Nova pravila: Organska proizvodnja pod punom kontrolom /video/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Organskia hrana koja je uglavnom bila rezervisana za izvoz sve više je i na domaćoj trpezi, a u fokusu novog zakona o organskoj proiozvodnji je umesto otkupljivača proizvođač . Svaki će morati da ima sertifikat, a kupcu će biti dostupan registar svih sertifikovanih proizvođača.
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao rukovodilac Službe za organsku proizvodnju u Privrednoj komiri Srbije (PKS), Dimitrije Ivanović, napominjući da je novi zakon usaglašen sa evropskim kako bi izvoznici mogli da se sertifikuju po evropskim pravilima. Dominantno tržište za našu organsku proizvodnju je upravo ono Evropske unije gde plasiramo više od 90 odsto proizvodnje. Najveći kupci su Nemačka, Belgija, Holandija, Švedska, dodaje on.
U fokusu proizvođač umesto trgovca
Srbija ima oko 7.000 registrovanih proizvođača organske hrane, od kojih je samo 700 sertifikovanih. Znači da je 6.300 proizvodilo pod takozvanim grupnim sertifikatom. Njegov nosilac je bio trgovac, odnosno izvoznik koji je poljoprivrednika snabdevao semenom, sadnim materijalom, otkupljivao tu proizvodnju. To više neće biti moguće.
„Sada je u fokusu proizvođač poljoprivrednik. Svaki od njih treba da se sertifikuje direktno i ima pravo i može onda da se u neku formu udružuje, da li je to zadruga, da li udruženje, ili neki drugi vid. Naravno, postoji sertifikaciona kuća koja ih prati, pruža im informacije, znanje, proverava zemljište, proverava sledljivost, da li je sve to u redu. Ona ne samo da proverava, nego vam ona i pomaže da budete organski proizvođač. Praktično je vaš partner“, objašnjava Ivanović.
Novina u zakonu je da je precizno objašnjeno šta se sme, a šta ne sme u organskoj proizvodnji, biće više transparentnosti, ali i više kontrole. Iz Ministarstva poljoprivrede će dolaziti nenajavljeno u kontrolu, kako se u organskoj proizvodnji ne bi našlo nešto čemu u njoj nije mesto, a u skladu sa propisima po kojima funkcionišu proizvođači u EU, naglašava sagovornik Sputnjika.
Registar na korist domaćeg kupca
Sve to će biti i na korist domaćih kupaca organske hrane kojih je sve više, jer će biti formiran registar svih sertifikovanih proizvođača pa će naši potrošači tačno znati ko se time bavi i sami odlučivati od koga će da nabavljaju.
Organik, eko ili bio hrana sa sertifikatom da je organski proizvod mora biti označena listićem koji to potvrđuje, kako je označena i ona u EU. A tu oznaku sa zvezdicama je, što je zanimljivo, dizajnirao jedan Srbin, Dušan Milenković, dok je studirao u Nemačkoj. Na konkursu na koji se javio izabran je upravo znak koji je on dizajnirao, ukazuje na to naš sagovornik.
Ivanović napominje da to što proizvodi nisu tretirani pesticidima i veštačkim đubrivima ne znači da su i organski, a koji su uslovi neophodni sve je precizno definisano zakonom.
Vidan pomak
Na pitanje da li smo napredovali u organskoj proizvodnji od 1989. godine koja se uzima za njen početak u Srbiji, sagovornik Sputnjika to potvrđuje brojkama.
„Apsolutno ima pomaka. Iako to možda zvuči, malo, ali došli smo sa oko 6.500 hektara pre 15 godina na oko 30.000 hektara, što je jedan odsto ukupne obradive površine. Vrednost tog tržišta 2012. godine bila je preko tri miliona evra, sada imamo negde 60 do 70 miliona evra. Znači, to je eksponencijalni rast u izvozu, u vrednosti proizvoda, isto u broju proizvođača. Razvijeniji smo od celog našeg regiona“, kaže Ivanović.
To je, svakako, još daleko od onih zemalja koje su posvećene organskoj proizvodnji, pod kojom imaju 10, neke čak 20 odsto ukupnog obradivog zemljišta.
Pomoć države
On pomakom smatra i to što se više ne izvozi baš sva proizvodnja, kao ranije, sada je to nešto preko 90 odsto, jer je povećana potrošnja u Srbiji. Kaže da je sve više prodavnica koje se odlučuju za prodaju organskih proizvoda, sve više prostora na pijacama, a organsku hranu možete poručiti i onlajn direktno od proizvođača.
Ivanović napominje da su ulaganja u organsku proizvodnju veća jer dve ili tri godine traje konverzija poljoprivrednog zemljišta koje je služilo za konvencionalnu proizvodnju u organsko. U tom periodu poljoprivrednik se ponaša kao da je u organskoj proizvodnji, ali svoj proizvod prodaje kao konvencionalni, precizira rukovodilac službe za organsku proizvodnju u PKS. U svemu tome ima pomoć sertifikacionih kuća ili PKS koje edukuju poljoprivrednike.
Pomoć države organskim proizvođačima je, kako ukazuje, značajna.
„Državne subvencije su dosta dobre. Znači, četiri puta su veće u odnosu na one za konvencionalnu proizvodnju. Imamo i subvencije po hektaru . Država je tu izašla u susret i u strategiji koja je izašla pre par meseci, organska proizvodnja je upisana kao nešto čemu težimo“, napomenuo je Ivanović.
Pomaže i četbot
Kaže da je od pomoći i veštačka inteligencija, da posredstvom pametnih telefona možete da dobijete sve informacije o organskoj proizvodnji.
U Privrednoj komori su, kako napominje, napravili četbota koji pruža informacije, a uskoro će za sve zainteresovane njihov stručnjak u PKS održati predavanje o tome kako pomoću veštačke inteligencije pronaći kupca u inostranstvu.
On ističe da je od pomoći i napredak tehnike, pa više ne mora sve ručno da se radi u organskoj proizvodnji. Postoje mašine koje su tome namenjene, dosta su skupe, ali ni to nije nerešiv problema uz udruživanje više organskih proizvođača i uz korišćenje subvencija za njihovu nabavku.
Organska i stočarska
Mada ljudi uglavnom organsku proizvodnju vide kao biljnu, postoji, kako napominje, i organska stočarska proizvodnja gde, po njegovoj oceni, apsolutno ima napretka.
„Sada vidimo da sve više sertifikuju pašnjaci. Znači, imali smo biljnu proizvodnju , to su uglavnom maline, bobičasto voće. Imali smo čak i pšenicu, raž, ovas, imamo veliku kompaniju koja proizvodi organsko brašno. A sada sve više vidimo da stočarstvo ulazi u taj sistem. To su autohtone rase koje žive na predelima gde ima pašnjaka. Veliki razvoj smo videli na Staroj planini. Stara planina je sjajna za to, jer kada pustite u tu prirodu ovce na ispašu, one su, takoreći, u organskoj proizvodnji“, kaže on.
Tu je sve više proizvođača pa smo u Privrednoj komori napravili skup gde smo direktno spojili stočare iz pirotskog regiona i kupce iz grupacije HoReKa (hoteli, restorani, kafići), kaže Ivanović za Energiju Sputnjika.
Pogledajte i:
