https://lat.sputnikportal.rs/20260611/od-koga-se-ocekuje-i-u-koga-se-veruje-sport-svetsko-prvenstvo-2026-1199350052.html
Od koga se očekuje i u koga se veruje
Od koga se očekuje i u koga se veruje
Sputnik Srbija
Svetsko prvenstvo 2026. godine ulazi u istoriju kao najveći turnir koji je fudbal ikada video. Sa čak 48 reprezentacija, tri domaćina i rekordnim brojem... 11.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-11T19:53+0200
2026-06-11T19:53+0200
2026-06-11T19:53+0200
sport
sport
mundijal 2026
fudbal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/04/1199960991_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_48d5e86a6e0290d492b92fe7fde127a7.jpg
Ipak, uprkos novom formatu i ogromnom broju učesnika, krug glavnih favorita ostao je relativno jasan.Prema analizama najvećih svetskih kladionica i superkompjuterskim projekcijama agencije Opta, pet reprezentacija izdvaja se kao glavni kandidati za osvajanje svetske titule — Španija, Francuska, Engleska, Brazil i Argentina.Na vrhu liste favorita nalazi se Španija. „Crvena furija“ u Severnu Ameriku stiže kao aktuelni šampion Evrope i reprezentacija koju mnogi analitičari vide kao najkompletniji tim na planeti. Luis de la Fuente uspeo je da napravi generaciju koja deluje neverovatno izbalansirano — tehnički savršen vezni red, visok ritam igre i ogromna kontrola poseda ponovo su postali zaštitni znak španskog fudbala.Iako je povreda mladog Lamina Jamala donekle poremetila atmosferu oko reprezentacije, Španci i dalje deluju kao tim sa najtečnijom igrom na turniru. Rodri i Pedri predstavljaju motor ekipe, a upravo stabilnost u sredini terena mnogi vide kao glavni razlog zbog kog Španija ulazi u Mundijal kao prvi favorit.Odmah iza njih nalazi se Francuska, koja već godinama predstavlja simbol modernog turnirskog fudbala. „Trikolori“ poseduju možda i najmoćniju ofanzivnu liniju na čitavom turniru. Kilijan Mbape i dalje je jedno od najvećih imena svetskog sporta, a uz igrače poput Usmana Dembelea i Majkla Olisea Francuzi deluju kao reprezentacija sposobna da u nekoliko sekundi uništi svakog protivnika kroz kontranapad.Ono što Francusku izdvaja od većine rivala jeste neverovatna dubina igračkog kadra. Malo koja reprezentacija može da podnese povrede ili loš dan pojedinaca kao Francuzi. Upravo zato mnogi veruju da će ovaj tim ponovo stići bar do same završnice turnira.Engleska ponovo ulazi u šampionat kao reprezentacija koja nosi ogroman pritisak sopstvene javnosti. Poslednjih godina „Gordi Albion“ gotovo na svaki veliki turnir dolazi sa etiketom favorita, ali završnica uvek ostane korak predaleko.Ovoga puta Englezi deluju zrelije nego ikada. Džud Belingem postao je centralna figura nove generacije, dok Hari Kejn i dalje predstavlja jednog od najopasnijih napadača sveta. Ogroman broj igrača iz Premijer lige, fizička moć i tehnički kvalitet čine Englesku timom koji na papiru nema gotovo nijednu slabu tačku.Ali upravo psihološki teret ostaje najveće pitanje. Engleska već decenijama nosi status „večitog favorita koji ne uspeva da osvoji titulu“, a taj pritisak ume da postane ogroman kada turnir uđe u najvažniju fazu.Brazil u Severnu Ameriku stiže sa jednim velikim ciljem — prekidom posta koji traje još od 2002. godine. Za zemlju koja živi za fudbal, to je gotovo nezamisliv period bez svetske titule.Dovođenje Karla Ančelotija na klupu predstavlja jasan signal da Brazil želi povratak staroj šampionskoj stabilnosti. Iako se očekuje da Nejmar propusti turnir, „Selesao“ i dalje poseduje ogroman ofanzivni potencijal. Vinisijus Žunior i Rodrigo predstavljaju novo lice brazilskog fudbala — brzinu, tehniku i direktnost koja može da slomi svakog protivnika.Brazil možda više nema auru nepobedivosti koju je nekada imao, ali malo ko želi da igra protiv njih kada turnir uđe u nokaut fazu.Aktuelni šampion Argentina takođe se nalazi u samom vrhu favorita. Lionel Mesi i „Gaučosi“ dolaze sa statusom tima koji brani svetsku titulu, ali i sa ogromnom emocijom oko mogućeg poslednjeg Mundijala jednog od najvećih igrača svih vremena.Argentina je u južnoameričkim kvalifikacijama pokazala kontinuitet i stabilnost, a ono što ovaj tim izdvaja jeste pobednički mentalitet. Hulijan Alvarez i Lautaro Martinez donose novu energiju u napadu, dok kostur ekipe i dalje deluje izuzetno kompaktno.Međutim, istorija Svetskih