https://lat.sputnikportal.rs/20260612/mozda-smo-okruzeni-bilionima-svesnih-bica---a-to-nisu-ljudi-1200287933.html
Možda smo okruženi bilionima svesnih bića - A to nisu ljudi!
Možda smo okruženi bilionima svesnih bića - A to nisu ljudi!
Sputnik Srbija
Ljudska bića su sklona antropocentrizmu. To znači da sebe često vidimo kao vrhunsko delo evolucije, uprkos činjenici da smo, u pogledu biomase, beznačajni u... 12.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-12T23:00+0200
2026-06-12T23:00+0200
2026-06-12T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/04/1198839973_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_d992bfcf80627801a8f6b079571b6262.png
Na primer, naučnici procenjuju da na Zemlji postoji više od tri biliona stabala drveća – broj koji nadmašuje čak i broj zvezda u našoj galaksiji. Kada tome dodate populacije više od 380.000 drugih biljnih vrsta, ukupan broj postaje neverovatan. Bez obzira na to, mnogi od nas pretpostavljaju da smo najpametnija i najsvesnija bića na planeti, piše Popular Mechanics.Ali, šta ako svest nije osobina ograničena isključivo na ljude – i šta ako nas zapravo u velikoj meri nadmašuje planeta puna drugih svesnih bića? Neke studije sugerišu da bi upravo to mogao biti slučaj.Biljni neurobiolog dr Stefano Mankuzo primećuje da biljke reaguju na anesteziju na isti način kao i ljudi – prestaju da daju znake reakcije. Ljudi su i inače skloni da o biljkama misle kao o bićima koja ne reaguju, jer se one uglavnom ne kreću u vremenskim okvirima bliskim čoveku. Međutim, kada su naučnici primenili anesteziju na biljke koje „brzo” reaguju po ljudskim merilima, kao što je Venerina muholovka, biljka je prestala da reaguje čak i kada muve slete na nju. I dok nećete videti biljku kako beži od opasnosti onako kako mi to radimo, za neke je utvrđeno da postepeno migriraju ka severu kako se planeta zagreva, baš kao što i životinje menjaju svoje migratorne obrasce.Da bi testirao prostornu svest i namere biljaka, Mankuzo je sproveo eksperiment u kojem je saksiju sa pasuljem postavio u svoju laboratoriju, oko metar udaljenu od metalne šipke. Na ubrzanom video-snimku (time-lapse) pokazao je da je pasulj – nakon što je dostigao vrh svog potpornog štapa – pružio dugačku, zakrivljenu vrežu koja se više puta kretala tamo-amo, pokušavajući da „uhvati” metalnu šipku, dok se na kraju nije zakačila za nju. Ukratko: pasulj je „znao” gde se šipka nalazi. Mankuzo je takođe sproveo istraživanje koje je pokazalo da, kada dve biljke pasulja posegnu ka istom osloncu, jedna prepoznaje da je druga stigla prva i počinje da traži drugi oslonac."Ono što je zanimljivo jeste ponašanje gubitnika: on je odmah osetio da je druga biljka stigla do šipke i počeo da traži alternativu", napisao je on u studiji. Ovo je bilo zapanjujuće i pokazuje da su biljke svesne svog fizičkog okruženja i ponašanja druge biljke. Kod životinja to nazivamo svešću.Njegova koleginica dr Monika Galjano sprovela je niz eksperimenata sa mimozama – rodom biljaka koji se često naziva „stidljivim” jer se njihovi listovi brzo sklapaju na dodir. Postavila je mimozu u korpu i pustila je da padne nekoliko centimetara, što je izazvalo sklapanje listova. Međutim, nakon što je to ponovila mnogo puta, mimoza se izgleda „navikla” na to iskustvo i prestala je da reaguje na pad. Eksperiment je ponovila nekoliko nedelja kasnije, a mimoze i dalje nisu reagovale na pad, što sugeriše da biljke mogu da pamte.Mankuzo je 2025. radio na radu koji je predvodio dr Tomonori Kavano. U tom članku, istraživači su istraživali ideju da biljke, baš kao i ljudi, poseduju „dva uma“ – odnosno nesvesni um koji donosi brze odluke i svesni koji donosi sporije, promišljene odluke. U slučaju