanje otisnuo dalje, na Politehnički univerzitet u Milanu gde je, kako kaže, stekao dragoceno iskustvo u industriji.Po znanje u Milano i Dablin„Univerzitet u Milanu stavlja veliki akcenat na to da plan i program koji se obrađuje bude u skladu sa trenutnim dešavanjima u industriji, razvoju tehnologije i omogućava studentima prakse u odličnim svetskim firmama, tako da otvara neke mogućnosti koje ovde ne postoje na tom nivou obrazovanja“, objašnjava Miloš zašto je izabrao usavršavanje u Italiji.Iz istog razloga doktorske studije odvele su ga u Irsku, u Dablin, a sarađivao je sa jednom kompanijom za mobilni EEG iz Srbije. Reč je o metodi merenja električne aktivnosti mozga koja direktno reflektuje kognitivni napor, nivo pažnje i zamor.Njegov doktorat je i primer kako na najbolji način iskoristiti veštačku inteligenciju. Uz pomoć nje i neuronauke napravio je inovativni projekat koji bi u budućnosti mogao radikalno da poveća bezbednost na radnim mestima širom sveta.Iz laboratorije na fabričku traku u KragujevcuRazvijajući sisteme zasnovane na analizi EEG signala, naš sagovornik je kreirao rešenje za praćenje kognitivnih kapaciteta u realnom vremenu:„Rešenje koje sam razvio može da se pokrene na mobilnim, nosivim EEG uređajima. Ono prati moždanu aktivnost osobe dok obavlja zadatke u realnom svetu i na osnovu sirovog signala procenjuje nivo trenutnog mentalnog opterećenja“, objašnjava mladi naučnik.On dodaje da je ono što ovom projektu daje posebnu težinu činjenica da njegova primena ne živi samo u teoriji. Ključni korak bio je izlazak iz laboratorije i testiranje sistema u realnim fabričkim uslovima, gde su greške radnika stvarne i opasne:„Dizajnirali smo eksperiment koji uključuje ljude koji su na traci u Kragujevcu sklapali određene šeme. Ispostavilo se da model jako uspešno može da predvidi nivo mentalnog opterećenja. To nam omogućuje da radniku prilagodimo obim i kompleksnost posla koji mu dajemo u nekom trenutku“, kaže naš sagovornik i dodaje da projekat u budućnosti neće samo štititi radnike, već će onima koji mogu da daju više, to i signalizirati, a tako se povećava produktivnost.Srpska prednost - brzo učenje i prilagođavanjeIako je obrazovanje nastavio u Milanu i Dablinu, Pušica naglašava da temelj koji je stekao u Srbiji, posebno u Matematičkoj gimnaziji, predstavlja neprocenjivu osnovu koju Evropa izuzetno ceni, iako se sam sistem rada razlikuje:„Kod nas u Srbiji akcenat je na teorijskom znanju, što je odlična baza. Međutim, u inostranstvu je fokus mnogo više na projektima i praktičnom radu koji je direktno primenljiv u industriji. Naša prednost je što imamo neverovatnu sposobnost prilagođavanja i brzog učenja“.Da razvije kontakte sa drugim naučnicima i kompanijama, Pušici je pomogla prestižna stipendija Marija Kiri koja otvara vrata globalne naučne zajednice. Otvorila mu je i vrata jedne američke kompanije koja posluje u Srbiji, u kojoj trenutno radi.Sledeća stanica — JekaterinburgMladi istraživač se nada da je njegova sledeća stanica Rusija, da će biti jedan od predstavnika Srbije na Svetskom omladinskom festivalu, koji će ove godine biće održan u Jekaterinburgu od 11. do 17. septembra. To je, kaže, jedinstvena prilika za razmenu znanja:„Nadam se da ću imati priliku da prezentujem svoj rad pred velikim brojem ljudi iz celog sveta, što je za mene izuzetna čast i veliko zadovoljstvo. Festival je ogroman, učestvuju desetine hiljada ljudi, a Rusija ima ogromnu istoriju i tradiciju u oblasti nauke i inženjerstva. Voleo bih da podelim svoja znanja sa stručnjacima koji dolaze sa ruskih univerziteta“, kaže mladi naučnik.U slobodno vreme se bavi sportom, posebno skijanjem i trčanjem. Veoma mu je važno vreme koje provodi sa porodicom i prijateljima, jer mu to pomaže da napuni baterije i održi ravnotežu između zahtevnog naučnog rada i privatnog života.Odgovore na pitanja koja još nije pronašao u svetu nauke potražio je u Prizrenskoj duhovnoj školi koja se odvija u manastrima na Kosovu i Metohiji.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, srbija, srbija – društvo, nauka i tehnologija, eeg, ljudski mozak, produktivnost, bezbednost, miloš pušica
moja priča, srbija, srbija – društvo, nauka i tehnologija, eeg, ljudski mozak, produktivnost, bezbednost, miloš pušica
Veliki izum srpskog naučnika: Veštačka inteligencija meri napor na poslu - sledeća stanica Rusija
Pomoću veštačke inteligencije, razvijajući sisteme zasnovane na analizi EEG signala, čitamo kako naš mozak reaguje na napor i umor. Razvili smo sistem koji, preko prenosivih uređaja, prati moždanu aktivnost čoveka dok radi i precizno meri koliko je on u tom trenutku opterećen. Sada možemo na vreme sprečiti opasne greške i sačuvati ljudske živote.