prvenstava pokazuje da je odbrana titule često teža od samog osvajanja. Svaki protivnik protiv aktuelnog šampiona igra sa dodatnom motivacijom, a pritisak na Argentincima biće ogroman.Ipak, ono što Svetsko prvenstvo 2026. čini posebno zanimljivim jeste prostor za velika iznenađenja. Novi format sa 48 reprezentacija i dodatnom nokaut rundom otvara daleko više prostora za takozvane „mračne konje“ turnira.Najveću pažnju među potencijalnim iznenađenjima privlači Japan. Posle pobeda nad Nemačkom i Španijom na prethodnom Mundijalu, „Plavi samuraji“ više nisu tim koji favoriti mogu da potcene. Skoro čitava reprezentacija igra u najjačim evropskim ligama, a disciplina, brzina i taktička zrelost čine Japan verovatno najorganizovanijom selekcijom van Evrope i Južne Amerike.Mnogi analitičari veruju da bi Japan konačno mogao da napravi istorijski iskorak i stigne čak do četvrtfinala ili polufinala.Norveška takođe ulazi u turnir kao jedna od najopasnijih ekipa iz senke. Erling Haland konačno će igrati na Svetskom prvenstvu, a uz Martina Edegora Norvežani deluju kao reprezentacija sposobna da svakom favoritu napravi ogromne probleme.Posebno impresivno deluje činjenica da su u kvalifikacijama bukvalno pregazili neke velike reprezentacije, uključujući i ubedljivu pobedu nad Italijom.Kolumbija se vraća na veliku scenu posle propuštenog prethodnog Mundijala i mnogi je vide kao jednu od najopasnijih ekipa turnira. Luis Dijaz igra u životnoj formi, a Hames Rodrigez ponovo deluje kao lider sposoban da povede tim u velikim utakmicama.Ekvador predstavlja možda i najtežu reprezentaciju za pobediti na turniru. Njihova defanzivna organizacija deluje gotovo savršeno, a mali broj primljenih golova u kvalifikacijama pokazao je koliko ovaj tim ume da igra na rezultat.Tu je i Turska, koja tiho gradi jednu od najtalentovanijih generacija u poslednjih dvadeset godina. Arda Guler i Kenan Jildiz predstavljaju novo lice turskog fudbala, a reprezentacija deluje mnogo stabilnije i taktički zrelije nego u prethodnim ciklusima.Svetsko prvenstvo 2026. tako ulazi u istoriju kao turnir u kome nikada nije bilo više favorita, ali ni više potencijalnih iznenađenja. A upravo su takvi Mundijali najčešće donosili najveće drame, najveće heroje i najneočekivanije priče.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal
Od koga se očekuje i u koga se veruje
Svetsko prvenstvo 2026. godine ulazi u istoriju kao najveći turnir koji je fudbal ikada video. Sa čak 48 reprezentacija, tri domaćina i rekordnim brojem utakmica, predstojeći Mundijal u Severnoj Americi mnogi već sada nazivaju najnepredvidivijim u modernoj eri sporta.
Ipak, uprkos novom formatu i ogromnom broju učesnika, krug glavnih favorita ostao je relativno jasan.
Prema analizama najvećih svetskih kladionica i superkompjuterskim projekcijama agencije Opta, pet reprezentacija izdvaja se kao glavni kandidati za osvajanje svetske titule — Španija, Francuska, Engleska, Brazil i Argentina.
Na vrhu liste favorita nalazi se Španija. „Crvena furija“ u Severnu Ameriku stiže kao aktuelni šampion Evrope i reprezentacija koju mnogi analitičari vide kao najkompletniji tim na planeti. Luis de la Fuente uspeo je da napravi generaciju koja deluje neverovatno izbalansirano — tehnički savršen vezni red, visok ritam igre i ogromna kontrola poseda ponovo su postali zaštitni znak španskog fudbala.
Iako je povreda mladog Lamina Jamala donekle poremetila atmosferu oko reprezentacije, Španci i dalje deluju kao tim sa najtečnijom igrom na turniru. Rodri i Pedri predstavljaju motor ekipe, a upravo stabilnost u sredini terena mnogi vide kao glavni razlog zbog kog Španija ulazi u Mundijal kao prvi favorit.
Odmah iza njih nalazi se Francuska, koja već godinama predstavlja simbol modernog turnirskog fudbala. „Trikolori“ poseduju možda i najmoćniju ofanzivnu liniju na čitavom turniru. Kilijan Mbape i dalje je jedno od najvećih imena svetskog sporta, a uz igrače poput Usmana Dembelea i Majkla Olisea Francuzi deluju kao reprezentacija sposobna da u nekoliko sekundi uništi svakog protivnika kroz kontranapad.
Ono što Francusku izdvaja od većine rivala jeste neverovatna dubina igračkog kadra. Malo koja reprezentacija može da podnese povrede ili loš dan pojedinaca kao Francuzi. Upravo zato mnogi veruju da će ovaj tim ponovo stići bar do same završnice turnira.
Engleska ponovo ulazi u šampionat kao reprezentacija koja nosi ogroman pritisak sopstvene javnosti. Poslednjih godina „Gordi Albion“ gotovo na svaki veliki turnir dolazi sa etiketom favorita, ali završnica uvek ostane korak predaleko.
Ovoga puta Englezi deluju zrelije nego ikada. Džud Belingem postao je centralna figura nove generacije, dok Hari Kejn i dalje predstavlja jednog od najopasnijih napadača sveta. Ogroman broj igrača iz Premijer lige, fizička moć i tehnički kvalitet čine Englesku timom koji na papiru nema gotovo nijednu slabu tačku.
Ali upravo psihološki teret ostaje najveće pitanje. Engleska već decenijama nosi status „večitog favorita koji ne uspeva da osvoji titulu“, a taj pritisak ume da postane ogroman kada turnir uđe u najvažniju fazu.
Brazil u Severnu Ameriku stiže sa jednim velikim ciljem — prekidom posta koji traje još od 2002. godine. Za zemlju koja živi za fudbal, to je gotovo nezamisliv period bez svetske titule.
Dovođenje Karla Ančelotija na klupu predstavlja jasan signal da Brazil želi povratak staroj šampionskoj stabilnosti. Iako se očekuje da Nejmar propusti turnir, „Selesao“ i dalje poseduje ogroman ofanzivni potencijal. Vinisijus Žunior i Rodrigo predstavljaju novo lice brazilskog fudbala — brzinu, tehniku i direktnost koja može da slomi svakog protivnika.
Brazil možda više nema auru nepobedivosti koju je nekada imao, ali malo ko želi da igra protiv njih kada turnir uđe u nokaut fazu.
Aktuelni šampion Argentina takođe se nalazi u samom vrhu favorita. Lionel Mesi i „Gaučosi“ dolaze sa statusom tima koji brani svetsku titulu, ali i sa ogromnom emocijom oko mogućeg poslednjeg Mundijala jednog od najvećih igrača svih vremena.
Argentina je u južnoameričkim kvalifikacijama pokazala kontinuitet i stabilnost, a ono što ovaj tim izdvaja jeste pobednički mentalitet. Hulijan Alvarez i Lautaro Martinez donose novu energiju u napadu, dok kostur ekipe i dalje deluje izuzetno kompaktno.
Međutim, istorija Svetskih prvenstava pokazuje da je odbrana titule često teža od samog osvajanja. Svaki protivnik protiv aktuelnog šampiona igra sa dodatnom motivacijom, a pritisak na Argentincima biće ogroman.
Ipak, ono što Svetsko prvenstvo 2026. čini posebno zanimljivim jeste prostor za velika iznenađenja. Novi format sa 48 reprezentacija i dodatnom nokaut rundom otvara daleko više prostora za takozvane „mračne konje“ turnira.
Najveću pažnju među potencijalnim iznenađenjima privlači Japan. Posle pobeda nad Nemačkom i Španijom na prethodnom Mundijalu, „Plavi samuraji“ više nisu tim koji favoriti mogu da potcene. Skoro čitava reprezentacija igra u najjačim evropskim ligama, a disciplina, brzina i taktička zrelost čine Japan verovatno najorganizovanijom selekcijom van Evrope i Južne Amerike.
Mnogi analitičari veruju da bi Japan konačno mogao da napravi istorijski iskorak i stigne čak do četvrtfinala ili polufinala.
Norveška takođe ulazi u turnir kao jedna od najopasnijih ekipa iz senke. Erling Haland konačno će igrati na Svetskom prvenstvu, a uz Martina Edegora Norvežani deluju kao reprezentacija sposobna da svakom favoritu napravi ogromne probleme.
Posebno impresivno deluje činjenica da su u kvalifikacijama bukvalno pregazili neke velike reprezentacije, uključujući i ubedljivu pobedu nad Italijom.
Kolumbija se vraća na veliku scenu posle propuštenog prethodnog Mundijala i mnogi je vide kao jednu od najopasnijih ekipa turnira. Luis Dijaz igra u životnoj formi, a Hames Rodrigez ponovo deluje kao lider sposoban da povede tim u velikim utakmicama.
Ekvador predstavlja možda i najtežu reprezentaciju za pobediti na turniru. Njihova defanzivna organizacija deluje gotovo savršeno, a mali broj primljenih golova u kvalifikacijama pokazao je koliko ovaj tim ume da igra na rezultat.
Tu je i Turska, koja tiho gradi jednu od najtalentovanijih generacija u poslednjih dvadeset godina. Arda Guler i Kenan Jildiz predstavljaju novo lice turskog fudbala, a reprezentacija deluje mnogo stabilnije i taktički zrelije nego u prethodnim ciklusima.
Svetsko prvenstvo 2026. tako ulazi u istoriju kao turnir u kome nikada nije bilo više favorita, ali ni više potencijalnih iznenađenja. A upravo su takvi Mundijali najčešće donosili najveće drame, najveće heroje i najneočekivanije priče.
