Sud u Londonu procenio vremenski okvir za obnovu „Severnog toka“
© Sputnik / Grigoriй Sыsoev
Pratite nas
Obnova gasovoda „Severni tok“, oštećenog u eksplozijama, mogla bi da traje gotovo tri godine, u slučaju blagovremenog finansiranja i bez značajnih kašnjenja, proizlazi iz procene u materijalima Visokog suda u Londonu u sporu „Nord Strim AG“ (operatera gasovoda) i osiguravača „Lojds Inšurens Kompani“ i „Arč Inšurens“, a u koje su mediji imali uvid.
Zajednički memorandum su pripremili inženjerski i tehnički stručnjaci koje su angažovale obe strane u slučaju. Dokument sadrži i dogovorene zaključke stručnjaka i spisak pitanja o kojima se njihovi stavovi i dalje razlikuju.
Mediji su poslali odgovarajuće upite „Nord Strim AG“, „Lojds Inšurens Kompani“ i „Arč Inšurens“.
Oko čega se vodi spor
Tužba se odnosi na oštećenje gasovoda izazvano eksplozijama u švedskoj i danskoj ekonomskoj zoni u Baltičkom moru u septembru 2022. godine. Operator „Severnog toka“ traži osiguravajuću nadoknadu veću od 570 miliona evra.
Saslušanja o sporu završena su u maju. U tom procesu, „Lojds“ i „Arč“osporavaju svoju obavezu da isplate nadoknadu. Osiguravači se pozivaju na odredbe u svojim polisama osiguranja koje isključuju pokriće za štetu povezanu sa vojnim dejstvom i delovanjem vladinih agencija.
„Severni tok“, sa svoje strane, insistira na isplati osiguravajuće nadoknade za štetu na gasovodu. Kompanija je prethodno obezbedila uključivanje materijala iz nemačke krivične istrage o eksplozijama na gasovodu u spor.
U čemu se stručnjaci slažu
Jedan od usaglašenih zaključaka bila je procena potencijalnog vremenskog okvira za sanaciju cevovoda. Stručnjaci su naveli da bi projekat popravke hipotetički mogao da traje približno 36 meseci. Ovaj period uključuje projektovanje, dobijanje dozvola, kupovinu materijala, mobilizaciju izvođača radova i samu popravku oštećenih delova.
Procene stručnjaka nisu razmatrane kao plan za stvarnu sanaciju gasovoda, već kao deo obračuna potencijalne osiguravajuće nadoknade za potraživanje kompanije „Nord Strim AG“ prema osiguravačima. Ove proračune sud može koristiti za određivanje iznosa osiguravajuće nadoknade ako utvrdi da postoji osiguravajuće pokriće.
Prema dokumentu, strane su se takođe složile oko niza početnih parametara za procenu štete. Konkretno, za proračune je usvojena osnovna cena gasa od približno 336 dolara po 1.000 kubnih metara, koja se koristi za modeliranje ekonomskih posledica oštećenja cevovoda. Stručnjaci su pretpostavili da bi popravke mogle početi odmah nakon eksplozija 2022. godine i da bi verovatno bile završene 2025. godine. Prosečna cena gasa na holandskom čvorištu TTF za celu 2025. godinu iznosila je približno 365 dolara po 1.000 kubnih metara.
Berzanske cene gasa u Evropi 10. juna 2026. godine bile su blizu 580 dolara po 1.000 kubnih metara.
Stručnjaci su takođe delimično uskladili svoje stavove po jednom pitanju vezanom za procenu troškova radova na restauraciji. Tako bi kupovina 7 km novih cevi iz Kine koštala 16,7 miliona evra. Ranije je veštak tuženog insistirao na korišćenju 3 km postojeće cevi i kupovini nedostajućeg dela, što bi koštalo približno 20 miliona evra.