Ovako za Sputnjik govori mladi srpski naučnik dr Miloš Pušica, stručnjak u oblasti mašinskog učenja i neuroergonomije, dobitnik prestižne evropske stipendije Marija Kiri:
„Veoma je važno da ono što osmislite u laboratoriji možete isprobati u praksi. Evropa nas prepoznaje kao izvor talenata koji mogu mnogo da doprinesu, u Srbiji se otvaraju vodeće tehnološke kompanije. Nadam se da ću projekat uskoro predstaviti i kolegama u Rusiji“.
Kao đak Matematičke gimnazije osvojio je brojne nagrade iz matematike i fizike. Osnovne studije završio je na Univerzitetu u Beogradu, a onda se po znanje otisnuo dalje, na Politehnički univerzitet u Milanu gde je, kako kaže, stekao dragoceno iskustvo u industriji.
Po znanje u Milano i Dablin
„Univerzitet u Milanu stavlja veliki akcenat na to da plan i program koji se obrađuje bude u skladu sa trenutnim dešavanjima u industriji, razvoju tehnologije i omogućava studentima prakse u odličnim svetskim firmama, tako da otvara neke mogućnosti koje ovde ne postoje na tom nivou obrazovanja“, objašnjava Miloš zašto je izabrao usavršavanje u Italiji.
Iz istog razloga doktorske studije odvele su ga u Irsku, u Dablin, a sarađivao je sa jednom kompanijom za mobilni EEG iz Srbije. Reč je o metodi merenja električne aktivnosti mozga koja direktno reflektuje kognitivni napor, nivo pažnje i zamor.
Njegov doktorat je i primer kako na najbolji način iskoristiti veštačku inteligenciju. Uz pomoć nje i neuronauke napravio je inovativni projekat koji bi u budućnosti mogao radikalno da poveća bezbednost na radnim mestima širom sveta.
Iz laboratorije na fabričku traku u Kragujevcu
Razvijajući sisteme zasnovane na analizi EEG signala, naš sagovornik je kreirao rešenje za praćenje kognitivnih kapaciteta u realnom vremenu:
„Rešenje koje sam razvio može da se pokrene na mobilnim, nosivim EEG uređajima. Ono prati moždanu aktivnost osobe dok obavlja zadatke u realnom svetu i na osnovu sirovog signala procenjuje nivo trenutnog mentalnog opterećenja“, objašnjava mladi naučnik.
On dodaje da je ono što ovom projektu daje posebnu težinu činjenica da njegova primena ne živi samo u teoriji. Ključni korak bio je izlazak iz laboratorije i testiranje sistema u realnim fabričkim uslovima, gde su greške radnika stvarne i opasne:
„Dizajnirali smo eksperiment koji uključuje ljude koji su na traci u Kragujevcu sklapali određene šeme. Ispostavilo se da model jako uspešno može da predvidi nivo mentalnog opterećenja. To nam omogućuje da radniku prilagodimo obim i kompleksnost posla koji mu dajemo u nekom trenutku“, kaže naš sagovornik i dodaje da projekat u budućnosti neće samo štititi radnike, već će onima koji mogu da daju više, to i signalizirati, a tako se povećava produktivnost.
Srpska prednost - brzo učenje i prilagođavanje
Iako je obrazovanje nastavio u Milanu i Dablinu, Pušica naglašava da temelj koji je stekao u Srbiji, posebno u Matematičkoj gimnaziji, predstavlja neprocenjivu osnovu koju Evropa izuzetno ceni, iako se sam sistem rada razlikuje:
„Kod nas u Srbiji akcenat je na teorijskom znanju, što je odlična baza. Međutim, u inostranstvu je fokus mnogo više na projektima i praktičnom radu koji je direktno primenljiv u industriji. Naša prednost je što imamo neverovatnu sposobnost prilagođavanja i brzog učenja“.
Da razvije kontakte sa drugim naučnicima i kompanijama, Pušici je pomogla prestižna stipendija Marija Kiri koja otvara vrata globalne naučne zajednice. Otvorila mu je i vrata jedne američke kompanije koja posluje u Srbiji, u kojoj trenutno radi.
Sledeća stanica — Jekaterinburg
Mladi istraživač se nada da je njegova
sledeća stanica Rusija, da će biti jedan od predstavnika Srbije na
Svetskom omladinskom festivalu, koji će ove godine biće održan
u Jekaterinburgu od 11. do 17. septembra. To je, kaže, jedinstvena prilika za razmenu znanja:
„Nadam se da ću imati priliku da prezentujem svoj rad pred velikim brojem ljudi iz celog sveta, što je za mene izuzetna čast i veliko zadovoljstvo. Festival je ogroman, učestvuju desetine hiljada ljudi, a Rusija ima ogromnu istoriju i tradiciju u oblasti nauke i inženjerstva. Voleo bih da podelim svoja znanja sa stručnjacima koji dolaze sa ruskih univerziteta“, kaže mladi naučnik.
U slobodno vreme se bavi sportom, posebno skijanjem i trčanjem. Veoma mu je važno vreme koje provodi sa porodicom i prijateljima, jer mu to pomaže da napuni baterije i održi ravnotežu između zahtevnog naučnog rada i privatnog života.
Odgovore na pitanja koja još nije pronašao u svetu nauke potražio je u Prizrenskoj duhovnoj školi koja se odvija u manastrima na Kosovu i Metohiji.