Galjaninih mimoza, na primer, nesvesno „razmišljanje” bi bilo sklapanje listova pri potresu. Ali, pamćenjem iskustva i donošenjem drugačije odluke, mimoza pokazuje svesniji i promišljeniji nivo „razmišljanja”.Zasebno postoji i ideja da se samosvest na ljudskom nivou javlja kada postoji dovoljan broj čvorova – ili tačaka povezivanja – u neuronskoj mreži. To je ono čemu se nadaju zagovornici veštačke inteligencije (AI). Teoretičar sistemskog mišljenja dr Džejmi Monat (Jamie Monat) sa Politehničkog instituta Vorčester u Masačusetsu primećuje da je broj čvorova potreban za nastanak ove samosvesti oko 70 milijardi. U gustoj šumi, broj čvorova između biljaka i gljiva može lako premašiti taj broj. Ako su same ćelije te koje su svesne, taj broj se višestruko povećava."Neke šume na Zemlji broje više milijardi stabala, a neke svetske prerije i livade morske trave takođe sadrže milijarde pojedinačnih biljaka", piše Monat. Ovi biljni ekosistemi bi stoga mogli biti samosvesni, i zapravo je moguće da na Zemlji već postoji mnoštvo samosvesnih ekosistema zasnovanih na biljkama.U Južnoj Africi devedesetih godina prošlog veka čuvari rezervata divljači stalno su pronalazili kudu antilope koje su uginule bez vidljivih tragova povreda ili bolesti. Bila je to misterija. Zatim je zoolog Vouter van Hoven pronašao neočekivanog krivca: drveće akacije. Suša je smanjila količinu vegetacije za ispašu, a kudu antilope nisu mogle da odu na drugo mesto jer su bile ograničene prostorom rezervata. Zbog toga su previše brstile akacije, dovodeći ih u opasnost. Drveće se odbranilo tako što je povećalo nivo tanina u svom lišću, koje je tako postalo otrovno za antilope. Ne samo da su stabla povećala sopstveni nivo tanina, već su slala i hemijski signal na udaljenost do 50 metara kako bi upozorila drugo drveće da učini isto.Ljudi su skloni da ovakva iznenađujuća ponašanja biljaka svedu na hemijske reakcije i evolucionu biologiju pre nego na inteligenciju i svest, ali šta je ljudsko funkcionisanje osim biologije, elektronskih i neurohemijskih impulsa? Možda je vreme da preispitamo svoju poziciju „najsvesnijih” bića na planeti Zemlji.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Možda smo okruženi bilionima svesnih bića - A to nisu ljudi!
Ljudska bića su sklona antropocentrizmu. To znači da sebe često vidimo kao vrhunsko delo evolucije, uprkos činjenici da smo, u pogledu biomase, beznačajni u poređenju sa biljkama i drugim životinjama.
Na primer, naučnici procenjuju da na Zemlji postoji više od tri biliona stabala drveća – broj koji nadmašuje čak i broj zvezda u našoj galaksiji. Kada tome dodate populacije više od 380.000 drugih biljnih vrsta, ukupan broj postaje neverovatan. Bez obzira na to, mnogi od nas pretpostavljaju da smo najpametnija i najsvesnija bića na planeti,
piše Popular Mechanics.
Ali, šta ako svest nije osobina ograničena isključivo na ljude – i šta ako nas zapravo u velikoj meri nadmašuje planeta puna drugih svesnih bića? Neke studije sugerišu da bi upravo to mogao biti slučaj.
Biljni neurobiolog dr Stefano Mankuzo primećuje da biljke reaguju na anesteziju na isti način kao i ljudi – prestaju da daju znake reakcije. Ljudi su i inače skloni da o biljkama misle kao o bićima koja ne reaguju, jer se one uglavnom ne kreću u vremenskim okvirima bliskim čoveku. Međutim, kada su naučnici primenili anesteziju na biljke koje „brzo” reaguju po ljudskim merilima, kao što je Venerina muholovka, biljka je prestala da reaguje čak i kada muve slete na nju. I dok nećete videti biljku kako beži od opasnosti onako kako mi to radimo, za neke je utvrđeno da postepeno migriraju ka severu kako se planeta zagreva, baš kao što i životinje menjaju svoje migratorne obrasce.
Da bi testirao prostornu svest i namere biljaka, Mankuzo je sproveo eksperiment u kojem je saksiju sa pasuljem postavio u svoju laboratoriju, oko metar udaljenu od metalne šipke. Na ubrzanom video-snimku (time-lapse) pokazao je da je pasulj – nakon što je dostigao vrh svog potpornog štapa – pružio dugačku, zakrivljenu vrežu koja se više puta kretala tamo-amo, pokušavajući da „uhvati” metalnu šipku, dok se na kraju nije zakačila za nju. Ukratko: pasulj je „znao” gde se šipka nalazi. Mankuzo je takođe sproveo istraživanje koje je pokazalo da, kada dve biljke pasulja posegnu ka istom osloncu, jedna prepoznaje da je druga stigla prva i počinje da traži drugi oslonac.
"Ono što je zanimljivo jeste ponašanje gubitnika: on je odmah osetio da je druga biljka stigla do šipke i počeo da traži alternativu", napisao je on u studiji.
Ovo je bilo zapanjujuće i pokazuje da su biljke svesne svog fizičkog okruženja i ponašanja druge biljke. Kod životinja to nazivamo svešću.
Njegova koleginica dr Monika Galjano sprovela je niz eksperimenata sa mimozama – rodom biljaka koji se često naziva „stidljivim” jer se njihovi listovi brzo sklapaju na dodir. Postavila je mimozu u korpu i pustila je da padne nekoliko centimetara, što je izazvalo sklapanje listova. Međutim, nakon što je to ponovila mnogo puta, mimoza se izgleda „navikla” na to iskustvo i prestala je da reaguje na pad. Eksperiment je ponovila nekoliko nedelja kasnije, a mimoze i dalje nisu reagovale na pad, što sugeriše da biljke mogu da pamte.
Mankuzo je 2025. radio na radu koji je predvodio dr Tomonori Kavano. U tom članku, istraživači su istraživali ideju da biljke, baš kao i ljudi, poseduju „dva uma“ – odnosno nesvesni um koji donosi brze odluke i svesni koji donosi sporije, promišljene odluke. U slučaju Galjaninih mimoza, na primer, nesvesno „razmišljanje” bi bilo sklapanje listova pri potresu. Ali, pamćenjem iskustva i donošenjem drugačije odluke, mimoza pokazuje svesniji i promišljeniji nivo „razmišljanja”.
Zasebno postoji i ideja da se samosvest na ljudskom nivou javlja kada postoji dovoljan broj čvorova – ili tačaka povezivanja – u neuronskoj mreži. To je ono čemu se nadaju zagovornici veštačke inteligencije (AI). Teoretičar sistemskog mišljenja dr Džejmi Monat (Jamie Monat) sa Politehničkog instituta Vorčester u Masačusetsu primećuje da je broj čvorova potreban za nastanak ove samosvesti oko 70 milijardi. U gustoj šumi, broj čvorova između biljaka i gljiva može lako premašiti taj broj. Ako su same ćelije te koje su svesne, taj broj se višestruko povećava.
"Neke šume na Zemlji broje više milijardi stabala, a neke svetske prerije i livade morske trave takođe sadrže milijarde pojedinačnih biljaka", piše Monat.
Ovi biljni ekosistemi bi stoga mogli biti samosvesni, i zapravo je moguće da na Zemlji već postoji mnoštvo samosvesnih ekosistema zasnovanih na biljkama.
U Južnoj Africi devedesetih godina prošlog veka čuvari rezervata divljači stalno su pronalazili kudu antilope koje su uginule bez vidljivih tragova povreda ili bolesti. Bila je to misterija. Zatim je zoolog Vouter van Hoven pronašao neočekivanog krivca: drveće akacije. Suša je smanjila količinu vegetacije za ispašu, a kudu antilope nisu mogle da odu na drugo mesto jer su bile ograničene prostorom rezervata. Zbog toga su previše brstile akacije, dovodeći ih u opasnost. Drveće se odbranilo tako što je povećalo nivo tanina u svom lišću, koje je tako postalo otrovno za antilope. Ne samo da su stabla povećala sopstveni nivo tanina, već su slala i hemijski signal na udaljenost do 50 metara kako bi upozorila drugo drveće da učini isto.
Ljudi su skloni da ovakva iznenađujuća ponašanja biljaka svedu na hemijske reakcije i evolucionu biologiju pre nego na inteligenciju i svest, ali šta je ljudsko funkcionisanje osim biologije, elektronskih i neurohemijskih impulsa? Možda je vreme da preispitamo svoju poziciju „najsvesnijih” bića na planeti Zemlji.