Sam operater „Severni tok“ je preliminarno procenio troškove uklanjanja vode iz dve oštećene linije gasovoda, njihove stabilizacije, popravke i nadoknade izgubljenog gasa u rasponu od 1,2 do 1,35 milijardi evra.
Šta nije usaglašeno
Moguća upotreba ruskih brodova za polaganje cevi „Fortuna“ i „Akademik Čerski“, koji su ranije učestvovali u izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, postala je sporno pitanje.
Stručnjak osiguravajuće kompanije izjavio je da su ovi brodovi tehnički sposobni da obavljaju neophodne radove i da bi to trebalo da smanji vreme tranzita do Baltičkog mora u poređenju sa brodovima angažovanim iz jugoistočne Azije i zapadne Afrike.
Međutim, stručnjak iz kompanije „Nord Strim AG“ nije se složio sa ovom procenom. Izjavio je da su nakon završetka radova na „Severnom toku 2“ brodovi premešteni na Daleki istok i da se trenutno nalaze u blizini Vladivostoka. Stručnjak ne vidi dokaze da bi njihova upotreba bila jeftinija, ali nije naveo alternativu.
U memorandumu se takođe navodi da se struktura vlasništva ovih brodova menjala tokom vremena, ali su oni ostali povezani sa „Gaspromom“.
Pres služba „Gasproma“ odbila je da komentariše.
Prognoze za obnavljanje rada gasovoda
Ako Visoki sud u Londonu potvrdi osiguranje (što je glavna pravna prepreka zbog izuzeća usled vojnih izuzeća), iznos isplate biće određen isključivo na osnovu nalaza ovog zajedničkog memoranduma, napominje Ivan Ribakov, šef odeljenja za pravo osiguranja u kompaniji MEF Legal. Tamo gde su se stručnjaci složili, sud će automatski prihvatiti njihove nalaze. Sud će nezavisno razmatrati ostala pitanja.
Ekspertske procene predstavljene na sudu bile su pripremljene prvenstveno radi izračunavanja potencijalne osiguravajuće nadoknade. Ipak, temu obnavljanja rada Severnog toka periodično pokreću ruski zvaničnici. Na primer, Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF) i specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom, ranije je nagovestio da bi gasovodi „Severni tok“ i „Severni tok 2“ mogli biti obnovljeni u budućnosti. On je izjavio da je ovo pitanje razmatrano sa predstavnicima stranke Alternativa za Nemačku.
Štaviše, čak i ako se obnova pokaže tehnički izvodljivom, njena ekonomska isplativost pokreće pitanja kod nekih stručnjaka iz industrije. Prema rečima Alekseja Belogorjeva, direktora istraživanja u Institutu za energetiku i finansije (IEF), na osnovu trogodišnje procene za obnovu navedene u sudskim dokumentima, „projekat nema nikakve perspektive“. On smatra da bi vraćanje „Severnog toka“ u rad imalo smisla samo ako bi postojale garancije dugoročnog kapaciteta – barem za narednih deset godina.
„Oba su zasnovana na političkoj volji Berlina i, donekle, Brisela. Ne vidim nikakvu šansu za takav sporazum u bliskoj budućnosti“, primetio je Belogorjev.
Eksplozije na gasovodima
Eksplozije na gasovodima „Severni tok“ i „Severni tok 2“dogodile su se u švedskoj i danskoj ekonomskoj zoni u Baltičkom moru. Curenja su otkrivena na dva gasovoda „Severni tok“ i jednom „Severni tok 2“. Istražna uprava ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) pokrenula je krivičnu istragu. Ruskim istražiteljima nije bio dozvoljen pristup mestu događaja, a zapadne zemlje su odbile da podele svoje nalaze sa Moskvom, pozivajući se na poverljivost.
U januaru 2026. godine, nemački Savezni sud pravde objavio je dokumenta u kojima se navodi da su eksplozije na gasovodu „Severni tok“, sa velikim stepenom verovatnoće, izvršene po naređenju druge države, najverovatnije Ukrajine.
